Nacionalna avio-kompanija uvodi letove ka Torontu, Santoriniju, Bakuu i Braču, uz povećan broj letova ka evropskim gradovima

Er Srbija, nacionalna avio-kompanija, saopštila je da od 29. marta 2026. godine posluje po letnjem redu letenja, pokrivajući više od 100 gradova širom sveta sa flotom od ukupno 30 aviona. Kompanija ističe rekordan broj novih destinacija i značajno proširenje mreže letova tokom letnje sezone.

Prema zvaničnom saopštenju, Er Srbija je proširila svoju ponudu sa novim linijama ka Torontu, Santoriniju, Bakuu, Braču, Alikanteu i Sevilji, kao i sa povećanim frekvencijama letova ka popularnim evropskim destinacijama kao što su Atina, Brisel, Milano, Madrid, Lisabon, Prag i Beč. Letovi ka Istanbulu, Malti, Firenci i Nici takođe će dodatno obogatiti ponudu, dok će u regionu biti više letova ka Puli, Solunu, Sofiji i Tivtu.

Letnja sezona donosi najveći izbor do sada, ističu iz Er Srbije, a putnici mogu da otkriju destinacije kao što su Santorini na Mediteranu i Brač na Jadranu, uz nove mogućnosti za putovanja ka Alikanteu tokom leta i Sevilji, čiji letovi počinju krajem septembra. Baku otvara nova iskustva na istoku Evrope, dok Toronto postaje peta dugolinijska destinacija, pored Njujorka, Čikaga, Šangaja i Guangdžoua.

“Letnja sezona donosi više izbora nego ikada – od novih linija za Toronto, Santorini, Baku, Brač, Alikante i Sevilju, do pojačanih frekvencija ka omiljenim evropskim gradovima. Pozivamo putnike da ovo leto provedu u istraživanju sveta uz Er Srbiju, jer putovanje nije samo odlazak na destinaciju, već i doživljaj koji se dugo pamti”, izjavio je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju.

Kompanija je najavila i direktne letove za Tromzo i Tenerife u predstojećoj zimskoj sezoni, čime dodatno širi raznovrsnost i atraktivnost svoje mreže. Ove godine obeležava se i deset godina redovnih letova do Njujorka, prve dugolinijske destinacije u Severnoj Americi, koja je i dalje među najtraženijim linijama kompanije.

Er Srbija ističe da povećava broj letova ka najpopularnijim destinacijama i da putnici mogu da očekuju još više izbora i fleksibilnosti tokom sezone, uz mogućnost istraživanja novih tržišta i uživanja u raznovrsnim putničkim iskustvima.

Na 27.550 hektara se primenjuje organska proizvodnja, dok je ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nešto preko 3,2 miliona hektara

Prema najnovijim podacima, u Srbiji udeo organske proizvodnje u ukupnom korišćenom poljoprivrednom zemljištu iznosi svega 0,83%. Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta, prema poljoprivrednom popisu iz 2023. godine, prelazi 3,2 miliona hektara, dok je organska proizvodnja zastupljena na samo 27.550 hektara.

Ovaj procenat svrstava Srbiju među zemlje sa najmanjim udelom organske proizvodnje u Evropi, zajedno sa Turskom, Maltom, Severnom Makedonijom i Albanijom. U pojedinim evropskim državama, poput Italije, udeo organske proizvodnje dostiže gotovo 20%.

Kako navode stručnjaci, organska proizvodnja u Srbiji postoji više od 25 godina, ali je i dalje ograničena na male površine, najčešće u sektoru voćarstva i povrtarstva. Na ovakav razvoj utiču brojna pravila i zakonske obaveze koje proizvođači treba da ispune, zbog čega je prisustvo organske proizvodnje u ratarskim kulturama minimalno.

U poslednje vreme, sve veći broj stručnjaka i poljoprivrednika u Srbiji interesuje se i za regenerativnu poljoprivredu, koja je fokusirana na očuvanje kvaliteta zemljišta kroz održive prakse. Ove metode, iako različite, nisu međusobno suprotstavljene, već predstavljaju različite pristupe problemu poljoprivredne održivosti i zaštite životne sredine.

Stručnjaci ističu da je za dugoročno očuvanje kvaliteta zemljišta i okoline neophodno šire prihvatanje održivih poljoprivrednih praksi.

Preduzetnici u Srbiji najčešće biraju frizerske i kozmetičke salone, dok DOO registruje najviše u nespecijalizovanoj trgovini na veliko

Lista najpopularnijih biznisa među preduzetnicima i privrednim društvima u Srbiji godinama ostaje gotovo nepromenjena, pokazuju ekonomske analize objavljene krajem marta 2026. godine. Najveći broj novoosnovanih privrednih društava registruje se za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, računarsko programiranje i IT konsultantske aktivnosti, kao i za konsultantske usluge u vezi s poslovanjem. Istovremeno, značajan broj firmi otvara se u sektorima drumskog prevoza tereta, iznajmljivanja nekretnina, inženjerskih delatnosti, kao i u oblasti trgovine na malo putem pošte ili interneta.

Kod preduzetnika dominiraju zanatske i lične usluge. Najzastupljeniji su frizerski i kozmetički saloni, održavanje i popravka motornih vozila, specijalizovani građevinski radovi kao što su postavljanje podnih i zidnih obloga, kao i dizajnerske delatnosti. U digitalnom okruženju sve su popularnija mala preduzeća bazirana na radu od kuće, među kojima su kreiranje aplikacija i copywriting. Za pokretanje razvoja aplikacija potrebno je obezbediti sredstva, a prihodi su mogući kroz oglase, kupovine unutar aplikacije ili marketing nakon objave proizvoda.

Podaci pokazuju da ulaganje u poljoprivredu ima precizno definisane iznose. Proizvodnja kamilice na jednom hektaru zahteva ulaganje od 700 evra, heljde 1.000 evra, žalfije 1.200 evra, a belog sleza 1.300 evra. Za proizvodnju bosiljka na hektaru potrebno je 1.100 evra, dok višerodne maline na 100 kvadratnih metara zahtevaju 1.500 evra. Plastenička proizvodnja povrća može da se pokrene sa 2.000 evra.

Analiza tržišne dinamike ukazuje da su najpopularnije oblasti istovremeno i one sa najvećim brojem neuspela pokretanja, što govori o izazovima konkurencije i održivosti na srpskom tržištu. I dok privredna društva gravitiraju ka uslužnim delatnostima u širokom spektru, preduzetnici se najčešće odlučuju za tradicionalne zanate i servise, prateći potražnju i održavajući visok nivo aktivnosti u ovim sektorima.