Hrvatska CIAK Grupa proširuje prisustvo u regionu, Technolub ostaje pod upravom Zorana Matkovića i održava rast

Hrvatska kompanija CIAK Grupa preuzela je vlasništvo nad srpskim Technolubom, distributerom ulja i maziva sa godišnjim prihodom većim od 9 miliona evra. Prema zvaničnom saopštenju, akvizicija je završena putem društva CIAK Auto Srbija, a Technolub nastavlja sa radom u Beogradu, pod upravom dosadašnjeg izvršnog direktora Zorana Matkovića. CIAK Grupa ističe da se Technolub „prirodno uklapa“ u postojeću korporativnu strukturu.

Prihodi Technoluba i strateški značaj akvizicije

Technolub je jedan od vodećih distributera ulja i maziva u Srbiji i širem regionu. Kompanija ima više od 25 zaposlenih i ostvaruje godišnje prihode veće od 9 miliona evra. CIAK Grupa očekuje da će integracija doneti dodatni rast, jačanje stručnosti i unapređenje nivoa usluga za krajnje kupce. Ova transakcija deo je šire strategije CIAK Grupe za konsolidaciju tržišta nezavisnih distributera auto-delova u regionu.

Snažan talas regionalnih akvizicija i finansijska stabilnost

Tokom prethodnih godina, CIAK Grupa je sprovela više strateških preuzimanja, uključujući firme Sim Impex u Bosni i Hercegovini i Stahlgruber trgovina u Sloveniji. Pored toga, akvizirala je i Auto Milovanović u Banjaluci i Next Auto u Crnoj Gori. Grupa sada zapošljava preko 3.000 ljudi na regionalnom nivou. U prethodnoj godini ostvarila je operativne prihode od 282 miliona evra i obezbedila dugoročno finansiranje u iznosu od 60 miliona evra. Ovaj kapital koristi se za refinansiranje obaveza i dalji razvoj poslovanja.

Razvoj logistike i budući planovi CIAK Grupe

U planu je izgradnja novog logističko-distributivnog centra u Gornjem Stupniku, sa visokim stepenom robotizacije i energetskom efikasnošću. Očekuje se da će ovaj centar biti ključan za podršku budućem rastu i efikasnije upravljanje portfoliom. Strategija CIAK Grupe prati evropske tendencije u kojima manji distributeri postaju deo velikih grupacija. Kao rezultat, Technolub dobija podršku za dalji razvoj i unapređenje svojih proizvoda i usluga u Srbiji i regionu.

Rast cena dizela u Evropi i Velikoj Britaniji izazvan globalnim tenzijama, pretnja zabranom američkog izvoza utiče na tržište

Dizel gorivo u Evropi i Velikoj Britaniji beleži rekordne cene, što dodatno opterećuje potrošače i transportni sektor. Prosečna cena dizela u Nemačkoj iznosi 2,41 evra po litru, dok je u Francuskoj cena 2,39 evra po litru. U Velikoj Britaniji cena je prvi put premašila dve funte po litru (2,35 evra), pokazuju podaci britanskog automobilskog udruženja RAC. Ovaj nagli rast, odnosno dizel gorivo, rezultat je globalnih tenzija i pretnji zabranom izvoza iz Sjedinjenih Američkih Država.

Potrošači u Velikoj Britaniji sada za pun rezervoar prosečnog automobila plaćaju oko 110 funti, što je gotovo 32 funte više nego pre izbijanja sukoba u regionu Bliskog istoka. Cena dizela u Britaniji porasla je za 40,5% u odnosu na kraj februara, pre početka napada SASD i Izraela na Iran. Britanija uvozi oko 30% dizela iz SAD, dok ostatak dolazi iz Evrope, a rezerve pokrivaju samo 42 dana potrošnje.

Pretnja američkom zabranom izvoza utiče na evropsko tržište

Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost privremene zabrane izvoza dizela ka Evropi. Predsednik Donald Tramp izjavio je da odluka još nije doneta, ali razmatra se zabrana od 90 dana, što bi moglo uticati neposredno pred kongresne izbore. Ministar finansija Skot Besent istakao je da „američki vozači ne treba da nose teret globalne nestašice“. Ova izjava dodatno je uzburkala tržište dizel goriva, jer bi zabrana mogla da izazove još veće poremećaje u snabdevanju Evrope.

Evropska komisija, s druge strane, kategorički je odbacila mogućnost zabrane i upozorila da bi takav potez narušio poverenje u SAD kao partnera. Portparolka Ana-Kaisa Itkonen navela je da je snabdevanje za sada stabilno, ali da su cene visoke zbog globalne zategnutosti tržišta. Francuska je predložila kolektivno oslobađanje 50 miliona barela dizela i dodatnih 50 miliona barela sirove nafte iz rezervi članica Međunarodne agencije za energiju (IEA), uz uslov da SAD ne uvode jednostranu zabranu izvoza. Francuska i Nemačka zajedno poseduju više od trećine strateških rezervi dizela u EU.

Cene dizela i snabdevanje u ključnim evropskim državama

U Francuskoj, prosečna cena dizela iznosi 2,39 evra po litru, a 14% stanica beleži nestašicu goriva. Razlika između najjeftinijih i najskupljih stanica može iznositi do 40 evra na punjenje od 50 litara. U Nemačkoj je prosečna cena 2,41 evra po litru, što je 1,9 centi niže nego prethodne nedelje. Nemačka je najavila smanjenje energetskog poreza od 1. oktobra, što bi moglo donekle ublažiti pritisak na vozače. Italija ima najniže cene među tri velika tržišta, sa 2,26 evra po litru na redovnoj mreži i 2,29 evra na auto-putevima, zahvaljujući ograničenju cena koje su postavile kompanije Eni i Q8. Ova mera važi do 31. oktobra i omogućava Italiji da zadrži cene dizela za oko 12 centi niže nego u Francuskoj i Nemačkoj, mada su i dalje 35% više nego pre godinu dana.

