Zatvaranje prolaza ugrožava 20 odsto svetskih naftnih isporuka, cena nafte može dostići 200 dolara po barelu

Američki predsednik Donald Tramp signalizirao je spremnost da okonča vojne operacije protiv Irana i bez ponovnog otvaranja Hormuškog moreuza, što je izazvalo snažnu reakciju na finansijskim tržištima. Prema zvaničnim izveštajima, Tramp je poručio saradnicima da bi dugotrajna operacija otvaranja prolaza produžila sukob van njegovog željenog vremenskog okvira od četiri do šest nedelja, fokusirajući se na slabljenje iranske mornarice i raketnog potencijala.

Portparolka Bele kuće Karolin Levit navela je da slobodan prolaz za tankere kroz Hormuški moreuz nije među ključnim ciljevima za kraj američke vojne kampanje. Trampova prva opcija ostaje diplomatsko rešenje uz pregovore sa iranskim vlastima, dok bi druga opcija bila angažovanje saveznika SAD, posebno država Persijskog zaliva i NATO-a, u procesu otvaranja prolaza. Državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Hormuški moreuz „biti otvoren na ovaj ili onaj način”, i to ili dogovorom s Iranom ili intervencijom međunarodne koalicije.

Vojna kampanja SAD za otvaranje prolaza pokrenuta je 19. marta 2026. godine. Od tada je Iran izveo 21 potvrđeni napad na trgovačke brodove, što je dovelo do gotovo potpunog zaustavljanja saobraćaja tankera i ugrozilo oko 20 odsto globalnih dnevnih isporuka nafte. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social upozorio da će SAD „u potpunosti” uništiti iranska električna postrojenja, naftne bušotine i ostrvo Karg ukoliko se moreuz ne otvori „odmah”, a novi rok za napade postavljen je za 6. april.

Vest je izazvala mešane reakcije na svetskim berzama. Indeks S&P 500 pao je više od 7 odsto u odnosu na rekordni nivo iz januara, dok je međunarodna agencija za energetiku ovu krizu ocenila kao „najveći poremećaj ponude u istoriji globalnog naftnog tržišta”, sa posledicama koje podsećaju na energetsku krizu 1970-ih: nestašice, valutna nestabilnost, inflaciju i rizik od stagflacije. Analitičari upozoravaju da, ukoliko moreuz ne bude otvoren do sredine aprila, posledice po tržište energenata mogu biti znatno ozbiljnije, a Goldman Sachs razmatra scenario u kome cena nafte raste do 200 dolara po barelu.

Obveznice su pojeftinile, prinosi su porasli, a zlato je tokom marta izgubilo blizu 17 odsto vrednosti, što je najgori mesečni rezultat od oktobra 2008. godine. Iako su najave o mogućem završetku rata bez vojnog otvaranja prolaza unele kratkoročni optimizam, tržišta ostaju nestabilna dok ne dođe do konkretnog diplomatskog rešenja.

Knjiga narudžbi otvorena sa rasponom od 1,70 do 2,20 odsto, emisija predstavlja 500 miliona evra

Republika Slovenija je 24. marta objavila mandat za izdavanje panda obveznica na kineskom tržištu, a ukupna vrednost emisije iznosi 4 milijarde juana (oko 500 miliona evra). Glavni organizator emisije bila je Bank of China, u saradnji sa China Construction Bank Corporation, Industrial and Commercial Bank of China, HSBC Bank (Kina) i The Export-Import Bank of China. Knjiga narudžbi za obveznice otvorena je sa početnim rasponom kamatnih stopa od 1,70% do 2,20%.

Zahvaljujući snažnoj potražnji među kineskim međubankarskim ulagačima, konačna kuponska kamatna stopa iznosi 1,89%. Ministarstvo finansija Slovenije ocenilo je ovu emisiju kao najveću prvu emisiju panda obveznica na tržištu gde je izdavaoc država, naglašavajući da time Slovenija jača poziciju inovativnog izdavaoca na azijskim tržištima kapitala i diverzifikuje izvore finansiranja.

U strukturi investitora, 98,2% čine banke, 1,2% brokerske kuće, a 0,6% strani investitori. Geografski posmatrano, investitori iz Kine učestvuju sa 93,4%, iz Hong Konga (Kina) 6%, a iz Afrike 0,6%. Mogućnost izdavanja panda obveznica dogovorena je tokom radne posete Kini ministra finansija Klemena Boštjančiča prošle jeseni.

Slovenija je prethodnih godina izdala i samurajske obveznice na japanskom tržištu. Pre dve godine veličina emisije bila je 50 milijardi jena (311 miliona evra po tadašnjem kursu), a prošle godine 31 milijarda jena (oko 175 miliona evra). Ovog puta, emisija panda obveznica predstavlja mali deo godišnjih potreba za finansiranjem državnog budžeta, dok Evropska unija i dalje ostaje glavno tržište finansiranja kroz sindicirane euroobveznice.

Cena sirove nafte porasla na 103,282 dolara, dok je evro oslabio na 1,14652 dolara prema dolaru na Forex tržištu

Evropski berzanski indeksi zabeležili su neujednačene promene tokom trgovanja 31. marta 2026. godine, dok je cena nafte tipa brent iznosila 107,434 dolara po barelu, a sirova nafta dostigla vrednost od 103,282 dolara, što predstavlja rast od 0,39%. Cena brenta porasla je za 0,09% na 107,434 dolara po barelu.

Frankfurtski DAX indeks porastao je za 0,05% i dostigao 22.508,45 poena, britanski FTSE 100 je porastao za 0,11% na 10.142,56 poena, dok je francuski CAC 40 pao za 0,15% na 7.759,67 poena, a moskovski MOEX smanjen je za 0,06% na 2.791,22 poena.

Na valutnom tržištu, evro je oslabio za 0,02% u odnosu na dolar i iznosio je 1,14652 dolara. Cena zlata povećana je na 4.545,42 dolara za trojnu uncu, dok je pšenica dostigla 6,1453 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg). Evropski fjučersi gasa za maj na holandskom TTF čvorištu na otvaranju su prodavani po ceni od 54 evra za megavatsat.

Prema podacima sa američkih berzi, Dow Jones indeks porastao je za 0,11% i dostigao 45.216,14 poena, S&P 500 je pao za 0,39% na 6.343,72 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,73% na 20.794,64 poena.

Na kretanje cena nafte uticala je vest da je američki predsednik Donald Tramp spreman da okonča vojnu kampanju protiv Irana čak i bez potpunog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, što su investitori protumačili kao korak ka mirovnom sporazumu na Bliskom istoku. U Evropi su analitičari fokusirani na preliminarne podatke o inflaciji u martu u zemljama evrozone, kao i na najnovije izveštaje o maloprodaji i nezaposlenosti u Nemačkoj.