Austrijska banka postigla ključni prag u akviziciji, 10,72 miliona akcija deponovano do isteka roka

Rajfajzen banka je osigurala kontrolu nad 55,58% akcija Addiko banke u preuzimanju, čime je ispunila ključni prag za nastavak procesa. Ponuda za preuzimanje završena je 23. jula, a relevantni akcionari su deponovali ukupno 10,72 miliona akcija Addiko banke. Među njima je i oko 1,88 miliona akcija u vlasništvu ALTA grupe. Ovim je Rajfajzen banka dosegla potrebnu većinu za sticanje kontrolnog paketa u Addiko banci, što je bio minimalni uslov za uspeh ponude.

Detalji preuzimanja i značaj za tržište

Konačni rezultati ovog procesa biće poznati nakon isteka perioda prihvata ponude, koji traje do 29. jula. Kao rezultat toga, tek po objavi zvaničnih podataka i ispunjenju regulatornih uslova, biće jasno da li će Rajfajzen banka definitivno preuzeti punu kontrolu nad Addiko bankom. Preuzimanje Addiko banke je od strateškog značaja, budući da ova finansijska institucija posluje na više tržišta jugoistočne Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Za velike bankarske grupacije, ovakve akvizicije predstavljaju način da ubrzano prošire klijentsku bazu i ojačaju tržišnu poziciju na regionalnim tržištima, bez neophodnosti izgradnje nove poslovne mreže od početka. Takođe, Addiko banka je ranije privukla pažnju i drugih aktera, uključujući Nova ljubljanska banka (NLB), što ukazuje na konkurenciju u ovom segmentu. Međutim, transakcija sa Rajfajzen bankom još nije završena, pa je ishod procesa i dalje otvoren.

Prag od 55 odsto i implikacije za akcionare

Prag od 55% akcija predstavljao je ključnu granicu za ostvarivanje kontrolnog paketa u Addiko banci. Kao rezultat toga, Rajfajzen banka je obezbedila podršku akcionara za dalje korake u procesu akvizicije. Ukupno je deponovano 10,72 miliona akcija, a značajan deo dolazi iz portfolija ALTA grupe. S obzirom na kompleksnost i konkurenciju u bankarskom sektoru regiona, ovakav potez može imati dugoročne implikacije na tržišnu dinamiku i strukturu vlasništva u jugoistočnoj Evropi.

Regulatorni organi i dalje imaju odlučujuću ulogu u dovršetku procesa, jer će nakon objave konačnih rezultata ponude biti potrebno ispuniti sve zakonske i nadzorne uslove. Za akcionare Addiko banke, ishod ovog preuzimanja može uticati na vrednost njihovih akcija i buduću strategiju kompanije u regionu.

Regionalni kontekst i konkurencija u bankarskom sektoru

Bankarski sektor jugoistočne Evrope beleži intenzivne promene i konsolidaciju poslednjih godina. U tom okruženju, preuzimanje Addiko banke od strane Rajfajzen banke, ukoliko se realizuje, predstavljaće jednu od važnijih akvizicija u regionu. Nova ljubljanska banka (NLB) takođe je iskazala interesovanje za Addiko, što potvrđuje visok nivo konkurencije i atraktivnost ovog segmenta tržišta. Na kraju, konačan ishod ponude za preuzimanje biće poznat po isteku svih rokova i završetku regulatornih procedura.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine omogućila Lukoilu dodatno vreme za pregovore, gubitak kompanije iznosi 1,66 biliona rubalja

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je rok Lukoilu za prodaju njegove međunarodne aktive do 22. avgusta. Ova odluka omogućava nastavak pregovora kompanije, dok je ukupni gubitak iz ovog segmenta poslovanja prijavljen na 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). OFAC je prvobitno izdao dozvolu kako bi Lukoil mogao da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume sa potencijalnim kupcima za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja značajnim delom strane imovine. Svaka konačna prodaja zahteva posebno odobrenje američkih vlasti.

Prodaja međunarodne aktive i regulativa OFAC

Lukoil je još u oktobru 2025. godine, nakon uvođenja sankcija, najavio povlačenje iz međunarodnog poslovanja. Prvi pokušaj prodaje, koji je uključivao dogovor sa kompanijom Gunvor, nije realizovan jer OFAC nije odobrio transakciju, navodeći navodnu povezanost vlasnika Gunvora sa zvaničnom Moskvom. Krajem januara 2026. godine, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Ipak, taj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. Kao rezultat, Lukoil trenutno formalno pregovara, ali bez jasnog završetka procesa.

