Pobeda Petera Mađara otvara pristup milijardama evra iz EU fondova, dok se cilj za oslobađanje od ruske zavisnosti postavlja za 2035.

Pobeda Petera Mađara i njegove partije Tisa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj predstavlja veliku političku i ekonomsku promenu, posebno nakon 16 godina vlasti Viktora Orbana. Nova vlada najavljuje hitno pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), što je prethodna administracija odbijala, sa ciljem obračuna sa korupcijom. Ključni prioritet je i odmrzavanje milijardi evra iz fondova Evropske unije, koji su bili blokirani zbog problema sa vladavinom prava, što je od presudnog značaja za stabilizaciju visoke inflacije i budžetskog deficita u Mađarskoj.

Kao bivši član Fidesa, Peter Mađar pokušava da premosti jaz između ruralne, konzervativne Mađarske i liberalne Budimpešte, zadržavajući deo konzervativnih vrednosti uz proevropski kurs. Za Evropsku uniju, ovo je najvažnija politička vest u poslednjih nekoliko godina, jer se očekuje da Mađarska prestane sa čestim korišćenjem prava veta na ključne odluke, od sankcija Rusiji do pomoći Ukrajini, čime bi se proces donošenja odluka u EU ubrzao.

Pobeda Mađara slabi osovinu „neliberalnih“ lidera u Evropi i oduzima podršku liderima poput Roberta Fica u Slovačkoj. Nova vlada je jasno najavila nameru da Mađarsku uvede u evrozonu čim se ispune ekonomski uslovi, signalizirajući dublju evropsku integraciju.

Sa druge strane, za Rusiju je ovo značajan geopolitički gubitak. Viktor Orban je bio viđen kao saveznik Vladimira Putina unutar EU; gubitak te podrške znači da Rusija ostaje bez glasa koji bi zagovarao ublažavanje sankcija ili prekid vojne pomoći Ukrajini. Nova vlada planira postepeno smanjenje uticaja ruskog gasa i nafte, uz jasan cilj da se do 2035. godine potpuno prekine uvoz ruskih energenata, dok je Brisel postavio rok do 2027. godine.

Analitičari upozoravaju da nova mađarska administracija neće biti lak partner za Brisel. Stranka Tisa se i dalje protivi evropskom paktu o migracijama i azilu, a Muk u Kremlju ne znači potpuni raskid veza sa Moskvom. Premda će finansijska pomoć Kijevu biti odblokirana, vojna pomoć i oružje neće biti poslati Ukrajini. Svi ovi koraci ukazuju na novu fazu u mađarskoj spoljnoj i ekonomskoj politici, sa direktnim uticajem na odnose sa EU i Rusijom.

Rat izazvao globalni šok, najteže pogođene zemlje Azije i uvoznici energije, posledice trajaće i tokom godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je rat na Bliskom istoku izazvao veliki globalni ekonomski šok, uz poremećaje u snabdevanju energentima i značajan rast cena širom sveta. Kako je istakla direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, posledice će trajati i tokom godine, pri čemu su posebno pogođene zemlje u blizini sukoba, uvoznici energenata i države bez finansijskih rezervi.

Prema Georgijevoj, MMF razmatra više scenarija u zavisnosti od trajanja rata, dok je značajna šteta na energetskoj infrastrukturi takva da će oporavak potrajati godinama. Rast cena energenata, koji je u jednom trenutku dostigao 50 odsto, predstavlja negativan šok ponude i dodatno opterećuje potrošače, naročito one sa nižim primanjima.

Posebno su pogođene zemlje Azije, gde su uvedene restrikcije potrošnje energije i vanredne mere, a poremećaji u snabdevanju utiču i na industriju poluprovodnika, medicinske usluge i poljoprivredu. Georgijeva je upozorila na moguće povećanje cena hrane zbog nestašice đubriva.

Prihodi od doznaka su takođe smanjeni, jer radnici iz Indije i Bangladeša ne mogu da šalju novac iz regiona Zaliva, dok su transport i turizam pogođeni u državama poput Šri Lanke. Sjedinjene Američke Države su, prema njenim rečima, manje pogođene jer su izvoznik energenata, ali rast cena utiče na sve, uz rizik da bi pad inflacije mogao biti odložen.

