Domaći brend dr Milk Kajmako sa 70% mlečne masti sada dostupan u Lidlovim prodavnicama, podrška razvoju mlekarstva

Mlekara Ub godišnje otkupljuje više od 75 miliona litara mleka od 800 kooperanata u Srbiji. Ova cifra potvrđuje značajan doprinos razvoju domaćeg mlekarstva i plasman domaćih proizvoda na maloprodajne police. Novi proizvod dr Milk Kajmako 250 g sa 70 odsto mlečne masti, dostupan je sada i u prodavnicama Lidl Srbija. Ovaj korak dodatno približava autentičan ukus domaće proizvodnje potrošačima.

Proširenje saradnje i ključni ekonomski podaci

Partnerstvo između Mlekare Ub i Lidl Srbija razvijalo se kroz proizvodnju Pilos proizvoda i kontinuiran otkup domaćeg mleka. Uvođenjem brenda dr Milk u ponudu Lidla, saradnja dobija novu dimenziju i širi pristup tržištu za domaće proizvode. Kajmako je prvi proizvod ovog brenda koji se pojavio na policama ovog maloprodajnog lanca i odlikuje ga visok sadržaj mlečne masti, kremasta tekstura i odsustvo konzervansa i stabilizatora.

Uticaj na domaće mlekarstvo i izjave rukovodstva

Razvoj domaćeg mlekarstva predstavlja temelj poslovanja Mlekare Ub. Kompanija sarađuje sa 800 farmera širom Srbije, obezbeđujući stabilnu sirovinsku bazu. Osim toga, stalna edukacija farmera o ishrani životinja doprinosi unapređenju kvaliteta mleka, što je važno za konkurentnost na tržištu. „Ulazak dr Milk Kajmaka na Lidl police za nas predstavlja mnogo više od novog ulistavanja proizvoda. To je prirodan nastavak saradnje koju godinama gradimo na poverenju, kvalitetu i pouzdanosti. Kroz postojeće partnerstvo pokazali smo da domaća mlekarska proizvodnja može stabilno da odgovori visokim standardima savremenog maloprodajnog tržišta, a sada taj kvalitet potrošačima predstavljamo i pod brendom dr Milk. Posebno nam je važno što ovakva saradnja stvara prostor za dalji razvoj domaćeg mlekarstva, od naših kooperanata i kvaliteta sirovine do gotovog proizvoda na polici“, izjavio je Miloš Andan, generalni direktor Mlekare Ub.

Pozicija domaćih brendova i značaj za tržište

Prema podacima Ipsos BrandPuls Trackera, među 100 vodećih brendova u Srbiji dominiraju domaći i regionalni proizvodi. Ovi rezultati potvrđuju da autentičan ukus domaće proizvodnje ima jaku poziciju među potrošačima. Proširenje prisustva proizvoda poput dr Milk Kajmako na Lidlovim policama omogućava većem broju kupaca pristup kvalitetnim domaćim mlečnim proizvodima. Takođe, Lidl podržava razvoj domaće proizvodnje i povećava konkurentnost srpskih brendova na tržištu maloprodaje. Kao rezultat, saradnja doprinosi rastu celokupnog sektora mlekarstva.

Vlada Srbije reaguje na visoke cene i logističke izazove, uz očekivanu potražnju od 205.000 tona u oktobru

Vlada Srbije ponovo koristi svoje robne rezerve kako bi obezbedila stabilnost na tržištu dizela. U skladu sa najnovijom odlukom, na tržište će biti pušteno 5.000 tona dizela iz državnih zaliha. Ova mera je uvedena zbog visokih cena i logističkih izazova koji trenutno utiču na snabdevanje, saopštila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Prema proceni resornog ministarstva, potražnja za dizelom u oktobru iznosiće 205.000 tona. Zbog toga je Vlada odlučila da dodatno interveniše na tržištu. Kotacije dizela su nedavno premašile 1.500 do 1.600 dolara po toni, dok su troškovi logistike i transporta značajno porasli, posebno zbog niskog vodostaja Dunava. Kao rezultat, veliki deo uvoza naftnih derivata obavlja se železnicom, što komplikuje redovno snabdevanje.

Razlozi za puštanje dizela iz rezervi i tržišni izazovi

Ministarka Đedović Handanović je istakla da se tržište dizela u Srbiji oslanja pre svega na Naftnu industriju Srbije (NIS), koja radi punim kapacitetom i postiže rekordne nivoe prerade i veleprodaje. Međutim, naftne kompanije i dalje imaju poteškoće da zadovolje sve potrebe domaćeg tržišta. Zbog toga je Vlada odlučila da minimalnom neophodnom količinom iz rezervi podrži kontinuitet uvoza i omogući stabilno snabdevanje.

Prethodni slučajevi puštanja dizela iz državnih rezervi zabeleženi su krajem aprila 2026. godine, kada je na tržište izašlo dodatnih 30.000 tona dizela. Ukupna količina tada predata naftnim kompanijama dostigla je 65.000 tona. U martu iste godine država je pregovarala o ustupanju 40.000 tona nafte za preradu, što je predstavljalo oko 15% ukupnih rezervi, dok je zabrana izvoza nafte i derivata produžena do kraja juna, uz smanjenje akciza za 25%.

