Evropa bolje reaguje na šokove iz 2022. godine, ali inflaciona očekivanja i finansijski uslovi i dalje izazovni

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Narodnoj banci Srbije analizu ekonomskih izgleda Evropske unije i globalnih trendova, naglašavajući da je Evropa danas značajno otpornija na krize nego ranijih godina. Glavni govornik Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se posledice globalnih šokova direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, uz poruku da je priprema različitih ekonomskih scenarija ključna za upravljanje rizicima.

Nabar je istakao da intenzitet ekonomskih posledica prvenstveno zavisi od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. Trenutno su tri glavna kanala prenosa krize: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. Prema oceni MMF-a, Evropa sada ima bolje mehanizme za odgovor na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, ali snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.

“Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni su za održiv ekonomski rast”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju skupa.

MMF je posebno naglasio važnost strukturnih reformi, povećanja produktivnosti, jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih barijera. Rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj izdvojene su kao pokretači buduće konkurentnosti evropske privrede.

Zaključak prezentacije je da Evropa, suočena sa globalnom neizvesnošću, može ostvariti stabilan ekonomski razvoj samo kroz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.

Konkurs za subvencije otvoren do 31. marta, sufinansiranje najmanje 10 odsto ukupne vrednosti projekta

Ministarstvo turizma i omladine saopštilo je da je javni poziv za dodelu sredstava za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva otvoren do 31. marta. Maksimalni iznos podsticaja po jednom projektu iznosi 2,9 miliona dinara. Sredstva su namenjena za izgradnju novih objekata, kupovinu manjih montažnih objekata za smeštaj, kao i za rekonstrukciju, sanaciju ili adaptaciju postojećih ugostiteljskih objekata.

Novac se može koristiti i za uređenje dvorišta, opremanje objekata dodatnim sadržajima radi unapređenja ponude ili proširenja smeštajnih kapaciteta, kao i za uređenje prostora i nabavku opreme u okviru seoskog turističkog domaćinstva. Korisnici su u obavezi da obezbede sufinansiranje odobrenog projekta u iznosu koji ne može biti manji od 10 odsto ukupne vrednosti projekta.

Pravo na dodelu sredstava imaju privredna i druga pravna lica, preduzetnici (salaši, etno kuće, seoska domaćinstva), kao i fizička lica sa seoskim turističkim domaćinstvom, pod uslovom da su na dan podnošenja zahteva evidentirani u sistemu e-Turista. Sredstva će biti uplaćena korisnicima do kraja 2026. godine, dok je krajnji rok za realizaciju projekta 12 meseci od dana uplate podsticaja.

Korisnici sredstava dužni su da ugostiteljsku delatnost u objektu obavljaju najmanje tri godine u kontinuitetu od dana realizacije projekta. U slučaju opravdanog prekida, koji ne može biti duži od šest meseci, ovaj period se produžava za vreme trajanja prekida.

Obim građevinskih radova u evrozoni smanjen 8,9 odsto u januaru, dok je Slovenija predvodila rast među članicama

Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, građevinski sektor evrozone zabeležio je pad aktivnosti od 1,9 odsto u januaru, nakon rasta od 0,7 odsto u decembru na godišnjem nivou. Ukupni obim građevinskih radova bio je 8,9 odsto niži u odnosu na januar prošle godine. Radovi na objektima niskogradnje smanjeni su za 4,2 odsto, dok su specijalizovani građevinski radovi pali za 1,1 odsto.

Na mesečnom nivou, obim građevinskih radova u evrozoni smanjen je za 0,1 odsto, pri čemu su radovi na zgradama pali za tri odsto, niskogradnja za 4,4 odsto, a specijalizovani radovi za 1,7 odsto. U okviru Evropske unije, u januaru je zabeležen pad od 0,9 odsto na mesečnom nivou i dva odsto na godišnjem nivou.

Najveći godišnji pad građevinskih radova registrovan je u Poljskoj (-11,0 odsto), Španiji (-9,9 odsto) i Mađarskoj (-9,5 odsto). Nasuprot tome, rast aktivnosti je zabeležen u deset država članica, od čega je najizraženiji bio u Sloveniji (+11,6 odsto), Bugarskoj (+4,0 odsto) i Danskoj (+3,3 odsto).

Iako je Slovenija na godišnjem nivou predvodila po rastu građevinske aktivnosti, u januaru je zabeležen i mesečni pad od 0,9 odsto u toj zemlji. Ovi podaci ukazuju na nastavak volatilnosti u sektoru građevine širom Evrope, sa značajnim razlikama u rezultatima između članica evrozone.