U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih iznosio 2.355.940, jug i istok Srbije beleže najveći pad zbog zatvaranja fabrika

Republički zavod za statistiku objavio je da je broj zaposlenih u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine iznosio 2.355.940. To predstavlja pad od 0,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ključni faktor je pad zaposlenosti u sektoru individualnih poljoprivrednika, ali i negativan trend na regionalnom nivou.

Broj zaposlenih u Srbiji po regionima

Od ukupnog broja zaposlenih, u pravnim licima radilo je 1.884.765 osoba. Preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost bilo je 428.550. Registrovani individualni poljoprivrednici činili su 42.625 zaposlenih, što je za 7,8 odsto manje nego u drugom kvartalu 2025. godine. Kao rezultat, broj zaposlenih u Srbiji pao je 0,6 odsto, a regionalne razlike su naglašene. Na jugu i istoku Srbije zabeležen je najveći pad zaposlenih — broj zaposlenih smanjen je za 8.722 osobe u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U ovom periodu došlo je do zatvaranja nekoliko fabrika, što je dodatno uticalo na trend. Pored toga, migracije stanovništva iz ovog regiona dodatno su smanjile broj zaposlenih.

Beograd jedini povećao broj zaposlenih

Za razliku od ostatka zemlje, Beograd je jedini region koji je zabeležio rast zaposlenosti. U drugom kvartalu 2026. broj zaposlenih u Beogradu povećan je za 4.509 osoba. U Vojvodini je, s druge strane, registrovano 585.496 zaposlenih, ali je to smanjenje za 7.121 osobu u odnosu na isti period prošle godine. Skoro svaki četvrti zaposleni u zemlji radi u ovom regionu. Međutim, pad zaposlenosti u Vojvodini je ipak manji nego na jugu i istoku Srbije.

Struktura zaposlenih i ekonomske implikacije

Najveći pad beleže individualni poljoprivrednici, što odražava strukturalne promene u srpskoj privredi. Zatvaranje fabrika i migracije stanovništva dodatno su smanjili zaposlenost na jugu i istoku zemlje. S druge strane, rast zaposlenosti u Beogradu može biti povezan sa razvojem sektora usluga i većom koncentracijom investicija. Ovi podaci ukazuju na potrebu za regionalnim razvojnim politikama, kako bi se smanjile razlike između Beograda i drugih delova Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan pad zaposlenosti i izražene regionalne razlike zahtevaju pažnju ekonomskih i socijalnih politika u narednom periodu.

Na oduševljenje Pinkovih vernih gledalaca, Željko Mitrović obelodanio je jutros da je Filip Car novi učesnik jubilarne „Elite 10“, koja startuje u septembru!
Vlasnik i direktor Pink Media Group istakao je da je Car imao milijardu zahteva, što je otežalo pregovore koji su, na kraju, završeni na obostrano zadovoljstvo – potpisivanjem ugovora.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Zeljko Mitrovic (@zeljkomitrovic)

– Ovo je posebna „Elita“ za nas, pošto je deseta, ljubilarna. Filip je bio tu četvrtu, petu, šestu sezonu. Sada je ideja da najznačanije i najbolje učesnike iz prethodnih sezona okupimo ili dobar deo njih. Mada, ovaj ugovor sa Filipom je bio jako komplikovan zato što je imao milijardu zahteva – te nemoj ovu cicu, nemoj onu cicu, je l’ može ova cica… Sad kad se saberemo, imao je više devojaka u te tri sezone nego što mi imamo učesnika u jednoj. To je bio omanji problem, ali smo rešili, tako da… Nije stavio veto ni na jednu, iako je pokušavao, ali to nije bilo prihvatljivo. Rekao sam mu da je nasilje najstrože zabranjeno, ja bih voleo i zaboravljeno, pošto malo kad popije izgubi kontrolu, voli da se svađucka, ali mislim da smo i to rešili. Manje-više, sve ostalo je okej – istakao je Mitrović, a novinare je odmah zanimalo koju bivšu je Car želeo da zabrani.

