Connect with us

Domaće

Privredni subjekti obavezni na godišnju verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku od 1. oktobra 2026.

Nova zakonska obaveza donosi strože rokove i digitalne procedure za potvrdu tačnosti podataka registrovanih firmi

Objavljeno pre

50 seconds

,

Privredni subjekti obavezni na godišnju verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku od 1. oktobra 2026. – provera tačnosti i ažurnosti Foto Izvor: Pexels / Vanessa Garcia

Nova zakonska obaveza donosi strože rokove i digitalne procedure za potvrdu tačnosti podataka registrovanih firmi

Agencija za privredne registre uvodi obavezu godišnje provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku od 1. oktobra 2026. godine. Ova dužnost provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku odnosi se na sve registrovane subjekte, a rok za verifikaciju je godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili potvrde podataka, u skladu sa članom 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Godišnja verifikacija i tehnički zahtevi

Prilikom usklađivanja sa novim zakonom, koje je trajalo od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine, svi registrovani subjekti su učitavanjem traženih dokumenata izvršili prvu verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku. Zbog toga, za njih rok od godinu dana za narednu proveru počinje da teče upravo od tog datuma. Ako su subjekti nakon toga ažurirali ili evidentirali nove podatke, novi godišnji rok računa se od datuma poslednjeg unosa.

Procedura potvrde i mogućnost izmene podataka

Ukoliko nije došlo do promene podataka o stvarnom vlasniku ili složenoj vlasničkoj strukturi, subjekti potvrđuju tačnost i ažurnost podataka o stvarnom vlasniku putem Portala Agencije za privredne registre, i to u roku od 30 dana od isteka godišnjeg perioda. Međutim, ako su nastupile promene u stvarnom vlasništvu ili je došlo do izmene relevantne dokumentacije, subjekti su dužni da odmah evidentiraju nove podatke i učitaju odgovarajuća dokumenta.

Digitalni alati i sankcije za nepoštovanje obaveza

Za pristup portalu i potvrđivanje tačnosti podataka, zakonski zastupnik mora imati nalog na Portalu eID.gov.rs i na sistemu Agencije za privredne registre (REID). Takođe, neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, instaliran čitač kartica i aplikacija NEXU za elektronsko potpisivanje. Omogućeno je i potpisivanje u klaudu. Agencija za privredne registre apeluje na sve privredne subjekte da postupaju u skladu sa zakonskim rokovima i procedurama, jer će na taj način izbeći pokretanje prekršajnih postupaka. Ova mera doprinosi transparentnosti i usklađivanju sa savremenim standardima poslovanja, što je značajno za pravnu sigurnost i poverenje u privredni ambijent.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Jezik u marketingu: Anglicizmi utiču na efikasnost poslovne komunikacije

Upotreba stručnih izraza iz engleskog jezika menja pristup tržištu i može otežati razumevanje poruka među potrošačima

Objavljeno pre

4 minutes

,

September 25, 2026

Objavio:

Jezik u marketingu: Anglicizmi utiču na efikasnost poslovne komunikacije

Upotreba stručnih izraza iz engleskog jezika menja pristup tržištu i može otežati razumevanje poruka među potrošačima

Vladimir Matevski, medijski konsultant, ističe kako se jezik u marketingu sve više oslanja na anglicizme. U poslovnoj praksi, često se koriste izrazi kao što su “brifuje tim”, “čekira fidbek” ili “targetira publika”. Ovaj trend, poznat kao jezik u marketingu, sve više utiče na efikasnost komunikacije u domaćem poslovanju. Takođe, kompanije sve češće uvode termine kao što su “kontent” umesto sadržaja i “dedlajn” umesto roka.

Efekti jezičkih promena na tržišnu komunikaciju

Prema analizi, problem ne leži u prisustvu engleskih reči, već u njihovoj upotrebi i kontekstu. Naime, jezik koji prati tehnološke i društvene promene nužno uključuje nove pojmove. Međutim, kada engleski izrazi zamenjuju postojeće srpske reči izvan stručne nužnosti, stvaraju barijeru između kompanije i potrošača. Kao rezultat, ovakva praksa može uticati na razumevanje marketinških poruka, posebno u javnoj komunikaciji. Upotreba termina poput “čekiraj ponudu” ili “onbording” često dovodi do toga da kupci traže dodatna objašnjenja za jednostavne pojmove. S druge strane, preciznost komunikacije je ključna u sektoru marketinga i odnosa s javnošću.

