Prihodi od osiguranja i upravljanja rizicima dostigli 14,4 milijarde dolara, u Srbiji rast od 11 odsto

Američka kompanija Marsh zabeležila je globalni rast prihoda od 10 odsto u 2025. godini, sa ukupnim prihodom od 27 milijardi dolara, saopšteno je. Segment osiguranja i upravljanja rizicima ostvario je 14,4 milijarde dolara, što je rast od 15% u odnosu na prethodnu godinu, čime je Marsh učvrstio vodeću poziciju u sektoru.

Kompanija je tokom prošle godine nastavila značajne investicije u razvoj talenata, veštačku inteligenciju i tehnološke inovacije, kao i unapređenje usluga za klijente širom sveta. Ujedinjenje poslovanja pod jedinstvenim brendom Marsh dodatno je povezalo ekspertizu u oblasti rizika i osiguranja (Marsh), reosiguranja (Guy Carpenter), ljudskih resursa i investicija (Mercer) i menadžment konsaltinga (Oliver Wyman), omogućavajući klijentima lakši pristup globalnim znanjima i resursima.

Na srpskom tržištu, Marsh je lider među posrednicima u osiguranju i prethodnu godinu završio je sa prihodima od 783,5 miliona dinara (6,7 miliona evra), uz rast od 11 odsto u odnosu na raniji period. Kompanija posluje u Srbiji više od dve decenije, stalno unapređujući usluge iz oblasti osiguranja imovine, sajber rizika, odgovornosti menadžmenta, energetike, finansijskih linija, benefita i wellbeing programa za zaposlene, kao i drugih kompleksnih poslovnih rizika. Takođe, Marsh sa partnerima razvija inovativne affinity programe osiguranja, čime osiguranje postaje deo proizvoda i usluga ponuđenih tržištu.

Rast prihoda prati i povećanje broja kompanija koje se oslanjaju na profesionalnu podršku brokera u svim fazama osiguranja, posebno u slučaju nastanka štete. Marsh, sa tradicijom dužom od 150 godina, posluje u više od 130 zemalja i ima oko 97.000 zaposlenih. Snagu brenda potvrđuje i višegodišnje partnerstvo sa Formulom 1, koje se temelji na zajedničkim vrednostima kao što su preciznost, izvrsnost, brzina, tehnološke inovacije, timski rad i upravljanje rizicima na najvišem nivou.

Rast BDP-a u 2024. godini očekuje se na dva odsto, dok kreditna aktivnost privrede beleži povećanje od 12 odsto u prvom kvartalu

Na konferenciji „Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu“, održanoj 4. juna u Beogradu u organizaciji BeRiskProtected platforme, istaknuto je da Srbija u 2024. godini očekuje inflaciju od 3,3 odsto, dok je projekcija za narednu godinu 4,4 odsto. Prema izveštaju Narodne banke Srbije, rast bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu procenjuje se na dva odsto, a sledeće godine na 4,5 odsto. Viceguverner NBS Željko Jović naglasio je da klimatske promene, ekstremne temperature i vremenske nepogode postaju sve značajniji faktor za inflaciju, utičući direktno na poljoprivrednu proizvodnju i cene hrane.

Željko Jović je na otvaranju konferencije izjavio da NBS raspolaže deviznim rezervama od 28,5 milijardi evra, ističući značaj izgradnje otpornosti na rizike kroz formiranje rezervi, testiranje otpornosti i razvoj svesti o rizicima. On je upozorio da digitalizacija nosi prilike, ali i pretnje kroz sajber napade, zloupotrebu podataka i izazove povezane sa veštačkom inteligencijom. „Rizici se ne smanjuju, već menjaju oblik. Šokovi ispituju otpornost sistema, a digitalizacija ih ubrzava“, naveo je Jović.

U Adria regionu, prema rečima Nemanje Petrovića, Co-CEO kompanije Marsh Srbija, najveći rizici za poslovne lidere su ekonomsko usporavanje, inflacija, nedostatak talenata, dezinformacije i zaduživanje. Petrović je izneo da dvostruko više ljudi želi da pohađa treninge i razvija se na poslu u odnosu na 2021. godinu, ali samo 27 odsto zaposlenih smatra da su njihove veštine iskorišćene, što dovodi do „tihog neangažovanja“. Takođe, 75 odsto zaposlenih veruje da bi više vremena sa liderima poboljšalo radno iskustvo, dok svaki četvrti zaposleni ne bi želeo AI menadžera.

