Oko 300 sportista u 200 posada takmičilo se u više od 30 disciplina na Savskom jezeru u Beogradu

Veslački savez Srbije i Veslački savez Beograda, uz podršku kompanije Triglav osiguranje, otvorili su domaću veslačku sezonu 6. aprila 2026. godine na Savskom jezeru na Adi Ciganliji u Beogradu. Na Prvoj regati Kupa Srbije i u prvom kolu Omladinske lige Srbije, održanom istog dana, učestvovalo je oko 300 takmičara u gotovo 200 posada, koji su se nadmetali u više od 30 disciplina u svim uzrasnim kategorijama – od pionira i kadeta do juniora i seniora, uključujući klubove iz cele Srbije.

Takmičenje je obuhvatilo kvalifikacione trke tokom prepodneva i finala u popodnevnim satima, a događaj je privukao značajan broj gledalaca na Savskom jezeru. Posebno je istaknuta Omladinska liga Srbije, segment koji je ključan za razvoj mladih sportista i formiranje budućih reprezentativaca, dok su mnogi najmlađi veslači po prvi put učestvovali na zvaničnom takmičenju.

Generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije Sava Popović izjavio je da veliki broj mladih učesnika potvrđuje stabilan razvoj sistema i široku bazu za formiranje budućih reprezentativaca, naglašavajući ulogu partnera u unapređenju uslova za rad i takmičenja.

Iz kompanije Triglav osiguranje poručuju: „Podrška razvoju sporta, posebno rada sa mladima, predstavlja važan deo našeg dugoročnog opredeljenja. Veslanje kao sport koji neguje disciplinu, timski duh i posvećenost ima poseban značaj, a ovakva takmičenja doprinose stvaranju novih generacija sportista. Drago nam je što imamo priliku da budemo partner u organizaciji događaja koji otvara novu takmičarsku sezonu i doprinosi razvoju veslanja u Srbiji.“

Veslačka takmičenja na Adi Ciganliji i ove godine su okupila veliki broj sportista, trenera i ljubitelja veslanja, ističući Savsko jezero kao jedan od ključnih regionalnih centara za ovaj sport i prostor za promociju zdravih životnih stilova.

Podrška kompanije Triglav osiguranje doprinosi organizaciji ovakvih takmičenja i daljem razvoju veslačkog sporta u Srbiji, sa fokusom na manifestacije namenjene mladim generacijama.

Prijava za prvi kvartal 2026. dostupna elektronski od 1. aprila, automatsko generisanje uplatnice i QR koda

Poreska uprava Srbije saopštila je da svi građani koji ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, kao i prihode od autorskih i srodnih prava na koje se porez plaća samooporezivanjem (tzv. frilenseri), treba da podnesu poresku prijavu za prvi kvartal 2026. godine najkasnije do 30. aprila. Prijavljivanje obaveze moguće je od 1. aprila, putem portala Frilenseri, čime se omogućava jednostavan elektronski postupak.

Sistem pruža automatsko generisanje uplatnice sa svim potrebnim podacima i QR kodom nakon uspešne prijave, što olakšava brzo izvršenje uplate, uključujući i mBanking aplikacije. Detaljni koraci za prijavu poreza dostupni su na zvaničnom internet portalu frilenseri.purs.gov.rs/prijavi-porez.html.

Prema informacijama Poreske uprave, poreska prijava može se podneti elektronski putem portala ePorezi na Obrascu PP OPO-K, kao i u papirnom obliku, lično ili poštom nadležnoj filijali. Kada elektronska prijava dobije status “proknjižena”, podnosilac dobija podatke o nalogu za plaćanje, a QR kod se može koristiti za direktno plaćanje poreske obaveze.

Poreska uprava naglašava da ukoliko obveznici ne podnesu poresku prijavu u propisanom roku, snose obavezu plaćanja kamate i prekršajnu odgovornost.

Istraživanje pokazuje da 85 odsto ispitanika sledi savete veštačke inteligencije, ali AI nema pravnu obavezu prema klijentima

Veštačka inteligencija postaje ključni alat u ličnim finansijama, ali i dalje nema pravnu odgovornost prema korisnicima, ocenjuju finansijski stručnjaci. Prema rezultatima istraživanja kompanije Intuit, čak 66 odsto korisnika generativne AI koristi ove alate za donošenje finansijskih odluka, dok je taj procenat među milenijalcima i generacijom Z dostigao 82 odsto.

Profesori sa poslovnih škola, poput Endrua Loa sa MIT-a, ističu da se više ne postavlja pitanje da li AI ima dovoljno znanja za davanje finansijskih saveta, već da je problem što nema fiducijarnu dužnost – pravnu obavezu da postupa u najboljem interesu klijenta. “Odgovor je jasan – ima”, navodi Lo, ali upozorava da za razliku od ljudskih savetnika, AI sistemi ne snose nikakve posledice za pogrešne savete, dok ljudi mogu biti izloženi regulatornim kaznama, građanskoj i krivičnoj odgovornosti.

Upotreba alata poput Čet Dži-Pi-Ti, Klod ili Džeminaj postaje sve češća u svakodnevnom upravljanju novcem. Istraživanje pokazuje da 85 odsto ispitanika navodi da je postupilo po savetima dobijenim od veštačke inteligencije. Stručnjaci naglašavaju da AI ima značajnu ulogu u objašnjavanju finansijskih pojmova i davanju opštih smernica, ali upozoravaju da korisnici moraju biti oprezni jer AI često odgovara autoritativno i kada nije u pravu.

Endru Lo podseća da je neophodno dodatno proveravati preporuke veštačke inteligencije, uz napomenu da će AI igrati sve važniju ulogu u finansijama. Ipak, za potpunu primenu AI u ovom sektoru, potrebno je rešiti pitanja pravne odgovornosti i zaštite korisnika. “Nećemo još neko vreme moći potpuno da prepustimo finansijske odluke veštačkoj inteligenciji, ali verujem da će se to jednog dana ipak dogoditi”, zaključuje Lo.