Rast zarada u Srbiji premašio 6% realno, razlika u proseku i medijani pokazuje širu ekonomsku sliku regiona
Republički zavod za statistiku saopštio je da su plate u Srbiji porasle 6,2 odsto realno u maju 2026. godine. Prosečna neto zarada iznosila je 118.398 dinara (1.008 evra), dok je medijalna neto zarada za maj dostigla 93.277 dinara, odnosno 795 evra. Ovi podaci potvrđuju da je rast plata u Srbiji nastavljen, ali i da postoji razlika između prosečnih i medijalnih primanja.
Detaljni podaci o rastu plata u Srbiji
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada za maj 2026. godine veća je nominalno 9,8 odsto, a realno 6,1 odsto. Prosečna neto zarada porasla je 9,9 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno. U periodu januar-maj 2026. godine, rast bruto zarada iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 8,0 odsto realno. Neto zarada u istom periodu povećana je 11,3 odsto nominalno i 8,2 odsto realno.
Poređenje plata u regionu i značenje medijalne zarade
Medijalna zarada prikazuje vrednost ispod i iznad koje je tačno polovina zaposlenih, što je realnija slika od proseka. U Srbiji je u maju medijalna neto plata bila 795 evra, dok je u Hrvatskoj iznosila 1.324 evra. Hrvatska statistika navodi da je tamo prosečna neto plata u maju bila 1.552 evra, uz realni rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. U Crnoj Gori je za isti mesec prosečna neto zarada iznosila 1.033 evra, što predstavlja realan pad od 1,7 odsto međugodišnje. Bruto plata u Crnoj Gori bila je 1.234 evra.
Analiza razlika između prosečne i medijalne zarade
Razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na to da značajan deo zaposlenih u Srbiji prima platu ispod proseka. Pre svega, prosečna zarada često je viša zbog uticaja visokih plata u pojedinim sektorima ili regionima. S druge strane, medijalna zarada preciznije osvetljava koliko zapravo prima većina zaposlenih. Ovakve razlike se beleže i u drugim državama regiona, što je važno za širu ekonomsku analizu.
Uticaj rasta plata u Srbiji na privredu i širi region
Povećanje zarada u Srbiji ima direktan uticaj na potrošnju i standard građana. Takođe, poređenje sa Hrvatskom i Crnom Gorom pokazuje da Srbija i dalje zaostaje po visini plata u odnosu na Hrvatsku, ali beleži stabilan rast. S druge strane, Crna Gora u poslednjem periodu beleži realan pad zarada. Ovi trendovi odražavaju različite ekonomske politike i tržišna kretanja u regionu, ali i izazove sa kojima se suočavaju radnici.
Zaključak: rast plata i izazovi za budućnost
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za maj 2026. godine ukazuju na nastavak pozitivnih kretanja kada su u pitanju rast plata u Srbiji. Međutim, razlika između prosečne i medijalne zarade ostaje izazov za ekonomske politike koje bi trebalo da podstaknu ravnomerniju raspodelu prihoda. Kao rezultat, dalji rast plata zavisiće od ukupnog privrednog rasta i strukturnih reformi na tržištu rada.
