Eksperiment iz 2017. pokazao ranjivost algoritama: lažni restoran ‘The Shed at Dulwich’ postao broj 1 na osnovu recenzija

Britanski novinar Oobah Butler je 2017. godine pokrenuo marketinški eksperiment kako bi proverio pouzdanost sistema ocenjivanja na Tripadvisor platformi. Butler, koji je ranije bio freelancer pišući lažne pozitivne recenzije za restorane, osmislio je restoran pod nazivom “The Shed at Dulwich” sa adresom u svojoj šupi u Londonu. Restoran u stvarnosti nije postojao, ali je Butler napravio profesionalnu stranicu na Tripadvisoru, otvorio broj telefona i objavio fotografije „jela“ napravljene od penu za brijanje, sunđera i deterdženta, tako aranžirane da podsećaju na vrhunsku gastronomiju.

Ključ uspeha bio je u sistematski organizovanim recenzijama. Butler je zamolio prijatelje da ostavljaju entuzijastične komentare o iskustvu u restoranu koji nikada nisu posetili, a svaki komentar je detaljno opisivao navodnu atmosferu i specifična jela, uz naglašavanje ekskluzivnosti. Ubrzo su počele pristizati i organske recenzije ljudi koji su poverovali u autentičnost restorana. Efekat društvenog dokazivanja doveo je do naglog rasta popularnosti.

Nakon nekoliko meseci, “The Shed at Dulwich” počeo je da se penje na Tripadvisor rang listi restorana u Londonu. Prvo se našao među top 1.000, zatim među top 100, a potom je zauzeo prvo mesto među više od 18.000 restorana u Londonu. Usledio je veliki broj poziva za rezervacije, iako restoran nikada nije bio otvoren za javnost. Butler je tvrdio da je restoran „potpuno rezervisan mesecima unapred“.

Kada je eksperiment postao dovoljno poznat, Butler je odlučio da otkrije istinu. Za potrebe reportaže, otvorio je restoran na jednu noć u svojoj šupi i poslužio gostima jednostavnu hranu iz supermarketa. I tada su gosti ocenili iskustvo kao fantastično.

Ovaj eksperiment je postao globalni primer kako online reputacija i algoritmi mogu biti podložni manipulaciji. Pokazano je da percepcija može stvoriti realnost, naročito u digitalnoj ekonomiji.

Nacionalna avio-kompanija uvodi letove ka Torontu, Santoriniju, Bakuu i Braču, uz povećan broj letova ka evropskim gradovima

Er Srbija, nacionalna avio-kompanija, saopštila je da od 29. marta 2026. godine posluje po letnjem redu letenja, pokrivajući više od 100 gradova širom sveta sa flotom od ukupno 30 aviona. Kompanija ističe rekordan broj novih destinacija i značajno proširenje mreže letova tokom letnje sezone.

Prema zvaničnom saopštenju, Er Srbija je proširila svoju ponudu sa novim linijama ka Torontu, Santoriniju, Bakuu, Braču, Alikanteu i Sevilji, kao i sa povećanim frekvencijama letova ka popularnim evropskim destinacijama kao što su Atina, Brisel, Milano, Madrid, Lisabon, Prag i Beč. Letovi ka Istanbulu, Malti, Firenci i Nici takođe će dodatno obogatiti ponudu, dok će u regionu biti više letova ka Puli, Solunu, Sofiji i Tivtu.

Letnja sezona donosi najveći izbor do sada, ističu iz Er Srbije, a putnici mogu da otkriju destinacije kao što su Santorini na Mediteranu i Brač na Jadranu, uz nove mogućnosti za putovanja ka Alikanteu tokom leta i Sevilji, čiji letovi počinju krajem septembra. Baku otvara nova iskustva na istoku Evrope, dok Toronto postaje peta dugolinijska destinacija, pored Njujorka, Čikaga, Šangaja i Guangdžoua.

“Letnja sezona donosi više izbora nego ikada – od novih linija za Toronto, Santorini, Baku, Brač, Alikante i Sevilju, do pojačanih frekvencija ka omiljenim evropskim gradovima. Pozivamo putnike da ovo leto provedu u istraživanju sveta uz Er Srbiju, jer putovanje nije samo odlazak na destinaciju, već i doživljaj koji se dugo pamti”, izjavio je Boško Rupić, direktor za komercijalu i strategiju.

Kompanija je najavila i direktne letove za Tromzo i Tenerife u predstojećoj zimskoj sezoni, čime dodatno širi raznovrsnost i atraktivnost svoje mreže. Ove godine obeležava se i deset godina redovnih letova do Njujorka, prve dugolinijske destinacije u Severnoj Americi, koja je i dalje među najtraženijim linijama kompanije.

Er Srbija ističe da povećava broj letova ka najpopularnijim destinacijama i da putnici mogu da očekuju još više izbora i fleksibilnosti tokom sezone, uz mogućnost istraživanja novih tržišta i uživanja u raznovrsnim putničkim iskustvima.

Cena plastike dostigla 2.100 evra po toni, očekuje se rast na 2.500 evra sledeće nedelje

Srpska plastična industrija beleži značajan porast cena, ali još uvek nije direktno pogođena krizom u Persijskom zalivu, navodi Udruženje za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. Prema rečima Dragana Stevanovića, sekretara udruženja, domaća proizvodnja pokriva veći deo potreba, dok je tokom prošle godine uvezeno 8,4% sirovina iz Irana. HIP-Petrohemija ima kapacitet od 600.000 tona godišnje, a izvoz sirovina iznad tog nivoa iznosi 150.000 tona. Hipol Odžaci proizvode oko 35.000 tona polipropilena, dok je uvoz ove sirovine 100.000 tona. Kada je reč o polistirenu, uvoz iznosi 50.000 tona.

Od početka rata na Bliskom istoku, cena plastike u Srbiji porasla je i do 50% u periodu od dve do tri nedelje. Na početku sukoba, cena je iznosila 850 evra po toni, zatim je dostigla 2.100 evra, dok se za narednu nedelju očekuje i do 2.500 evra po toni. “Mi imamo proizvođače sirovina. Sirovina ima, ali je pitanje cene i transporta. Sa Kinom imamo dobru konekciju, ali put traje oko tri meseca i skup je. Mađarski MOL je imao požar i proizvodnju očekujemo krajem avgusta. Slovačka ima problema zbog slabijeg dotura ruske nafte”, istakao je Stevanović.

On napominje da je plastika i dalje nezamenljiv materijal, a dalji razvoj situacije zavisiće od dešavanja na Bliskom istoku i kretanja cena na svetskom tržištu. Tokom protekle nedelje, cena polietilena je na berzi iznosila 1.350 evra, dok je na tržištu dostigla 1.700 evra, što ukazuje na nagli skok cena koji ni berza nije mogla da isprati.

Rast cena plastike uslovljen je povećanjem cene nafte, koja je prema poslednjim podacima prešla 115 dolara po barelu. Osnovne sirovine za proizvodnju plastike, polimeri, dobijaju se iz nafte, pa rast cene “crnog zlata” direktno utiče na troškove proizvodnje u Srbiji.