Proizvodnja električne energije iz gasa povećana za 40,5 GWh godišnje, dovoljan kapacitet za 8.000 domaćinstava

Naftna industrija Srbije (NIS) pustila je u probni rad dve male gasne elektrane na gasnim poljima Banatsko Miloševo i Srpska Crnja. Ukupna vrednost investicije iznosi gotovo dve milijarde dinara, dok je instalisana snaga ovih postrojenja pet megavata, saopštila je kompanija. Gasne elektrane Banatsko Miloševo i Srpska Crnja omogućiće proizvodnju dodatnih 40,5 gigavat-sati (GWh) električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje približno 8.000 prosečnih domaćinstava.

Gasne elektrane Banatsko Miloševo i Srpska Crnja povećavaju energetsku efikasnost

Mala elektrana Banatsko Miloševo proizvodi 21 GWh električne energije godišnje, dok Srpska Crnja generiše 19,5 GWh. Kao rezultat, NIS koristi gas koji je do sada bio neiskorišćen, smanjuje emisije štetnih materija i unapređuje energetsku efikasnost. Električna energija iz gasa isporučuje se eksternim potrošačima ili koristi za interne potrebe kompanije. Ove investicije su deo dugoročne strategije kompanije za povećanje efikasnosti poslovanja i unapređenje zaštite životne sredine.

Izjave menadžmenta i strateški značaj

„Puštanjem u rad novih postrojenja dodatno potvrđujemo našu posvećenost racionalnom korišćenju domaćih energetskih resursa, kao i modernizaciji energetske infrastrukture. Ova investicija omogućava monetizaciju do sada neiskorišćenih rezervi gasa, uz visok stepen energetske efikasnosti, primenu savremenih sistema upravljanja i kontrole, kao i poštovanja najviših standarda zaštite životne sredine“, izjavio je Grigorije Tešanović, menadžer za upravljanje projektima u kompaniji NIS. Projekat izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima NIS sprovodi od 2013. godine. Pored toga, kompanija je do sada pustila u rad 22 generaciona ili kogeneraciona modula širom Srbije, sa ukupnim ulaganjima u ovaj segment većim od 28 miliona evra.

Šira tržišna slika i značaj za energetsku tranziciju

Gasne elektrane Banatsko Miloševo i Srpska Crnja deo su procesa energetske tranzicije kompanije NIS. S druge strane, ove investicije doprinose domaćoj proizvodnji struje iz gasa i smanjenju zavisnosti od tradicionalnih izvora. Kao rezultat, kompanija jača svoju poziciju na tržištu električne energije i doprinosi održivijem energetskom sektoru Srbije. Ovakvi projekti mogu podstaći i dalja ulaganja u modernizaciju i ekološki prihvatljivije tehnologije, prateći evropske trendove u sektoru energetike.

Gasne elektrane Banatsko Miloševo i Srpska Crnja kao deo dugoročne strategije

Pre svega, NIS ovim projektima nastavlja modernizaciju i diversifikaciju izvora energije, uporedo sa racionalnim korišćenjem domaćih resursa. Investicije u gasne elektrane omogućavaju bolju monetizaciju prirodnog gasa, koji do sada nije bio u potpunosti iskorišćen. Osim toga, ovakva rešenja omogućavaju kompaniji da odgovori na rastuće zahteve tržišta i regulatorne zahteve u oblasti zaštite životne sredine. U međuvremenu, razvoj malih gasnih elektrana može doprineti i stabilnosti snabdevanja domaćih potrošača električnom energijom.

Preuzimanje većinskog paketa akcija Energoprojekta iz 2017. godine proglašeno nezakonitim, Komisija za hartije od vrednosti mora ponovo odlučivati

Upravni sud usvojio je tužbu bivšeg menadžmenta Energoprojekt Holdinga i proglasio nezakonitim preuzimanje akcija Energoprojekta iz 2017. godine. Ova odluka direktno se odnosi na proces u kojem je kompanija Napred razvoj, zajedno sa povezanim firmama, stekla više od 90 odsto akcija nekadašnjeg građevinskog giganta. Sudska odluka nalaže da se predmet vrati Komisiji za hartije od vrednosti na novo odlučivanje, čime je dozvola iz 2017. faktički poništena.

Preuzimanje većinskog paketa i posledice za male akcionare

Proces preuzimanja Energoprojekta započet je ponudom za otkup akcija koju je Komisija dozvolila Napred razvoju i povezanim firmama. Nakon toga, pomenute kompanije postale su većinski vlasnici Energoprojekta, koji je ranije bio šesta najveća konsultantsko-inženjerska kompanija na svetu. Pre samo mesec dana, Napred i povezani subjekti preuzeli su i državni udeo, što im je omogućilo da dostignu 90 odsto vlasništva i otvore mogućnost za prinudni otkup preostalih akcija. Odluka Upravnog suda ima značajne implikacije za male akcionare. Prema saznanjima, najmanje 300 malih akcionara priprema tužbe radi obeštećenja, tražeći razliku između iznosa koji su dobili i onoga što smatraju da su mogli dobiti da je akcija Energoprojekta drugačije vrednovana. Realno je očekivati da broj tužbi naraste na nekoliko hiljada, s obzirom na brojnost malih akcionara.