Imovina Lukoila i gubici zbog sankcija

LIG, kao deo Lukoil grupe, upravlja značajnom aktivom van Rusije. To uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, kao i mrežu od oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Zbog sankcija, Lukoil je otpisao vrednost ovog poslovanja i prijavio gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Ovaj otpis značajno utiče na bilans kompanije i njenu poziciju na međunarodnom tržištu. Istovremeno, kompanija nastoji da kroz produženje pregovora pronađe povoljniji trenutak ili drugačije rešenje, s obzirom na neizvesnu globalnu situaciju.

Regulatorni izazovi i tržišna pozicija

Sa novim produžetkom koji je Lukoil dobio od OFAC-a, kao i u slučaju sa Naftnom industrijom Srbije, sve je očiglednije da ruske kompanije nastoje da kupuju vreme i odlože definitivne odluke o prodaji. U međuvremenu, svaka transakcija ostaje pod strogom kontrolom američkih regulatora, a završetak pojedinačnih prodaja zavisi od promena na međunarodnoj političkoj sceni. Ova situacija pokazuje koliko su ekonomske i regulatorne prepreke međusobno povezane u trenutnim geopolitičkim uslovima. Kao rezultat, prodaja međunarodne aktive Lukoila ostaje u zastoju dok se ne obezbedi konačno rešenje.

Elektroenergetski operateri predvode potražnju sa 1.300 radnih mesta, programeri tek na trećem mestu sa 512 oglasa

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavila je da su poslodavci u Srbiji tokom juna tražili ukupno 15.929 radnika. Najveća potražnja zabeležena je za elektroenergetskim operaterima, sa 1.300 oglašenih slobodnih radnih mesta. Ova tražnja za elektroenergetskim operaterima ukazuje na značaj sektora energetike za srpsko tržište rada.

Potražnja za elektroenergetskim operaterima i regionalne razlike

Bravari su se našli na drugom mestu po broju oglasa sa 765 pozicija, dok su programeri, nekada najtraženije zanimanje u Srbiji, sada na trećem mestu sa 512 oglasa. Pored toga, traženi su čistači prostorija, poput onih u hotelima i kancelarijama, sa 410 slobodnih radnih mesta. U isto vreme, potreba za tesarima, armiračima, zidarima i manuelnim radnicima u industriji ostaje visoka.

Raspodela radnih mesta po regionima

Najveći broj slobodnih radnih mesta tokom juna oglašen je u Beogradskom regionu, gde je traženo 6.792 radnika. Region Šumadije i Zapadne Srbije slede sa 4.776 ponuda, dok je u Vojvodini oglašeno 2.647 radnih mesta. Najmanja tražnja zabeležena je u Regionu Južne i Istočne Srbije, sa ukupno 1.438 slobodnih radnih mesta. Kao rezultat ovakve raspodele, jasno je da se većina ekonomskih aktivnosti i tražnja za radnom snagom i dalje koncentrišu u urbanim i industrijski razvijenijim delovima zemlje.

Programeri tek na trećem mestu i trendovi na tržištu rada

Zanimljivo je da su kompjuterski programeri, koji su prethodnih godina držali vodeće pozicije po broju oglasa, sada tek na trećem mestu. To potvrđuje promene u dinamici srpskog tržišta rada i ukazuje na povećanu tražnju za zanimanjima iz oblasti energetike i zanatstva. Među traženim zanimanjima nalaze se i krupijei sa 300 slobodnih radnih mesta. Mašinski inženjeri su jedini inženjeri sa trocifrenim brojem oglasa – 121 oglas, dok za ostale inženjerske pozicije postoji znatno manja potražnja. Na primer, za inženjere elektroničare za informacioni inženjering raspisano je devet oglasa, za elektroinženjere osam, dok je za inženjere elektrotehnike i inženjere bezbednosti i zdravlja na radu oglašeno samo po sedam, odnosno tri radna mesta.

Implicacije za sektor zapošljavanja

Ovi podaci pokazuju da se tržište rada u Srbiji tokom juna 2026. godine prilagođava aktuelnim potrebama privrede, sa izraženom potražnjom za operaterima u elektroenergetici. Istovremeno, programeri i dalje ostaju među pet najtraženijih zanimanja, ali više nisu dominantni kao prethodnih godina. S obzirom na regionalne razlike u broju oglasa, evidentno je da ekonomska aktivnost i mogućnosti zapošljavanja i dalje zavise od stepena industrijskog razvoja i urbanizacije u pojedinim delovima Srbije. Posebno treba istaći da su zanimanja iz oblasti zanatstva i manuelnog rada i dalje visoko tražena, što ukazuje na stabilnu potrebu za ovim profilima u domaćoj privredi.