Udruženje za međunarodni transport predlaže da se profesionalnim vozačima iz regiona računa stvarno vreme provedeno u šengenskom prostoru
Udruženje za međunarodni transport iz Srbije predložilo je da se brojanje efektivnog vremena boravka uvede kao nova praksa za profesionalne vozače iz Zapadnog Balkana kojima se izdaju D vize. Prema rečima predsednika Udruženja Neđe Mandića, sadašnji sistem podrazumeva da se dan ulaska i dan izlaska iz šengenskog prostora računaju kao puni dani boravka, bez obzira na stvarno vreme provedeno u zoni. Kao rezultat, vozači često gube dvadesetak i više radnih dana godišnje, što direktno utiče na transportnu i izvoznu privredu regiona.
Brojanje efektivnog vremena boravka
Prevoznici iz regiona smatraju da bi prelazak na brojanje efektivnog vremena boravka, umesto kalendarskih dana, mogao rešiti problem u 50 do 60 odsto slučajeva. Naime, kako je istakao Mandić, zahvaljujući potpunoj primeni EES sistema (Elektronski evidencioni sistem), vreme ulaska i izlaska vozača iz šengenskog prostora sada se meri u minut i sekund. Zbog toga bi vozači mogli tačno da evidentiraju 24 sata boravka, što bi im omogućilo da tokom 180 dana maksimalno iskoriste svih 90 dozvoljenih dana u šengenskoj zoni.
Problemi zbog neujednačene primene pravila
Jedan od ključnih izazova za transportne kompanije sa Zapadnog Balkana je neujednačena primena pravila o D vizama među državama članicama Evropske unije. Neke zemlje primenjuju stroža, a druge blaža pravila, što stvara nesigurnost kod vozača i logističkih kompanija. „Svakodnevno proveravamo koliko dana boravka imaju naši vozači i nailazimo na različite podatke – nekada je to 90, nekada 45, a nekada 80 dana“, upozorio je Mandić. Ovakva situacija, prema njegovim rečima, dodatno komplikuje poslovanje i stvara ozbiljne zastoje u međunarodnom transportu i izvozu.
Specifičnosti D viza za vozače
Prema postojećim propisima, D viza se standardno izdaje osobama koje žive ili rade u zemlji izdavanja. Hrvatska je novim Zakonom o strancima omogućila da i državljani trećih zemalja, koji ne žive i ne rade u Hrvatskoj, ali prevoze robu za njenu privredu, mogu dobiti ovu vrstu vize. Ipak, pravila izdavanja još nisu precizno definisana, što ostavlja mnogo prostora za administrativne i praktične probleme. Evropska komisija je u odgovoru prevoznicima sa Zapadnog Balkana navela da se vozačima preporučuje da se prilagode sistemu 90 dana boravka u 180 dana, ali prevoznici navode da takvo tumačenje otežava snabdevanje industrije i stanovništva u EU i regionu.
Uticaj na privredu i transportnu delatnost
Transport robe između Zapadnog Balkana i Evropske unije uglavnom obavljaju prevoznici iz regiona. Zbog toga ograničenja u brojanju dana boravka neposredno utiču na izvoz, snabdevanje i rad celokupne privrede. Prevoznici iz Evropske unije retko preuzimaju transport prema Balkanu zbog višednevnih zadržavanja na granicama i carinskih procedura, pa je teret snabdevanja evropskog i regionalnog tržišta uglavnom na vozačima sa Balkana. Mandić ističe da profesionalni vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nisu turisti, već ključna radna snaga za industriju, izvoznike i uvoznike. Neprecizna pravila i neujednačena praksa, međutim, onemogućavaju punu efikasnost ovih kadrova u međunarodnom transportu.
Perspektive i moguća rešenja
Predstavnici prevoznika sa Zapadnog Balkana su 29. juna uputili zajedničko pismo Evropskoj komisiji, tražeći jasno i jedinstveno rešenje za primenu D viza. Odgovor je stigao brzo, ali ponuđeno rešenje ne zadovoljava potrebe transportnih kompanija. „Odgovor je sve fino objasnio, ali nismo zadovoljni ni tumačenjem D vize, ni savetom da se prilagodimo ograničenju od 90 dana“, naglasio je Mandić. U međuvremenu, prevoznici insistiraju da brojanje efektivnog vremena boravka postane standard, kako bi se omogućio nesmetan rad profesionalnih vozača i stabilno snabdevanje tržišta.
