Aerodromi u SAD ostvaruju nove prihode nudeći pristup privatnim terminalima, dok godišnje članstvo u kompaniji PS košta 4.850 dolara

Privatni terminali na američkim aerodromima postaju novi izvor prihoda i luksuza za putnike spremne da izdvoje više od 5.000 dolara po putovanju. Kompanija PS trenutno upravlja sa četiri ovakva terminala u Sjedinjenim Američkim Državama, a godišnje članstvo košta 4.850 dolara. Putnici plaćaju dodatnih 895 dolara po osobi za korišćenje zajedničkog salona, dok privatni apartman za do četiri osobe iznosi 3.650 dolara po dolasku.

Korisnici bez članstva mogu platiti 1.295 dolara za pristup salonu, ali su upisani na listu čekanja i pravo na ulazak dobijaju samo ako ima slobodnih mesta. Hrana, piće i većina sadržaja uključeni su u cenu, dok se napojnica očekuje. Ovakav model omogućava aerodromima dodatni prihod kroz zakup i podelu zarade sa operaterima terminala.

Prihodi od privatnih terminala rastu

Poslednjih meseci, kompanija PS proširila je poslovanje na Majami i Dalas, uz već postojeće lokacije u Los Anđelesu i Atlanti. Slične terminale planiraju i aerodromi u San Francisku i Vašingtonu. Vašingtonski aerodrom Dales je dodelio ugovor vredan 125 miliona dolara irskoj kompaniji daa International za izgradnju objekta na 51.000 kvadratnih stopa. U San Francisku je najavljeno otvaranje privatnog terminala do kraja 2028. godine.

U Latinskoj Americi, aerodrom u Sao Paulu je pre nekoliko godina otvorio prvi luksuzni terminal, sa investicijom od 20 miliona dolara. Aerodromi širom sveta, poput Minhena ili Istanbula, već nude različita VIP iskustva, čime Sjedinjene Države pokušavaju da sustignu globalne trendove u segmentu luksuznog putovanja.

Nova definicija luksuza i ekonomski značaj

Prema istraživanju kompanije Airport Dimensions iz 2026. godine, imućni turisti čine 26% globalnih putnika, ali generišu 57% ukupne potrošnje na aerodromima. Od 11.000 ispitanih, 62% je spremno da plati dodatne pogodnosti, uključujući pristup salonima i ubrzane kontrole. “Definicija luksuza se mnogo promenila. Sada je mnogo više povezana sa vremenom, privatnošću, sigurnošću i kontrolom”, izjavila je Amina Beluizdad Porter, izvršna direktorka kompanije PS.

Privatni terminali omogućavaju putnicima odvojenu bezbednosnu i carinsku kontrolu, pristup luksuznim salonima sa šampanjcem i kavijarom, kao i personalizovane usluge poput masaže ili transfera do aviona BMW vozilom. Aerodromi su, nakon udara pandemije i smanjenja prihoda od avio-kompanija, počeli da razvijaju dodatne izvore prihoda. Prihodi od prodavnica, parkinga i restorana čine značajan deo ukupnog profita, dok privatni terminali postaju važan segment za privlačenje putnika spremnih da plate više.

Kompanija PS opisuje svoju ponudu kao “treću kategoriju” između tradicionalnog komercijalnog i privatnog avio-saobraćaja. Njena baza korisnika porasla je za 21% na više od 89.000 klijenata u Los Anđelesu, Atlanti, Dalasu i Majamiju. Ova ekonomska strategija omogućava aerodromima da diversifikuju prihode i odgovore na rastuću potražnju za luksuzom, privatnošću i efikasnošću putovanja.

Irska avio-kompanija zaštitila 80 odsto potreba za gorivom po fiksnoj ceni od 67 dolara po barelu, dok konkurencija najavljuje više cene karata zbog rasta troškova

Ryanair, irska niskotarifna avio-kompanija, saopštila je da neće uvoditi doplatu za gorivo uprkos rastu cena kerozina na globalnom tržištu. Izvršni direktor Majkl O’Liri izjavio je da je kompanija unapred zaštitila 80 odsto potreba za avionskim gorivom po ceni od 67 dolara po barelu. Ova odluka stavlja Ryanair u povoljniji položaj u odnosu na konkurenciju i omogućava kompaniji da zadrži niske cene karata i tokom naredne godine.

Tržišni pritisci i reakcije avio-kompanija

Većina evropskih avio-kompanija bila je zaštićena od naglog rasta cena goriva kroz hedžing do leta 2026. godine. Međutim, kako se ovaj zaštitni period približava kraju, tradicionalni avio-prevoznici najavljuju uvođenje dodatnih doplata za gorivo i povećanje cena karata. Prema rečima O’Lirija, Ryanair neće uvoditi doplatu za gorivo, ali će druge, tradicionalne avio-kompanije, sigurno prebaciti deo povećanih troškova na putnike već sledećeg leta. Kao rezultat, očekuje se da će putovanja kod ovih prevoznika poskupeti. S druge strane, Ryanair ostaje dosledan svojoj strategiji niskih cena, što može doprineti zadržavanju ili povećanju tržišnog udela tokom perioda volatilnosti na tržištu goriva.

