Sporazum koji stupa na snagu krajem jula donosi pravnu sigurnost japanskim kompanijama i podstiče nove investicije

Srbija i Japan finalizovali su Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, koji će zvanično stupiti na snagu 30. jula, čime se očekuje povećanje japanskih investicija i jačanje ekonomske saradnje dve zemlje. Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je Vlada Japana završila sve interne procedure, a o tome je obaveštena i Vlada Srbije, čime su ispunjeni svi uslovi za početak primene ovog sporazuma.

“Određen broj japanskih kompanija već godinama uspešno posluje u Srbiji. Prošle godine smo u junu tokom Ekspo izložbe u Osaki imali vrlo uspešnu investicionu konferenciju, a nakon toga u septembru, tokom posete predsednika Aleksandra Vučića Japanu, ekonomski segment je bio i te kako važan deo razgovora i on je imao sastanke sa brojnim japanskim kompanijama”, navela je Lazarevićeva.

Ministarka je istakla da je trenutak za unapređenje saradnje sa Japanom povoljan i da je dogovoreno intenziviranje aktivnosti na povećanju srpskog izvoza na japansko tržište, kao i privlačenju novih investitora iz Japana. “Ovaj sporazum obezbeđuje pravnu sigurnost japanskim kompanijama da su njihove investicije zaštićene i zato i idemo i širimo mrežu ovih sporazuma, a to je prepoznato i sa njihove strane”, rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, procedure su završene u kratkom roku, što će omogućiti dodatni podsticaj za jaču saradnju sa Japanom. “Japanske kompanije donose sa sobom i posebnu vrstu poslovne filozofije. To su uglavnom visokotehnološke kompanije i izuzetno uspešno sarađujemo u oblasti energetike. Japanska poslovna asocijacija u Srbiji je vrlo aktivna, i permanentno se bavimo Japanom”, istakla je Lazarevićeva.

Sporazum, koji su 24. decembra prethodne godine potpisali ministarka Jagoda Lazarević i ambasador Japana u Srbiji Akira Imamura, predstavlja snažan podsticaj i postojećim japanskim kompanijama u Srbiji za proširenje investicija. Očekuje se da će novi pravni okvir dodatno motivisati japanske partnere da razmatraju dalja ulaganja i proširenje saradnje na različitim poljima.

Od 210 podzakonskih akata u 2025. godini usvojeno samo osam, dok administrativno opterećenje iznosi 2,7% BDP-a

Institucije u Srbiji su u 2025. godini ostvarile 50 od mogućih 100 poena na Regulatornom indeksu Srbije (RIS), pokazuje najnoviji izveštaj koji meri efikasnost donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje. Najbolje ocenjena oblast bila je brzina reagovanja institucija, gde su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, dok je najnižu ocenu ponovo dobila ažurnost u sprovođenju zakona.

Prema analizi RIS-a, tokom prošle godine analizirano je 41 zakon od značaja za privredu, a javne rasprave su organizovane za 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, podaci o sastavu radnih grupa i kontakt osobama nisu objavljivani, a javna slušanja u Narodnoj skupštini nisu sprovedena, usled čega izveštaj preporučuje unapređenje transparentnosti postupaka.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović izjavila je: „Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju.” Ona je dodala da NALED objavljuje i Sivu knjigu, koja daje 100 konkretnih preporuka za unapređenje propisa.

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast — od 210 podzakonskih akata koji su trebalo da budu doneti tokom 2025. godine, usvojeno je svega osam, što čini samo 4%, dok je prosečno vreme čekanja na usvajanje akata iznosilo 727 dana. Institucije su pokušale da ovaj nedostatak nadoknade izdavanjem 1.577 mišljenja o primeni zakona na zahtev privrede, ali ova mišljenja nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je i to što Plan rada Vlade nije usvojen drugu godinu zaredom, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije bilo u poslednjem dostupnom planu, što kompanijama otežava pripremu i povećava troškove usklađivanja. Ohrabruje podatak da je Plan rada Vlade za 2026. godinu usvojen u propisanom roku, što bi moglo pozitivno uticati na naredni izveštaj.

Kvalitet pripreme propisa zabeležio je blagi pad – iako su analize efekata formalno izrađene za svih 44 zakona za koje su bile potrebne, samo polovina je ocenjena kao potpuna, a u obrazloženjima zakona često se samo prepisuju predložene odredbe.

Administrativno opterećenje privrede ostalo je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje na potrebu daljeg smanjenja regulatornih troškova za poslovanje.

Detaljni izveštaj RIS-a za 2025/2026. godinu dostupan je u elektronskoj formi.

Sindikat IG Metal organizuje demonstracije u sedam gradova, zaposleni zahtevaju alternativu otpuštanjima

Nemački proizvođač automobila Mercedes suočava se sa talasom protesta nakon što je u prethodnoj godini otpustio oko 50.000 radnika, saopštio je sindikat IG Metal. Demonstracije su zakazane za petak u Mercedesovim proizvodnim centrima kod Štutgarta, u Raštatu, Kupenhajmu, Bremenu, Berlinu, Hamburgu i Germershajmu, što predstavlja početak šire kampanje protiv mera štednje i daljih otpuštanja u automobilskoj industriji.

Sindikat metalskih radnika IG Metal ističe da će, ukoliko se nastavi sa ukidanjem radnih mesta i relokacijom pogona, „vrelo leto i jesen“ obeležiti protesti zaposlenih. U saopštenju se navodi: „IG Metal i zaposleni u proizvođačkim i dobavljačkim preduzećima automobilske industrije nametnuće šefovima industrije vrelo leto i jesen, sve dok budu posezali za ukidanjem radnih mesta i relokacijom umesto da traže prava rešenja.“

Prošle godine nemački proizvođači automobila i dobavljači već su smanjili oko 50.000 radnih mesta, a prema upozorenju sindikata, taj trend bi mogao da se nastavi. IG Metal naglašava da radnici nisu odgovorni za krizu u industriji i zahteva od uprave kompanija da pronađu alternativna rešenja.

Očekuje se da će ove demonstracije označiti početak intenzivnijih aktivnosti sindikata usmerenih protiv daljeg smanjenja zaposlenih i mera štednje koje pogađaju ključni industrijski sektor Nemačke.