Connect with us

Domaće

Jezik u marketingu: Anglicizmi utiču na efikasnost poslovne komunikacije

Upotreba stručnih izraza iz engleskog jezika menja pristup tržištu i može otežati razumevanje poruka među potrošačima

Objavljeno pre

12 seconds

,

Jezik u marketingu: Anglicizmi utiču na efikasnost poslovne komunikacije Foto Izvor: Pixabay / thedigitalhype

Upotreba stručnih izraza iz engleskog jezika menja pristup tržištu i može otežati razumevanje poruka među potrošačima

Vladimir Matevski, medijski konsultant, ističe kako se jezik u marketingu sve više oslanja na anglicizme. U poslovnoj praksi, često se koriste izrazi kao što su “brifuje tim”, “čekira fidbek” ili “targetira publika”. Ovaj trend, poznat kao jezik u marketingu, sve više utiče na efikasnost komunikacije u domaćem poslovanju. Takođe, kompanije sve češće uvode termine kao što su “kontent” umesto sadržaja i “dedlajn” umesto roka.

Efekti jezičkih promena na tržišnu komunikaciju

Prema analizi, problem ne leži u prisustvu engleskih reči, već u njihovoj upotrebi i kontekstu. Naime, jezik koji prati tehnološke i društvene promene nužno uključuje nove pojmove. Međutim, kada engleski izrazi zamenjuju postojeće srpske reči izvan stručne nužnosti, stvaraju barijeru između kompanije i potrošača. Kao rezultat, ovakva praksa može uticati na razumevanje marketinških poruka, posebno u javnoj komunikaciji. Upotreba termina poput “čekiraj ponudu” ili “onbording” često dovodi do toga da kupci traže dodatna objašnjenja za jednostavne pojmove. S druge strane, preciznost komunikacije je ključna u sektoru marketinga i odnosa s javnošću.

Stručni žargon i profesionalni identitet

Osim toga, žargon u marketingu postaje pokazatelj profesionalnog statusa. U novoj korporativnoj kulturi, složeniji izrazi služe za identifikaciju pripadnosti određenoj grupi. Što je jezik udaljeniji od svakodnevnog govora, stručnjaci se osećaju kompetentnije, iako to može uticati na jasnoću. Matevski objašnjava da najbolji komunikator ume da složene stvari prenese jednostavno i precizno. Ovo je posebno važno jer pogrešno preuzeti termini, kao što su “browser” i “pretraživač” ili “internet” i “veb”, mogu promeniti značenje i zbuniti korisnike. Zato je mera u korišćenju anglicizama ključna za očuvanje efikasnosti komunikacije.

Implikacije za tržište i kompanije

Takođe, prekomerna upotreba anglicizama može uticati na tržišnu poziciju kompanija. Kada kompanije u javnosti koriste termine koje prosečan potrošač ne razume, postoji rizik da se poruka izgubi ili pogrešno interpretira. Zbog toga, svest o jednostavnosti i jasnoći u komunikaciji postaje važna konkurentska prednost. Na kraju, jezik u marketingu treba da olakša, a ne da oteža razumevanje između kompanije i publike. Upravo to je suština savremenih komunikacija u poslovanju.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

APR uvodi obaveznu godišnju proveru stvarnog vlasnika za sve kompanije od 1. oktobra

Kompanije u Srbiji od 1. oktobra dužne su da potvrde tačnost podataka o stvarnom vlasniku, uz nove digitalne procedure

Objavljeno pre

37 minutes

,

September 25, 2026

Objavio:

APR uvodi obaveznu godišnju proveru stvarnog vlasnika za sve kompanije od 1. oktobra – provera stvarnog vlasnika

Kompanije u Srbiji od 1. oktobra dužne su da potvrde tačnost podataka o stvarnom vlasniku, uz nove digitalne procedure

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava da od 1. oktobra 2026. godine svi registrovani subjekti u Srbiji moraju da izvrše godišnju proveru podataka o stvarnom vlasniku. Ova obaveza, definisana članom 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, podrazumeva da svaka kompanija potvrdi tačnost i ažurnost evidencije u roku od godinu dana od poslednjeg unosa ili potvrde. Provera stvarnog vlasnika postaje ključna za transparentnost poslovanja, a APR naglašava važnost ispunjavanja ove obaveze u propisanom roku.