Stručni žargon i profesionalni identitet

Osim toga, žargon u marketingu postaje pokazatelj profesionalnog statusa. U novoj korporativnoj kulturi, složeniji izrazi služe za identifikaciju pripadnosti određenoj grupi. Što je jezik udaljeniji od svakodnevnog govora, stručnjaci se osećaju kompetentnije, iako to može uticati na jasnoću. Matevski objašnjava da najbolji komunikator ume da složene stvari prenese jednostavno i precizno. Ovo je posebno važno jer pogrešno preuzeti termini, kao što su “browser” i “pretraživač” ili “internet” i “veb”, mogu promeniti značenje i zbuniti korisnike. Zato je mera u korišćenju anglicizama ključna za očuvanje efikasnosti komunikacije.

Implikacije za tržište i kompanije

Takođe, prekomerna upotreba anglicizama može uticati na tržišnu poziciju kompanija. Kada kompanije u javnosti koriste termine koje prosečan potrošač ne razume, postoji rizik da se poruka izgubi ili pogrešno interpretira. Zbog toga, svest o jednostavnosti i jasnoći u komunikaciji postaje važna konkurentska prednost. Na kraju, jezik u marketingu treba da olakša, a ne da oteža razumevanje između kompanije i publike. Upravo to je suština savremenih komunikacija u poslovanju.

Pročitaj još

Domaće

APR uvodi obaveznu godišnju proveru stvarnog vlasnika za sve kompanije od 1. oktobra

Kompanije u Srbiji od 1. oktobra dužne su da potvrde tačnost podataka o stvarnom vlasniku, uz nove digitalne procedure

Objavljeno pre

41 minutes

,

September 25, 2026

Objavio:

APR uvodi obaveznu godišnju proveru stvarnog vlasnika za sve kompanije od 1. oktobra – provera stvarnog vlasnika

Kompanije u Srbiji od 1. oktobra dužne su da potvrde tačnost podataka o stvarnom vlasniku, uz nove digitalne procedure

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava da od 1. oktobra 2026. godine svi registrovani subjekti u Srbiji moraju da izvrše godišnju proveru podataka o stvarnom vlasniku. Ova obaveza, definisana članom 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, podrazumeva da svaka kompanija potvrdi tačnost i ažurnost evidencije u roku od godinu dana od poslednjeg unosa ili potvrde. Provera stvarnog vlasnika postaje ključna za transparentnost poslovanja, a APR naglašava važnost ispunjavanja ove obaveze u propisanom roku.

Detalji o rokovima i procedurama za provere stvarnog vlasnika

Registrovani subjekti koji su u periodu od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine uskladili svoje podatke prema novom zakonu, učinili su prvu verifikaciju stvarnog vlasnika. Za njih se godišnji rok za sledeću proveru računa od tog datuma. S druge strane, subjekti koji su kasnije evidentirali nove podatke, imaju rok od godinu dana od poslednjeg ažuriranja. Ukoliko tokom godine nije došlo do promena u podacima o stvarnom vlasniku ili vlasničkoj strukturi, kompanija potvrđuje tačnost i ažurnost podataka putem portala APR, u roku od 30 dana od isteka godišnjeg perioda.

Digitalna potvrda i potrebna dokumentacija

Za potvrdu podataka, zakonski zastupnik kompanije mora imati nalog na Portalu eID.gov.rs, nalog na sistemu APR (REID), kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, kao i instaliran čitač kartica i NEXU aplikaciju za digitalno potpisivanje. Takođe, omogućeno je i potpisivanje dokumenata u klaudu. U slučaju promena stvarnog vlasnika ili relevantne dokumentacije, subjekt je dužan da ažurira evidenciju učitavanjem novih dokumenata. APR upozorava da je blagovremeno ispunjavanje obaveza važno kako bi se izbegli prekršajni postupci.

Značaj transparentnosti za poslovnu klimu u Srbiji

Provera stvarnog vlasnika ima poseban značaj za sprečavanje zloupotreba i jačanje poverenja u poslovni ambijent Srbije. Ovakve procedure povećavaju transparentnost i usklađenost sa međunarodnim standardima. Pored toga, uvođenje digitalne verifikacije olakšava administrativne procese za kompanije i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti na tržištu. Kao rezultat, kompanije moraju kontinuirano pratiti i blagovremeno ažurirati podatke o vlasničkoj strukturi radi izbegavanja rizika od sankcija. APR apeluje na sve subjekte da odgovorno pristupe ovoj obavezi, čime jačaju povoljnu klimu za poslovanje i investicije u Srbiji.