Regulatorni i tržišni značaj presude

Usvajanje tužbe bivšeg menadžmenta Energoprojekta ukazuje na važnost regulatorne kontrole na tržištu kapitala Srbije. Sudska odluka dovodi u pitanje validnost postupka preuzimanja akcija iz 2017. godine i otvara prostor za nova razmatranja Komisije za hartije od vrednosti. Iako nije realno očekivati da će male akcionare dobiti nazad svoje akcije, prema navodima izvora upućenog u slučaj, postoji mogućnost da obeštećenje bude ostvareno putem sudskih procesa. Ova situacija šalje snažnu poruku svim učesnicima na tržištu kapitala da se pravila moraju dosledno poštovati i transparentno primenjivati.

Istorijski kontekst i implikacije za sektor

Energoprojekt je nekada bio lider u inženjerskom i konsultantskom sektoru, sa značajnim međunarodnim ugledom. Međutim, poslednjih godina kompanija je izgubila deo svoje tržišne pozicije i danas je, prema oceni izvora, samo senka nekadašnjeg giganta. Odluka Upravnog suda može imati dugoročne posledice na poverenje investitora i dalji razvoj korporativnog upravljanja u Srbiji. Takođe, slučaj Energoprojekta ističe potrebu za jačanjem uloge regulatornih tela i unapređenjem procedura prilikom velikih promena vlasničke strukture na tržištu hartija od vrednosti.

Obuka za konsultante obuhvata ESG standarde, dekarbonizaciju i EU propise, uz podršku GIZ-a i fokus na konkurentnost privrede

Privredna komora Srbije pokrenula je program stručne obuke za 40 polaznika iz oblasti cirkularne ekonomije, sa ciljem ubrzanja zelene tranzicije privrede i usklađivanja sa zahtevima Evropske unije. Obuka se održava od 29. do 31. jula u Beogradu, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Program je deo šire strategije za jačanje konkurentnosti domaćih kompanija.

Tokom trodnevne obuke, učesnici će sticati praktična znanja o cirkularnoj ekonomiji, dekarbonizaciji, mehanizmu za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), obračunu emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ESG standardima i savetodavnoj metodologiji. Na taj način, nova generacija stručnjaka biće osposobljena da pruži podršku privredi u procesu prilagođavanja EU regulativi i održivom poslovanju.

Nova generacija za bržu zelenu tranziciju privrede

Prema rečima Siniše Mitrovića, rukovodioca Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, nacionalna mreža stručnih konsultanata predstavlja ključan korak u jačanju konkurentnosti privrede. „Srbiji su potrebni stručnjaci koji će kompanijama pomoći da nove evropske zahteve pretvore u poslovne prilike. Upravo zato izgradnja mreže konsultanata predstavlja jedan od najvažnijih koraka u jačanju konkurentnosti domaće privrede“, izjavio je Mitrović.

Mitrović je naglasio da je Evropska unija poslednjih godina usvojila niz propisa o upravljanju resursima, smanjenju emisija ugljen-dioksida i izveštavanju o održivosti (ESG). On je istakao da ovi zahtevi donose izazove, ali i prilike za snižavanje troškova i lakši pristup novim tržištima. Kao rezultat, potreba za domaćim ekspertima stalno raste.

Obuka za konsultante: ESG, CBAM i podrška privredi

Obuka je namenjena iskusnim konsultantima iz oblasti zaštite životne sredine, energetike, klimatskih politika i održivog razvoja. Najuspešniji učesnici nakon obuke biće uključeni u aktivnosti stručne podrške privredi, što ima potencijal da ubrza usvajanje cirkularnih poslovnih modela i pripremi kompanije za poslovanje na evropskom tržištu.

CBAM (mehanizam za prekogranično oporezivanje ugljenika) i ESG standardi (ekološki, društveni i upravljački standardi) postaju obavezni kriterijumi za izvoz i konkurentnost. Pored toga, obračun emisija GHG sve više utiče na troškove i dostupnost tržišta EU. Ove promene zahtevaju specijalizovana znanja, zbog čega PKS ulaže u razvoj kadrova.

Obuka je deo šireg paketa aktivnosti PKS za ubrzanje zelene i cirkularne tranzicije domaće privrede. Time se ojačava stručna podrška i omogućava kompanijama da bolje odgovore na nove zahteve regulatora i tržišta.