Novi servis Narodne banke Srbije omogućava transfer novca putem Vibera, ali proces uključuje više faza i završava se u aplikaciji banke

Narodna banka Srbije je u saradnji sa učesnicima IPS NBS sistema omogućila novu opciju – slanje novca preko Vibera. Ova inovacija uvodi mogućnost transfera novca kontaktima iz imenika, koristeći deep link tehnologiju u okviru usluge IPS Prenesi. Ključni pojam slanje novca preko Vibera pojavljuje se već na početku procesa i kasnije tokom postupka, a korisnici prolaze kroz ukupno 13 koraka pre nego što transakcija bude završena.

Za uspešno korišćenje funkcije slanje novca preko Vibera, neophodno je imati mobilnu aplikaciju banke na telefonu. Prvi korak podrazumeva registraciju broja telefona za IPS Prenesi u podešavanjima bankarske aplikacije. Većina korisnika u Srbiji već koristi digitalno bankarstvo, što pojednostavljuje početak procesa. Nakon toga, potrebno je ažurirati Viber, pronaći i pokrenuti PayChat bota, izabrati srpski jezik, prihvatiti uslove korišćenja i izabrati banku sa liste od 12 mogućih.

Procedura slanja novca preko Vibera i prelazak u aplikaciju banke

U sledećim fazama korisniku se postavlja pitanje da li je registrovan za uslugu Prenesi u aplikaciji banke. Nakon potvrde, bira se kontakt iz imenika kome se šalje novac, kao i iznos – ponuđene su opcije od 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, ili unos drugih iznosa prema potrebi. Poruka se može poslati kontaktu pre nastavka, a klikom na opciju za nastavak sa plaćanjem korisnik prelazi u svoju bankarsku aplikaciju. Tamo se transakcija završava kroz poznato okruženje IPS Prenesi servisa.

Važno je napomenuti da, iako ova funkcija omogućava slanje novca preko Vibera, sam završetak transakcije uvek se odvija u aplikaciji izabrane banke. Ukoliko korisnik nije prethodno aktivirao IPS Prenesi za određeni kontakt, može se pojaviti poruka da nema podataka za traženi broj, te transfer neće biti moguć. Ova prepreka zavisi od postavki i funkcionalnosti same bankarske aplikacije, a ne od Vibera kao platforme.

Analiza praktičnosti i tržišnog značaja nove usluge

Svaki sledeći pokušaj slanja novca preko Vibera skraćuje proceduru, jer sistem odmah vodi na izbor kontakta za transfer. Ipak, iskustvo pokazuje da je, u praksi, jednostavnije koristiti opciju Prenesi unutar same bankarske aplikacije, jer Viber funkcija zapravo služi kao interfejs koji korisnika preusmerava nazad u aplikaciju banke. Mladi korisnici, koji sve ređe koriste Viber, verovatno neće masovno prihvatiti ovu novinu, dok je za digitalno pismene građane dodatni kanal ipak koristan.

Pored toga, implementacija deep link tehnologije u bankarstvu predstavlja značajan korak ka digitalizaciji svakodnevnih finansijskih usluga u Srbiji. Ovakvo rešenje može olakšati peer-to-peer transfere među korisnicima, ali je za sada proces višefazan i ne nudi direktan transfer bez povratka u bankarsku aplikaciju. Uvođenje slanja novca preko Vibera može podstaći konkurenciju među bankama da pojednostave procedure i unaprede korisničko iskustvo na tržištu digitalnih plaćanja.

Rast neto zarada u Hrvatskoj iznosio je 7,2% nominalno i 3,2% realno, uz snažno povećanje medijalne plate i izražene razlike po sektorima

Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio je da je prosečna mesečna neto plata u julu iznosila 1.540 evra. Neto zarade u Hrvatskoj beleže nominalni rast od 7,2 odsto i realni rast od 3,2 odsto u poređenju sa julom 2025. godine. Ključni ekonomski pokazatelj, prosečna plata u Hrvatskoj, potvrđuje da su radnici u avio-prevozu ostvarili najvišu prosečnu zaradu od 2.398 evra.

Prihodi po sektorima i poređenje sa prethodnom godinom

Najviša prosečna neto plata u julu zabeležena je u sektoru avio-prevoza, sa iznosom od 2.398 evra. S druge strane, najmanje su zarađivali zaposleni u proizvodnji odeće, gde je prosečna neto zarada bila 1.005 evra. Pored toga, medijalna neto plata u julu iznosila je 1.346 evra. Medijalna plata pokazuje koliko zaposlenih zarađuje manje, a koliko više od ovog iznosa, pa je njen rast od 7,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu značajan signal šireg ekonomskog trenda. U poređenju sa srpskim tržištem rada, prosečna plata u Srbiji za jun iznosila je 120.401 dinar (1.026 evra), dok je medijalna plata bila 94.281 dinar (803 evra). Nominalni rast zarada u Srbiji bio je 12,4 odsto, a realni 9,4 odsto, što ukazuje na različite dinamike unutar regiona.