Pročitaj još

Domaće

Seoski turizam privlači investitore: Etno-kompleks od 180.000 evra do miliona

Ponuda etno-kuća u Srbiji kreće se od 20.000 do 950.000 evra, uz rast interesovanja za seoski turizam i nove investicione modele

Objavljeno pre

1 hour

,

September 25, 2026

Objavio:

Seoski turizam privlači investitore: Etno-kompleks od 180.000 evra do miliona

Ponuda etno-kuća u Srbiji kreće se od 20.000 do 950.000 evra, uz rast interesovanja za seoski turizam i nove investicione modele

Seoski turizam u Srbiji postaje sve atraktivnija investiciona prilika, jer etno-kompleksi nude potencijal za posao uz nabavnu cenu često nižu od prosečnog stana u Beogradu. Na tržištu seoskih domaćinstava, salaša i etno-kompleksa, cene se kreću od 180.000 evra za objekte u okolini Aleksandrovca, do čak 950.000 evra za kompleks sa šest smeštajnih jedinica na Zlatiboru. U pojedinim slučajevima kupac dobija zemljište, više objekata, bazen i restoran, dok su za druga imanja potrebna dodatna ulaganja da bi postala profitabilna.

Ponuda i cene etno-kuća u Srbiji

Prema procenama tržišnih učesnika, u Srbiji je registrovano oko 1.600 seoskih turističkih domaćinstava. Ponuda je veoma raznolika. Na portalu 4zida, etno-kompleksi u Aleksandrovcu nude se za oko 180.000 evra, dok pojedini u drugim delovima zemlje dostižu i 700.000 evra. Salaš uz auto-put Beograd-Zagreb sa šest montažnih kućica i dve zidane kuće takođe je deo ponude. S druge strane, u Turiji etno-kompleks sa dva restorana, apartmanima i bazenom prodaje se za oko 750.000 evra. Za objekte u Vojvodini kojima je potreban remont, cene kreću već od 20.000 evra, dok solidna domaćinstva spremna za goste koštaju od 120.000 do 250.000 evra. Etno-kompleksi sa bazenom uglavnom počinju od 300.000 evra.

Lokacija, infrastruktura i poslovni model

Iako ulazna cena može delovati privlačno u poređenju sa gradskim nekretninama, investitori moraju uzeti u obzir dodatne troškove i faktore uspeha. Samo posedovanje kuće nije dovoljno za profitabilnost, već ključnu ulogu imaju pristupni put, infrastruktura, pogled i blizina većih gradova. Prema navodima agencije “Real House”, najveća ponuda postoji u Banatu, Mačvi, južnoj i istočnoj Srbiji, dok kupci najviše traže imanja na Fruškoj gori, kod Vrdnika, Iriga i uz Dunav. Takođe, salaši oko Sombora, Subotice i Bačke Topole su traženi. Van Vojvodine, interesovanje raste za Zlatibor, Mokru goru, Taru i Divčibare. Za vikend goste posebno su atraktivna imanja udaljena 45 do 60 minuta vožnje od Beograda ili Novog Sada, jer odgovaraju modelu kratkoročnog odmora. Loša putna infrastruktura može predstavljati veću prepreku od same cene nekretnine.

Novi trendovi: bungalovi, A-frame i glamping

Rast interesovanja za seoski turizam ogleda se i u novim investicionim modelima. Kupci sve češće biraju plac sa infrastrukturom kako bi izgradili bungalove, A-frame kuće ili glamping kampove, umesto kupovine gotove kuće. Ovakav pristup omogućava veću kontrolu nad troškovima i rokovima. Međutim, pronalaženje placa sa dobrom infrastrukturom, pristupnim putem i urednom dokumentacijom ostaje izazov. Kod objekata predviđenih za rušenje, kupuje se uglavnom lokacija i pravno čist status, dok se sama kuća ne smatra odlučujućim faktorom. Dokumentacija može biti ključna za sigurnost investicije, jer bez čistih papira ulaganje može biti rizično. Kao rezultat, seoski turizam u Srbiji nudi širok spektar prilika, ali zahteva pažljivu analizu i temeljnu proveru svih aspekata pre investicije.

Pročitaj još

U Trendu