Detalji o rokovima i procedurama za provere stvarnog vlasnika

Registrovani subjekti koji su u periodu od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine uskladili svoje podatke prema novom zakonu, učinili su prvu verifikaciju stvarnog vlasnika. Za njih se godišnji rok za sledeću proveru računa od tog datuma. S druge strane, subjekti koji su kasnije evidentirali nove podatke, imaju rok od godinu dana od poslednjeg ažuriranja. Ukoliko tokom godine nije došlo do promena u podacima o stvarnom vlasniku ili vlasničkoj strukturi, kompanija potvrđuje tačnost i ažurnost podataka putem portala APR, u roku od 30 dana od isteka godišnjeg perioda.

Digitalna potvrda i potrebna dokumentacija

Za potvrdu podataka, zakonski zastupnik kompanije mora imati nalog na Portalu eID.gov.rs, nalog na sistemu APR (REID), kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, kao i instaliran čitač kartica i NEXU aplikaciju za digitalno potpisivanje. Takođe, omogućeno je i potpisivanje dokumenata u klaudu. U slučaju promena stvarnog vlasnika ili relevantne dokumentacije, subjekt je dužan da ažurira evidenciju učitavanjem novih dokumenata. APR upozorava da je blagovremeno ispunjavanje obaveza važno kako bi se izbegli prekršajni postupci.

Značaj transparentnosti za poslovnu klimu u Srbiji

Provera stvarnog vlasnika ima poseban značaj za sprečavanje zloupotreba i jačanje poverenja u poslovni ambijent Srbije. Ovakve procedure povećavaju transparentnost i usklađenost sa međunarodnim standardima. Pored toga, uvođenje digitalne verifikacije olakšava administrativne procese za kompanije i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti na tržištu. Kao rezultat, kompanije moraju kontinuirano pratiti i blagovremeno ažurirati podatke o vlasničkoj strukturi radi izbegavanja rizika od sankcija. APR apeluje na sve subjekte da odgovorno pristupe ovoj obavezi, čime jačaju povoljnu klimu za poslovanje i investicije u Srbiji.

Pročitaj još

Domaće

Seoski turizam privlači investitore: Etno-kompleks od 180.000 evra do miliona

Ponuda etno-kuća u Srbiji kreće se od 20.000 do 950.000 evra, uz rast interesovanja za seoski turizam i nove investicione modele

Objavljeno pre

1 hour

,

September 25, 2026

Objavio:

Seoski turizam privlači investitore: Etno-kompleks od 180.000 evra do miliona

Ponuda etno-kuća u Srbiji kreće se od 20.000 do 950.000 evra, uz rast interesovanja za seoski turizam i nove investicione modele

Seoski turizam u Srbiji postaje sve atraktivnija investiciona prilika, jer etno-kompleksi nude potencijal za posao uz nabavnu cenu često nižu od prosečnog stana u Beogradu. Na tržištu seoskih domaćinstava, salaša i etno-kompleksa, cene se kreću od 180.000 evra za objekte u okolini Aleksandrovca, do čak 950.000 evra za kompleks sa šest smeštajnih jedinica na Zlatiboru. U pojedinim slučajevima kupac dobija zemljište, više objekata, bazen i restoran, dok su za druga imanja potrebna dodatna ulaganja da bi postala profitabilna.

Ponuda i cene etno-kuća u Srbiji

Prema procenama tržišnih učesnika, u Srbiji je registrovano oko 1.600 seoskih turističkih domaćinstava. Ponuda je veoma raznolika. Na portalu 4zida, etno-kompleksi u Aleksandrovcu nude se za oko 180.000 evra, dok pojedini u drugim delovima zemlje dostižu i 700.000 evra. Salaš uz auto-put Beograd-Zagreb sa šest montažnih kućica i dve zidane kuće takođe je deo ponude. S druge strane, u Turiji etno-kompleks sa dva restorana, apartmanima i bazenom prodaje se za oko 750.000 evra. Za objekte u Vojvodini kojima je potreban remont, cene kreću već od 20.000 evra, dok solidna domaćinstva spremna za goste koštaju od 120.000 do 250.000 evra. Etno-kompleksi sa bazenom uglavnom počinju od 300.000 evra.

Lokacija, infrastruktura i poslovni model

Iako ulazna cena može delovati privlačno u poređenju sa gradskim nekretninama, investitori moraju uzeti u obzir dodatne troškove i faktore uspeha. Samo posedovanje kuće nije dovoljno za profitabilnost, već ključnu ulogu imaju pristupni put, infrastruktura, pogled i blizina većih gradova. Prema navodima agencije “Real House”, najveća ponuda postoji u Banatu, Mačvi, južnoj i istočnoj Srbiji, dok kupci najviše traže imanja na Fruškoj gori, kod Vrdnika, Iriga i uz Dunav. Takođe, salaši oko Sombora, Subotice i Bačke Topole su traženi. Van Vojvodine, interesovanje raste za Zlatibor, Mokru goru, Taru i Divčibare. Za vikend goste posebno su atraktivna imanja udaljena 45 do 60 minuta vožnje od Beograda ili Novog Sada, jer odgovaraju modelu kratkoročnog odmora. Loša putna infrastruktura može predstavljati veću prepreku od same cene nekretnine.