Konsolidacija sektora i planovi za naredni period

Visoki troškovi goriva mogli bi ubrzati konsolidaciju evropskog avio-sektora. Prema izjavi O’Lirija, avio-prevoznici koji beleže gubitke mogli bi biti primorani da napuste tržište, što bi dodatno povećalo koncentraciju oko četiri najveće evropske avio-kompanije. Ryanair je početkom septembra najavio još jednu profitabilnu fiskalnu godinu, iako očekuje da će neto dobit biti nešto niža od prošlogodišnjeg rekordnog rezultata. Kompanija procenjuje da će letnju sezonu završiti sa oko 145 miliona putnika, što je više od pet odsto iznad prošlogodišnjih 138 miliona.

Prilagođavanje strategije i uticaj na tržište

Ryanair je smanjio planirani broj putnika za fiskalnu godinu koja se završava u martu 2027. godine sa 216 na 214 miliona. Odluka ima za cilj da smanji izloženost visokim cenama goriva tokom zimske sezone, kada je poslovanje avio-kompanija tradicionalno slabije. Smanjenje zimskog reda letenja trebalo bi da umanji zimske gubitke za 70 do 100 miliona evra. Ovaj pristup omogućava kompaniji da sačuva profitabilnost i minimizira negativan uticaj fluktuacija na tržištu energenata. Iako konkurencija planira povećanje cena, Ryanair ostaje posvećen strategiji niskih troškova. Na taj način, kompanija nastoji da dodatno konsoliduje svoju poziciju lidera među evropskim niskotarifnim prevoznicima.

Kompanije plaćaju više za AI zbog rasta upotrebe, iako su cene modela pale i do 120 puta

Veštačka inteligencija postaje sve pristupačnija, ali trošak veštačke inteligencije za kompanije nastavlja da raste. Prema istraživanju koje su sproveli McKinsey partneri, cena modela po milionu izlaznih tokena pala je sa 60 dolara za GPT-4 iz 2023. godine na manje od jednog dolara za novije modele. Ipak, ukupni računi kompanija za upotrebu AI rešenja rastu zbog sve veće količine obrađenih podataka i složenijih zadataka koje obavljaju autonomni AI agenti.

Tangi Katlin i Lari Hemeleinen, senior partneri kompanije McKinsey, predstavili su ove nalaze tokom radionice “Unapređenje ekonomije agentske veštačke inteligencije”. Oni ističu da, iako je cena po tokenu u AI modelima značajno opala, ukupni trošak za kompanije raste zbog obima i kompleksnosti zahteva. Modeli poput GPT-4, koji su 2023. godine koštali 60 dolara po milionu izlaznih tokena, sada su zamenjeni modelima koji koštaju nekoliko stotina puta manje. Na primer, GPT-6 Luna košta svega 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena.

Rast potrošnje kompanija i varijabilni troškovi zadatka

Međutim, trošak veštačke inteligencije ostaje visok jer kompanije povećavaju upotrebu. AI agenti često izvršavaju znatno više zadataka i generišu više koda nego što bi to uradio programer. Isti zadatak može u ponovljenim pokretanjima koštati i do 30 puta više, zavisno od toga koliko puta agent menja ili unapređuje rezultat. Najveći deo troška dolazi iz procesa rasuđivanja i ponovljenog usavršavanja.

Hemeleinen navodi: “Dizajn sistema je ključan: izbor da se koristi jedan agent ili više agenata istovremeno može drastično uticati na cenu izvršavanja zadatka.” On dodaje da lideri treba da procenjuju agente prema trošku i uspešnosti na nivou konkretnog zadatka, a ne samo prema ceni po tokenu. Korišćenje agenta ima smisla kada se rezultat može proveriti za mali deo vremena potrebnog čoveku, već pri uspešnosti iznad 10 odsto agent može stvarati vrednost.

Strategije za kontrolu troškova veštačke inteligencije

Tangi Katlin, direktor McKinsey Global Institute, izdvaja tri poluge za upravljanje troškovima: vidljivost, optimizacija radnih procesa i disciplina u nabavci. Pre svega, kompanije moraju imati jasan uvid u to koji korisnici i AI agenti najviše troše. Optimizacija uključuje usklađivanje složenosti modela sa zadatkom, keširanje konteksta i ograničavanje nepotrebnih poziva alata. Disciplina u nabavci podrazumeva ukidanje nekorišćenih licenci i izbegavanje prevelike zavisnosti od jednog dobavljača.

Katlin ističe da cilj ne treba da bude bezuslovno smanjenje troškova, već fokusiranje na oblasti sa najvećim povratom ulaganja. Kontrola troška veštačke inteligencije postaje pitanje inženjeringa i strateškog upravljanja resursima.

Globalni trendovi i primena na domaće firme

Iako istraživanje obuhvata velike globalne kompanije, zaključci su primenljivi i na firme u regionu koje uvode AI alate. Pad cene po tokenu ne znači nužno niži ukupni trošak, ukoliko se ne uvede kontrola upotrebe. Finansijski direktori treba da prate trošak veštačke inteligencije na nivou zadatka i njegove uspešnosti, a ne samo kroz zbirne račune dobavljača.

Istog dana kada je McKinsey organizovao radionicu o ekonomiji agentske veštačke inteligencije, OpenAI je predstavio modele iz GPT-6 porodice. Najjeftiniji model Luna košta 0,10 dolara po milionu ulaznih i 0,50 dolara po milionu izlaznih tokena, što je oko 120 puta manje od cene GPT-4 iz 2023. godine. Ovaj podatak dodatno potvrđuje trend pada cena, ali i istovremeni rast ukupnih troškova zbog obima korišćenja.