Vanredne mere i efekti na cenu goriva

Vlada je nastavila sa vanrednim merama kako bi se očuvala puna snabdevenost i kontrolisale cene za građane. Ministarka je naglasila: “Tako da ćemo i u narednom periodu preduzimati neophodne mere, kao što su smanjenje akcize od 20 odsto i od 25 odsto, kao i zabrana izvoza naftnih derivata. To su sve mere koje smo do sada preduzimali da bi obezbedili da bude puna snabdevenost tržišta, da nema poremećaja u snabdevanju, a da cene za građane držimo pod kontrolom i da se one ne povećavaju u onoj meri u kojoj je to neophodno, s obzirom na cene na tržištu”, izjavila je Dubravka Đedović Handanović.

Ova odluka ima za cilj da smanji pritisak na ponudu i omogući nastavak uvoza naftnih derivata, uprkos logističkim problemima i visokim cenama. Puštanje 5.000 tona dizela iz rezervi izabran je kao minimalna količina kojom se održava stabilnost tržišta, dok se istovremeno sprečava veći rast cena za krajnje potrošače.

Akcize su prethodno smanjene za 25%, što je dodatno pomoglo da se ograniči rast maloprodajnih cena. Vlada je takođe omogućila kompanijama prodaju sopstvenih operativnih rezervi, kao deo strategije za očuvanje tržišne ravnoteže. Srbija će i dalje primenjivati vanredne mere u cilju očuvanja stabilnosti, dok istovremeno prati kretanja na globalnom tržištu nafte i naftnih derivata.

Trošak kamata dostigao 3,3 biliona dolara godišnje, OECD i MMF upozoravaju na potrebu fiskalne konsolidacije

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara, što predstavlja istorijski maksimum, pokazuje istraživanje Instituta za međunarodne finansije (IIF) objavljeno u septembru 2026. godine. Samo u prvoj polovini godine dug je povećan za 10 biliona dolara. Uz to, trošak kamata na ovaj iznos postao je značajan teret za mnoge države, posebno zbog rasta kamatnih stopa i usporavanja ekonomskog rasta.

Kamate na dug premašile troškove veštačke inteligencije i čiste energije

Prema podacima IIF-a, razvijene ekonomije su prošle godine samo na kamate po međunarodno trgovanim državnim obveznicama potrošile više od 3,3 biliona dolara. Ovaj iznos prevazilazi ukupna globalna izdvajanja za veštačku inteligenciju, koja su iznosila 2,6 biliona dolara, i ulaganja u čistu energiju, sa 2,3 biliona dolara. Poređenja radi, troškovi za odbranu dostigli su 3,1 bilion dolara, što je takođe manje od izdataka za servisiranje duga.
Rast prinosa na državne obveznice u ekonomijama poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Francuske i Velike Britanije dostigao je najviše nivoe u poslednjih deset godina. Ovakav trend prouzrokovan je očekivanjima investitora da će kamatne stope ostati visoke, dugotrajnim pritiskom visokih cena energije, usporenjem privrednog rasta i velikom javnom potrošnjom.

OECD i MMF zahtevaju reforme za održivost javnih finansija

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u najnovijim prognozama upozorava da države moraju preduzeti hitne mere za ograničavanje i preusmeravanje javne potrošnje. Takođe, preporučuje povećanje efikasnosti javnog sektora i jačanje prihoda, kako bi se obezbedila dugoročna održivost javnog duga i sposobnost odgovora na buduće ekonomske šokove.
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva izjavila je za BBC da šokovi koji pogađaju globalnu ekonomiju kontinuirano podižu nivo duga. “Potrebno je smanjiti nivo duga, postaviti fiskalnu konsolidaciju kao prioritet i obezbediti da centralne banke ispune svoj mandat očuvanja stabilnosti cena”, naglasila je Georgieva.
Ona je dodala da su potrebne politički teške, ali neophodne odluke kako bi se dugoročno ograničili rizici povezani sa rastom zaduženosti.

Zašto rast svetskog duga zabrinjava ekonomiste

Povećanje svetskog duga i rast kamata direktno utiču na mogućnosti država da finansiraju javne usluge, investiraju u razvoj i reaguju na nove ekonomske izazove. Kao rezultat, fiskalna disciplina i strukturne reforme postaju ključni faktori za stabilnost globalnih finansija.
Uporedo sa tim, rastući trošak servisiranja duga ograničava prostor za javne investicije i može uticati na povećanje poreskog opterećenja ili smanjenje javne potrošnje. Stručnjaci smatraju da će države morati da izbalansiraju kratkoročne potrebe sa dugoročnom održivošću javnih finansija kako bi izbegle pogoršanje fiskalne pozicije.
Svetski dug ostaje centralna tema globalne ekonomije, a brzina njegovog rasta zahteva prilagođavanje politika i odgovoran pristup u vođenju javnih finansija.