Samo 25% planiranog uvoza naftnih derivata ostvareno u julu, izvoz žitarica otežan zbog rekordno niskog nivoa reke
Dunav je ovog jula zabeležio rekordno nizak vodostaj, što je dovelo do ozbiljnih problema za privredu Srbije. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, vodostaj kod Bezdana iznosio je minus 113 centimetara, kod Bogojeva minus 62, a kod Novog Sada minus 44 centimetra. Ova situacija direktno utiče na dotok goriva, proizvodnju struje i plasman žitarica, upozorili su nadležni.
Dotok goriva i uvoz nafte pod pritiskom
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je zbog niskog vodostaja Dunava uvoz naftnih derivata u Srbiju ozbiljno otežan. Prema njenim rečima, u julu je realizovano samo 25% planiranog uvoza. To predstavlja značajan rizik za energetsku stabilnost, jer se deo goriva tradicionalno doprema baržama preko Dunava. Kao rezultat, država je prinuđena da razmatra alternativne logističke pravce i da aktivira rezerve.
Nizak vodostaj Dunava i proizvodnja struje
Osim goriva, vodostaj Dunava i drugih velikih reka ima direktan uticaj na proizvodnju električne energije. Elektroprivreda Srbije (EPS) trećinu struje dobija iz hidroelektrana, a najveći deo te energije dolazi upravo sa Dunava i Drine. Prosečan dotok na Dunavu od početka veka iznosio je 5.257 kubnih metara u sekundi, dok je prošle godine pao na 3.822 kubna metra. Na Drini je prosečan dotok bio gotovo 100 kubika manji od višegodišnjeg proseka. EPS navodi da u sušnim periodima mora sve više da se oslanja na termoelektrane i uvoz struje, što povećava troškove i opterećuje energetski bilans.
Izvoz žitarica kroz Konstancu pod znakom pitanja
Srbija godišnje izveze žitarice u vrednosti od oko 900 miliona evra, od čega kukuruz i pšenica čine oko 700 miliona evra, prema procenama Privredne komore Srbije. Većina izvoza ide Dunavom, preko rumunske luke Konstanca. Međutim, zbog niskog vodostaja brodovi moraju da budu delimično natovareni, što povećava troškove po toni i usporava dinamiku izvoza. Produktna berza u Novom Sadu beleži smanjenu aktivnost u trgovini žitaricama, a nizak vodostaj Dunava naveden je kao ključni razlog. S obzirom na geopolitičku nesigurnost u Crnom moru, dodatne prepreke u rečnom transportu dodatno otežavaju položaj domaćih izvoznika.
Strukturni izazovi i institucionalne mere
Direktor Srbijavoda Goran Puzović istakao je da aktuelni minimum vodostaja predstavlja ozbiljan izazov i da su službe u stalnoj koordinaciji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. „Najniži vodostaj se obično beleži krajem avgusta ili tokom septembra. Sada ga imamo već u julu, a pred nama su još 45 do 50 dana potencijalno sličnih ili gorih uslova“, izjavio je Puzović. On je naglasio da je ovakva situacija posledica višegodišnjeg nedostatka snega na Alpima, što direktno smanjuje punjenje reke Dunav. Vlada Srbije je spremna da, ukoliko bude potrebno, donese set mera za čišćenje plovnog puta kako bi omogućila nesmetani prolaz brodova. Pored toga, EPS nastavlja sa revitalizacijom postojećih hidroelektrana, ali ističe da dotok vode ostaje presudan faktor za proizvodnju struje.
Uticaj na domaće tržište i preporučene mere
Nizak vodostaj Dunava, osim što izaziva probleme u sektoru energetike, dodatno komplikuje izvoznu strategiju Srbije. Pad aktivnosti na Produktnoj berzi u Novom Sadu i produženo vreme transporta žitarica kroz Konstancu mogu imati implikacije na formiranje domaćih cena i konkurentnost proizvođača. Stručnjaci iz sektora ističu da je rešenje u unapređenju rečnih infrastruktura, povećanju državnih rezervi derivata i razvoju alternativnih transportnih pravaca. Ipak, prema zvaničnim izjavama, strukturna zavisnost tri ključna sektora od vodostaja Dunava ostaje dugoročni izazov za privredu.