Novi trendovi: bungalovi, A-frame i glamping

Rast interesovanja za seoski turizam ogleda se i u novim investicionim modelima. Kupci sve češće biraju plac sa infrastrukturom kako bi izgradili bungalove, A-frame kuće ili glamping kampove, umesto kupovine gotove kuće. Ovakav pristup omogućava veću kontrolu nad troškovima i rokovima. Međutim, pronalaženje placa sa dobrom infrastrukturom, pristupnim putem i urednom dokumentacijom ostaje izazov. Kod objekata predviđenih za rušenje, kupuje se uglavnom lokacija i pravno čist status, dok se sama kuća ne smatra odlučujućim faktorom. Dokumentacija može biti ključna za sigurnost investicije, jer bez čistih papira ulaganje može biti rizično. Kao rezultat, seoski turizam u Srbiji nudi širok spektar prilika, ali zahteva pažljivu analizu i temeljnu proveru svih aspekata pre investicije.

Pročitaj još

Domaće

EBRD podigla prognozu rasta BDP Srbije na 3,1 odsto za 2026. godinu

Rast domaće potrošnje i priliv investicija doneli Srbiji bolju ekonomsku perspektivu prema izveštaju EBRD

Objavljeno pre

17 hours

,

September 24, 2026

Objavio:

EBRD podigla prognozu rasta BDP Srbije na 3,1 odsto za 2026. godinu – prognoza rasta BDP Srbije

Rast domaće potrošnje i priliv investicija doneli Srbiji bolju ekonomsku perspektivu prema izveštaju EBRD

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) unapredila je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2026. godinu na 3,1 odsto. Ranija procena iz juna iznosila je 2,8 odsto, navodi EBRD u najnovijem izveštaju o regionalnim ekonomskim perspektivama. Ključne faktore rasta čine oporavak investicija i snažan turistički sektor, koji će dodatno biti podstaknuti organizacijom izložbe EXPO 2027 u Beogradu.

Rast BDP Srbije i ekonomski pokazatelji

U 2026. godini srpska privreda je nakon rasta od 2 odsto u 2025. ubrzala svoj tempo. U prvom tromesečju zabeležen je međugodišnji rast BDP od 3,2 odsto, dok je u drugom kvartalu rast dostigao 3,6 odsto. Ovaj rezultat pre svega je posledica povećanja domaće potrošnje nakon rasta zarada i penzija. S druge strane, industrijska proizvodnja je blago smanjena, ali je kompenzovana snažnim oporavkom turizma. Deficit tekućeg računa smanjen je za 30 odsto u prvoj polovini 2026. godine, zahvaljujući manjem trgovinskom deficitu i većem suficitu u uslugama. Prilivi stranih direktnih investicija su blago porasli, što dodatno doprinosi stabilnosti i daljem rastu srpske ekonomije.

Inflacija, fiskalna politika i izazovi

Inflacija u Srbiji je tokom jula naglo usporila na 1,9 odsto, što je znatno ispod bazne inflacije od 4,5 odsto. Glavni razlog za ovo smanjenje su niže cene hrane. Vlada Srbije je preduzela mere kako bi zaštitila potrošače od rasta cena goriva izazvanog sukobom na Bliskom istoku. Akcize su delimično smanjene, a zabrana izvoza naftnih derivata produžena je do avgusta. Narodna banka Srbije održava referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto od septembra 2024. godine. Budžetski deficit u prvoj polovini 2026. godine udvostručen je u odnosu na isti period prethodne godine zbog dvocifrenog rasta rashoda. Međutim, javni dug je krajem juna smanjen na 43,8 odsto BDP, što potvrđuje stabilnost javnih finansija.

Rizici i srednjoročne perspektive

EBRD ističe da među rizicima za privredu Srbije postoje globalne i domaće političke tenzije, kao i ranjivost snabdevanja energentima. Nizak vodostaj Dunava mogao bi negativno uticati na logistiku i proizvodnju električne energije. Prognoza rasta BDP Srbije za 2027. godinu zadržana je na 3,8 odsto. Očekuje se da će investicije, posebno u kontekstu EXPO 2027, doprineti nastavku pozitivnih trendova. Kao rezultat, prognoza rasta BDP Srbije, unapređena od strane EBRD, odraz je povoljnijih makroekonomskih kretanja i pojačanog poverenja investitora.

Pročitaj još

U Trendu