Zimski period dodatno komplikuje tržište dizela

Predstojeća zima tradicionalno povećava potražnju za dizel gorivom, što izaziva zabrinutost da li će oslobađanje rezervi biti dovoljno. Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen podseća da su rezerve već korišćene i da će verovatno biti ponovo aktivirane. Međunarodna agencija za energiju koordinirala je oslobađanje 400 miliona barela u martu, ali to nije zaustavilo rast cena. Ako SAD uvedu zabranu izvoza, Evropa bi se mogla suočiti sa pravom nestašicom dizela tokom zime. Ovakva situacija ima direktan uticaj na transport, industriju i krajnje potrošače širom kontinenta.

Nemački maloprodajni lanac angažovao bivšeg kancelara Šredera u GiperGlobus odboru kako bi zaštitio poslovanje usred pritisaka na zapadne kompanije

Globus, nemački maloprodajni lanac, imenovao je Gerharda Šredera, bivšeg nemačkog kancelara, u nadzorni odbor svog ruskog ogranka GiperGlobus. Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada zapadne kompanije pojačano štite imovinu u Rusiji zbog mogućnosti preuzimanja pod državnu upravu. Prema vlasniku kompanije, Tomasu Bruhi, Šrederovo dugogodišnje iskustvo u političkom i ekonomskom angažmanu u Rusiji čini ga “idealnim pojačanjem” za nastavak dijaloga i ekonomske saradnje.

Šreder je naglasio da je važno da kompanije poput GiperGlobusa nastave ulaganja i održavanje ekonomskih veza u Rusiji, posebno u sektoru snabdevanja hranom. Njegovo uključivanje u nadzorni odbor tumači se kao strateški potez za očuvanje postojećeg modela poslovanja na ruskom tržištu. U poslednje vreme, ruske vlasti su više puta prebacivale imovinu zapadnih kompanija pod upravljanje domaćih društava, uključujući Auchan, Lemana Pro, FM Logistic i deo imovine Nestlea.

Rizik od državnog preuzimanja i značaj Šrederovog imenovanja

Situacija u kojoj se nalazi Globus nije izolovana. Više zapadnih kompanija, koje su ostale aktivne na ruskom tržištu, suočava se sa rizikom privremenog preuzimanja imovine od strane države. U tom kontekstu, imenovanje Gerharda Šredera u nadzorni odbor GiperGlobusa predstavlja pokušaj očuvanja stabilnosti poslovanja kroz ličnost sa snažnim vezama u ruskim političkim i poslovnim krugovima.

Kao paralela se navodi slučaj nemačkog lanca Metro Cash & Carry, čija je ruska imovina naknadno prešla pod privremenu kontrolu. U tom slučaju, upravljanje je preuzeo direktor ruskog poslovanja kompanije. Ovakvi primeri ilustruju trend zaštite imovine kroz različite modele upravljanja unutar sektora maloprodaje.

Šrederove veze sa energetskim sektorom i poslovna strategija Globusa

Gerhard Šreder ima bogatu istoriju saradnje sa ruskim energetskim sektorom. Od 2017. do 2022. godine bio je predsednik nadzornog odbora Rosnjefta, a prethodno je vodio komitet akcionara kompanije Nord Stream AG, operatera gasovoda Severni tok. Početkom 2022. godine bio je predložen za novi mandat u Rosnjeftu, ali je odustao usled pritisaka i kritika iz Evrope nakon početka sukoba u Ukrajini. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, više puta ga je pominjao kao osobu pogodnu za posredovanje u dijalogu između Rusije i Evropske unije.

Globus, u međuvremenu, najavljuje širenje poslovanja u Rusiji. Kompanija traži lokacije za nove hipermarkete na parcelama od 16.000 do 20.000 kvadratnih metara u krugu do 300 kilometara od Moskve. Takođe, planira širenje manjeg formata “Globus lavka”, koji kombinuje prodavnicu gotove hrane i kafić. Krajem septembra otvorena je druga prodavnica tog tipa, površine 150 kvadratnih metara, na moskovskom Arbatu.

Implikacije za maloprodajni sektor i dugoročni planovi

Ove aktivnosti ukazuju na jasnu nameru Globusa da dugoročno ostane prisutan na ruskom tržištu. U isto vreme, predsednik Putin je na forumu Valdaj naveo da bi zapadna imovina, koja je prešla pod spoljašnje upravljanje, mogla biti vraćena prvobitnim vlasnicima pod određenim uslovima. Kao rezultat, strategija kompanije uključuje diversifikaciju formata prodavnica i ulaganja u nove lokacije, čime se povećava otpornost na regulatorne promene i tržišne rizike.

Uporedo sa tim, maloprodajni sektor u Rusiji nastavlja da se prilagođava promenjenim okolnostima, pri čemu kompanije traže načine za očuvanje operacija i kapitala. Imenovanjem Šredera, Globus šalje poruku o nastavku saradnje i spremnosti za dijalog sa lokalnim institucijama, što bi moglo imati uticaj na druge zapadne kompanije koje posluju u sličnim uslovima.