Rast plata i razlike među delatnostima

Povećanje prosečne plate u Hrvatskoj posledica je, između ostalog, rasta zarada u visoko plaćenim sektorima kao što je avio-prevoz. Istovremeno, razlike među pojedinim delatnostima i dalje su izražene. Najniže zarade u proizvodnji odeće podsećaju na izazove koje imaju radnici u tradicionalnim industrijama. Osim toga, rast medijalne plate ukazuje na širenje pozitivnog trenda i na zaposlene sa nižim primanjima, što je važno za ravnomerniji društveni razvoj. Na taj način, podaci iz Hrvatske naglašavaju značaj sektorske politike i potrebu za daljim usklađivanjem zarada po delatnostima.

Analiza i širi ekonomski kontekst

U kontekstu regionalnih kretanja, Hrvatska se ističe kao tržište sa rastom prosečnih i medijalnih plata, ali i sa velikim razlikama po sektorima. S druge strane, Srbija zaostaje po visini prosečne zarade, ali beleži veći nominalni i realni rast plata u kratkom roku. Uporedo sa tim, rast plata u Hrvatskoj ima direktan uticaj na potrošačku moć i standard građana. Kao rezultat, ovi podaci mogu uticati na ekonomske politike i pregovore sindikata sa poslodavcima. Ipak, izazovi ostaju, posebno u sektorima sa tradicionalno nižim platama. Zbog toga će praćenje dinamike zarada i dalje biti ključni indikator ekonomske stabilnosti i konkurentnosti Hrvatske u regionu.

Vrednost uvoza nafte u Evropsku uniju skočila je 55,8 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države imale najveći udeo u snabdevanju.

Evropska unija zabeležila je značajan rast uvoza nafte u drugom tromesečju 2026. godine. Prema podacima Evrostata, prosečna mesečna vrednost uvoza nafte porasla je 55,8 odsto u odnosu na 2025. godinu. Istovremeno, količina uvezene nafte povećana je svega 1,2 odsto i dostigla 36,7 miliona tona mesečno. Kao rezultat toga, glavni pokretač ovog skoka bila je povećana prosečna cena sirove nafte na tržištu.

Prihodi američkih izvoznika nafte i promena dobavljača

Podaci pokazuju da su Sjedinjene Američke Države postale vodeći snabdevač nafte za Evropsku uniju. Njihov udeo iznosio je 18,8 odsto u ukupnom uvozu nafte. Iza njih su Norveška sa 14,3 odsto i Kazahstan sa 13,4 odsto. Pored toga, povećanje vrednosti uvoza nafte nije pratilo srazmerno povećanje količina. To ukazuje da je rast cena imao najveći uticaj na ukupne troškove evropskih kupaca.

Promene uvoza gasa i tržišna dinamika

U segmentu tečnog prirodnog gasa (LNG), vrednost uvoza EU porasla je 4,1 odsto u istom periodu. Međutim, količina uvezenog LNG-a smanjena je za 5,6 odsto. SAD su i ovde potvrdile lidersku poziciju sa 63,2 odsto u ukupnom uvozu LNG-a. Rusija je imala udeo od 17,3 odsto, dok je Alžir učestvovao sa 8,1 odsto. Kada je reč o prirodnom gasu u gasovitom stanju, vrednost uvoza povećana je 18,5 odsto, uz rast količina od 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Struktura tržišta i uticaj na evropsku energetiku

Najveći isporučilac prirodnog gasa u gasovitom stanju bila je Norveška, sa 51,2 odsto udela. Slede Alžir sa 18,2 odsto i Velika Britanija sa 11,1 odsto. Ovakva struktura snabdevanja odražava promene na evropskom tržištu energenata, gde je diverzifikacija izvora postala prioritet. Zbog toga je rast cena nafte i gasa dodatno opteretio troškove za evropske potrošače i industriju. U međuvremenu, američki proizvođači ostvarili su značajan profit zahvaljujući povećanoj tražnji iz Evrope i višim cenama energenata. Rast uvoza nafte u EU i promena snabdevača naglašavaju koliko su globalne cene energenata i geopolitički odnosi uticali na evropsku energetsku bezbednost i privredu.