Američki deficit u junu skočio na 120 milijardi dolara, rashodi porasli za 117 milijardi na 616 milijardi dolara
Sjedinjene Američke Države uvode carinu od 25% na većinu robe iz Brazila od 22. jula, što predstavlja ključnu meru iz nove trgovinske strategije administracije predsednika Donalda Trampa, prema ekonomskim analizama. Ova odluka, koju je saopštila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR), znači da će Brazil postati prva zemlja prema kojoj je primenjen ovakav pristup, a carina od 25% neće obuhvatiti govedinu, kafu, avione, sirovo gvožđe i retke metale, ali će se odnositi na širok spektar druge robe, uključujući šećer, čelik i tekstilne proizvode.
Prema rezultatima jednogodišnje istrage USTR, brazilske politike u oblastima digitalne trgovine, carina, intelektualne svojine, pristupa tržištu etanola i borbe protiv krčenja šuma predstavljaju prepreku američkoj trgovini. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je: „Opsežni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ove probleme, ali ostajemo otvoreni za nastavak razgovora.“ Državni sekretar Marko Rubio optužio je predsednika Brazila Luiza Inasija Lulu da Silvu da nije pregovarao „u dobroj veri“, navodeći da je „stavio sopstveni ego ispred interesa brazilskog naroda“.
Brazil je snažno kritikovao ovu odluku, a predsednik Lula da Silva ocenio je mere kao neopravdane i najavio obraćanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) uz mogućnost uvođenja recipročnih mera. Pored toga, SAD vode posebnu istragu o prinudnom radu u određenim sektorima u Brazilu, koja bi mogla dovesti do dodatne carine od 12,5%, čime bi ukupno opterećenje za deo brazilskog izvoza dostiglo 37,5%.
Nove carine Brazilu dolaze u trenutku kada je budžetski deficit SAD za jun porastao na 120 milijardi dolara, što je oštar zaokret u odnosu na suficit od 27 milijardi dolara iz juna prošle godine. Povraćaj ranije nezakonito naplaćenih carina doprineo je padu ukupnih budžetskih prihoda u junu 2026. za 31 milijardu dolara (6%), na 496 milijardi dolara, dok su rashodi porasli za 117 milijardi dolara (23%), na 616 milijardi dolara. Tokom juna, država je naplatila 23,6 milijardi dolara carina, ali je vratila 49,2 milijarde dolara, pa je neto rezultat bio odliv od 25,6 milijardi dolara.
Prema ranije objavljenim analizama, ovakve mere deo su šire trgovinske politike SAD, uključujući istrage i najave novih carina na uvoz iz drugih ekonomija. Očekuje se nastavak pregovora između SAD i Brazila, dok obe strane najavljuju moguća dodatna reagovanja na međunarodnom planu.