„Provocirala bi me“

Car je za Blic priznao o kome je reč.

– Tražio sam da Maja ne bude unutra. To sam želeo iz više razloga. Prvo, ona je isto zahtevala kada je ulazila unutra, drugo ne želim da me provocira. S jedne strane, meni bi išlo u korist da ona uđe i da ja svima pokažem da nemam emocije prema njoj nikakve, ali znam kakva je. Pošto ne želim da budem sa njom ona bi me provocirala dok je ne diskvalifikujem i želeo sam sve da nas poštedim toga da moram da je diskvalifikujem ako uđe – rekao je Filip i dodao:

– Željko mi je odgovorio da takvi uslovi ne postoje i da niko ne može odrediti ko će biti deo projekta, što ja poštujem – rekao je Car.

Za sam kraj razgovora, Filip Car je otkrio dokle je stigao postupak koji je Maja rekla da je podnela protiv njega za nasilje.

.- Podnosile su sve one prijave, ali je sve odbačeno kao neosnovano. Svi pričaju ne smem da dođem u Srbiju, a eto me – zaključio je on.

Vlada Japana usvojila smernice za energetsku bezbednost koje predviđaju zamenu do 14 nuklearnih reaktora do 2050-ih

Vlada Japana donela je novu strategiju za nuklearnu energiju kojom planira da do 2040-ih zatvori do pet nuklearnih elektrana. Prema zvanično usvojenim smernicama, cilj je da nuklearna energija i dalje obezbeđuje oko 20 odsto ukupne električne energije u fiskalnoj 2040. godini, uprkos zatvaranju reaktora koji prelaze 60 godina rada. Ove mere deo su šireg plana za energetsku bezbednost i dekarbonizaciju, saopštila je premijerka Sanae Takaiči na sednici kabineta.

Razlozi za novu strategiju i zamenu reaktora

Japanska vlada navela je potrebu za stabilnim snabdevanjem energijom kao ključni motiv donošenja novih smernica. Situacija na Bliskom istoku i rast potrošnje električne energije, posebno zbog veštačke inteligencije i digitalizacije, povećavaju važnost domaćih izvora energije. Zbog toga, zamena dva do pet reaktora planirana je do 2040-ih, a ukupno 11 do 14 reaktora do 2050-ih godina. Ove promene omogućiće održavanje učešća nuklearne energije na željenom nivou i nakon gašenja starijih postrojenja. Pored toga, vlada je najavila ulaganje u razvoj malih modularnih reaktora (SMR), kao i proširenje istraživanja za izbor lokacije za skladištenje nuklearnog otpada.

Izjave i implikacije za energetsku bezbednost

Premijerka Sanae Takaiči istakla je da je „obezbeđivanje energije koja ne zavisi od jednog regiona i stabilno snabdevanje neophodno za rast Japana“. Ona je dodala da će vlada „osigurati ulaganje u proizvodnju nuklearne energije i unapređenje politike nuklearne energije“. Ove odluke deo su novog plana za stabilno snabdevanje energijom, koji će biti završen do kraja avgusta. Smernice predviđaju i jačanje podrške istraživanju domaćih tehnologija i unapređenje bezbednosti nuklearnih postrojenja. Kao rezultat, Japan želi da smanji zavisnost od uvoza energenata i podrži ekološke ciljeve kroz dekarbonizaciju.

Širi kontekst i izazovi za energetiku

Odluka o zatvaranju do pet nuklearnih elektrana deo je globalnog trenda diversifikacije energetskih izvora. U međuvremenu, Japan se suočava sa izazovima poput izbora lokacije za odlaganje nuklearnog otpada i potrebe za ulaganjem u inovativne tehnologije. Iako nuklearna energija ostaje ključna za energetsku bezbednost, vlada planira i podsticaje za razvoj obnovljivih izvora. Ove mere reflektuju nastojanja Japana da uravnoteži ekonomski rast, ekološke ciljeve i stabilnost snabdevanja u dinamičnom globalnom okruženju.