Podaci iz istraživanja Marsh zajednice pokazuju da 97 odsto rukovodilaca vidi veštačku inteligenciju kao stratešku priliku, ali samo 35 odsto smatra da njihova kompanija ima jasnu AI strategiju, dok je kod zaposlenih taj procenat svega pet odsto. Gen Z koristi tri puta više AI alata od generacije Boomera, a 55 odsto pripadnika ove generacije donelo je investicione odluke zahvaljujući društvenim mrežama.

Na panelu o finansijskim rizicima istaknuto je da kreditna aktivnost privrede beleži rast od 12 odsto u prvom kvartalu, dok su kompanijama dostupni finansijski instrumenti poput derivata i opcija za zaštitu od promena kursa, kamatnih stopa i cena sirovina. Učesnici konferencije bavili su se i rizicima koje uzrokuju ekstremni vremenski događaji, uticajem globalnih rizika na lance snabdevanja, rizicima povezanim sa proizvodima i hranom, ESG principima, sajber i AI rizicima, reputacionim rizicima i pitanjima menadžerskog stresa i mentalnog zdravlja zaposlenih.

Na skupu su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije, Marsh Srbija, Milenijum osiguranja, Udruženja banaka Srbije, Eclectica Capital, UniCredit banke, Generali osiguranja, WWF Adria, Deloitte Central Europe, NALED-a, Wiener Stӓdtische osiguranja, Karanović & Partners, UNDP, Perutnina Ptuj, Međunarodne organizacije rada, DDOR osiguranja, A1, Helvetas Srbija/ACT projekta, Egzakta, ERSTE banke Srbija, Comtrade System Integration, Brrm, Milić Legal , Triglav osiguranja, ODM Collections, AikBank, Strawberry Energy, HR Xcel, kao i stručnjaci iz oblasti klimatologije i komunikacija.

Cene u Cirihu porasle 4,2% za godinu, Pariz beleži pad od 0,3% i zauzima šesto mesto na listi

Evropsko tržište stambenih nekretnina pokazuje značajne razlike u cenama, sa Švajcarskom i Luksemburgom kao liderima među najskupljim gradovima. Prema podacima Global Property Guide, Cirih je na prvom mestu sa prosečnom cenom stana od 18.229 evra po kvadratnom metru, dok je Pariz tek šesti sa 9.490 evra. U Cirihu su cene porasle 4,2% u poslednjih godinu dana i 11,7% u dve godine, što ga čini najskupljim gradom za kupovinu stana u Evropi.

Na drugom mestu nalazi se Ženeva sa 16.819 evra po kvadratu, dok treću poziciju drži Lucern sa 12.066 evra. Luksemburg je četvrti sa 10.941 evro, ali je tržište u padu – cene su smanjene za 0,9% tokom poslednje godine i 6,9% u protekle dve godine. Bern zauzima peto mesto sa 9.952 evra po kvadratu.

Francuska prestonica Pariz, sa prosečnom cenom od 9.490 evra, beleži pad od 0,3% u poslednjih godinu i 7,3% u dve godine, dok su cene u ostalim velikim francuskim gradovima znatno niže – Lion sa 4.551 evra, Bordo 4.443 evra i Nant 3.376 evra po kvadratu.

Među deset najskupljih evropskih gradova nalaze se i Amsterdam (9.437 evra, rast 13% za godinu), Oslo (9.332 evra), Kopenhagen (8.405 evra, rast 14,3% za godinu i 24% za dve godine) i Stokholm (8.380 evra, rast 17% u dve godine). U Kopenhagenu je zabeležen najbrži rast cena među prvih deset.

Analize pokazuju da najskuplja tržišta više ne predvode samo najveće metropole, već i manji gradovi poput Lucerna, dok Švajcarska ostaje posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, političke stabilnosti i ograničene ponude stanova. Visoke cene, međutim, ne znače uvek i kontinuirani rast – Pariz i Luksemburg beleže korekciju usled rasta kamatnih stopa i opreza kupaca.

Za kupce, ovo ukazuje na sve izraženije lokalne razlike na tržištu nekretnina – dok se u nekim gradovima cene hlade, u drugim ograničena ponuda i dalje održava visoke nivoe, često nedostižne za većinu evropskih kupaca.