Georgijeva je naglasila da će posledice krize ostati i nakon eventualnog primirja zbog već nastalih poremećaja u snabdevanju i velike štete na infrastrukturi, uključujući energetska postrojenja i rafinerije. “Oporavak neće biti brz, posebno u regionima sa najvećim poremećajima”, rekla je Georgijeva, dodajući da bi mir ubrzao stabilizaciju.

MMF savetuje državama da ne uvode trgovinska ograničenja na energente i da pomoć usmere ciljano ka najugroženijima, uz oprez zbog ograničenog fiskalnog prostora. Georgijeva je istakla da je svetska ekonomija pokazala otpornost uprkos brojnim krizama, zahvaljujući privatnom sektoru, jačim institucijama i tehnološkom napretku, ali da rizik od recesije i dalje postoji.

Ona je takođe upozorila na rast sajber rizika u finansijskom sistemu i potrebu za međunarodnom saradnjom i jačanjem zaštitnih mehanizama, a naglasila je i značaj smanjenja trgovinskih tenzija između najvećih ekonomija. Međunarodne institucije, prema njenim rečima, moraju da se prilagode brzim promenama kako bi očuvale stabilnost globalnog finansijskog sistema.

Cene nafte skočile za 7,3 i 8,7 odsto nakon neuspešnih pregovora SAD i Irana, dok azijski indeksi beleže pad

Cene sirove nafte zabeležile su novi rast, pri čemu je nafta Brent dostigla 102,30 dolara po barelu, što predstavlja povećanje od 7,3 odsto, dok je cena West Texas Intermediate porasla za 8,7 odsto na 104,94 dolara. Do skoka cena došlo je nakon što su danas azijska tržišta otvorena posle neuspešnih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana tokom vikenda, a američki predsednik Donald Tramp najavio je blokadu iranskih luka.

Prethodno je cena nafte pala znatno ispod 100 dolara 8. aprila, nakon dogovora o uslovnom dvonedeljnom primirju između Vašingtona i Teherana, koje je uključivalo i privremeno otvaranje Ormuskog moreuza. Kroz ovaj strateški plovni put prolazi petina svetskih pošiljki energenata, a zastoje su zabeležene još od početka sukoba 28. februara. Iako su Indija i Malezija obezbedile bezbedan prolaz za svoje brodove, većina pošiljki i dalje je u zastoju, što je uzrokovalo skok cena energije širom sveta.

Azijski berzanski indeksi osetili su posledice ovih događaja. Japanski indeks Nikei 225 pao je za 1 odsto, dok je južnokorejski Kospi zabeležio pad od 0,8 odsto tokom jutarnjeg trgovanja. Ekonomski analitičar Čua Jeov Hvi sa Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru izjavio je da će “cene nafte verovatno ostati povišene jer očekivanja sada zavise od toga da li će blokada biti u potpunosti sprovedena, da li će se poremećaji u brodarstvu proširiti i da li će se diplomatija nastaviti”.

Fjučersi američkih akcija ukazuju na niže otvaranje na Vol Stritu, a volatilnost na energetskom i finansijskom tržištu dodatno je podstaknuta neizvesnošću oko trajanja primirja i nastavka izraelskih napada na Liban. Američka centralna komanda (Centcom) saopštila je da će blokada saobraćaja koji ulazi i izlazi iz iranskih luka početi danas u 10.00 časova po istočnom vremenu (16 časova po srednjeevropskom vremenu), uz napomenu da će se “nepristrasno primenjivati protiv brodova svih zemalja koji ulaze ili izlaze iz iranskih luka i priobalnih područja”.

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf izjavio je da Iran “neće podlegnuti bilo kakvoj pretnji”, dok su iranske pomorske snage Korpusa islamske revolucionarne garde upozorile da će svaki vojni brod koji se približi Ormuskom moreuzu biti smatran povredom primirja i da će prema njemu biti “strogo postupano”.

Cene nafte ostaju nestabilne, a azijske ekonomije, koje su u velikoj meri zavisne od nafte sa Bliskog istoka, posebno su izložene posledicama trenutne situacije.