Sin legendarnog investitora vodi Berkshire Hathaway čija tržišna kapitalizacija iznosi 1,1 bilion dolara, uz snažan fokus na poljoprivredu i filantropiju.

Berkshire Hathaway, američka investiciona kompanija, izvela je smenu na čelu uprave sredinom septembra 2026. godine. Hauard Bafet preuzeo je funkciju predsednika upravnog odbora od svog oca, legendarnog investitora Vorena Bafeta, i sada upravlja kompanijom čija tržišna kapitalizacija iznosi 1,1 bilion dolara (hiljadu milijardi dolara).

Kompanija Berkshire Hathaway poznata je po diverzifikovanom portfoliju koji uključuje osiguranje, energetiku, železnicu i prehrambenu industriju. Ova smena dolazi nakon što je Voren Bafet izvršnu funkciju prepustio Gregu Ejbelu 1. januara 2026. godine, dok je titulu predsednika zadržao do 18. septembra. Hauard ima specifičan karijerni put, jer je pre preuzimanja korporativnog vrha dugi niz godina radio kao farmer.

Tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway i profesionalni put Hauarda Bufeta

Značajno je istaći da tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway iznosi 1,1 bilion dolara, što ovu kompaniju svrstava među najvrednije na svetu. Hauard Bafet je 1977. godine započeo bavljenje poljoprivredom u Tekamahu, država Nebraska, na zemljištu koje mu je otac iznajmio. Tokom narednih decenija radio je u više prehrambenih i poljoprivrednih kompanija, uključujući Coca-Colu i ConAgra-u, gde je bio član upravnih odbora.

Ova neobična biografija pokazuje da alternativni karijerni putevi, kao što je poljoprivreda, mogu voditi do uspeha i upravljanja multinacionalnom korporacijom. Hauard je naglasio: „Poljoprivreda je za mene značila potpuni izlazak iz zone komfora. Nisam imao pojma šta radim, ali sam naučio, i danas je to ogroman deo mog života.“

Fokus na poljoprivredu i filantropiju

Pored poslovnog angažmana, Hauard Bafet vodi Howard G. Buffett Foundation, osnovanu 1999. godine. Misija fondacije je unapređenje života najsiromašnijih i najmarginalizovanijih populacija. Dva segmenta su direktno vezana za poljoprivredu: Sequoia Farm Foundation, koja upravlja istraživačkim farmama u Ilinoju, Arizoni, Teksasu i Novom Meksiku, i Farmers Youth Education Foundation, koja besplatno obezbeđuje opremu i edukaciju za mlade poljoprivrednike.

Značajan deo aktivnosti fondacije usmeren je na unapređenje proizvodnih praksi, efikasno korišćenje vode i podršku malim farmerima u zemljama u razvoju. Kao rezultat, tokom 2022. godine fondacija je uložila više od 800 miliona dolara u humanitarnu, finansijsku i poljoprivrednu pomoć Ukrajini.

Uticaj alternativnih karijernih puteva na tržište rada

Primer karijere Hauarda Bafeta ukazuje na rastući trend u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sve više mladih razmatra alternativne karijerne puteve zbog visoke cene i upitne isplativosti fakultetskog obrazovanja. S druge strane, Hauard nije završio fakultet, ali je izgradio karijeru u poljoprivredi, rukovodstvu i filantropiji. Sam Voren Bafet istakao je da „fakultet nije za svakoga“ i da je ulaganje u sebe najbolja investicija.

Ovaj primer pokazuje kako tržišna kapitalizacija Berkshire Hathaway i angažovanje u poljoprivredi i filantropiji mogu biti deo šire tranzicije na tržištu rada i promenama u vrednosnim sistemima generacije Z. To ističe značaj prilagođavanja obrazovanja i karijernih puteva realnim potrebama savremene ekonomije.

Kompanija planira otkup do 500.000 akcija do aprila 2031. godine, uz ograničenje cene i fleksibilnu dinamiku

Žito je najavio otkup vlastitih akcija u vrednosti od 12,5 miliona evra na Zagrebačkoj berzi. Program otkupa vlastitih akcija omogućava sticanje najviše 500.000 deonica, sa najkasnijim rokom do 22. aprila 2031. godine. Ovu odluku kompanija je objavila 23. septembra, ističući da dinamika otkupa zavisi od tržišnih uslova i strateških odluka.

Otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra deo je šire strategije Žita da poveća vrednost za akcionare i poboljša likvidnost deonice na tržištu kapitala. Kompanija nije u obavezi da otkupi ceo predviđeni broj akcija, niti da potroši puni iznos programa. Osim toga, otkup će se sprovoditi na uređenom tržištu Zagrebačke berze, uključujući i mogućnost blok-transakcija.

Kriterijumi otkupa akcija i tržišni okvir

Cena po kojoj će Žito otkupljivati sopstvene akcije biće ograničena. Ona neće smeti biti više od deset odsto iznad niti deset odsto ispod prosečne tržišne cene ostvarene u prethodnih 15 dana trgovanja. Ova praksa je standardna na finansijskim tržištima kako bi se izbegle nagle oscilacije i zaštitili interesi svih akcionara. Pored toga, otkupljene akcije mogu se koristiti za različite svrhe: za podelu zaposlenima, u opcijskim programima, kao nagrade za članove Uprave ili u drugim odobrenim programima raspolaganja sopstvenim deonicama.

U ovom trenutku, Žito raspolaže sa 25.607.675 izdatih akcija, od čega već drži 210.824 sopstvenih, što čini oko 0,8 odsto osnovnog kapitala. Ako bi ceo program bio iskorišćen, kompanija bi otkupila dodatnih blizu 2 odsto ukupnog broja izdatih akcija. Kao rezultat, ovaj korak može uticati na povećanje vrednosti akcija i jačanje poverenja investitora.

Otkup sopstvenih akcija kao instrument korporativne politike

Otkup sopstvenih akcija je česta praksa na razvijenim tržištima kapitala. Kompanije koriste ovaj instrument kako bi izbalansirale ponudu i potražnju za sopstvenim deonicama, što može doprineti stabilizaciji ili rastu tržišne cene. U slučaju Žita, program otkupa sopstvenih akcija može biti signal tržištu da menadžment veruje u fundamentalnu vrednost kompanije.

Takođe, ovakvi programi često služe i kao dodatni benefit za zaposlene kroz različite opcione programe. Osim toga, otkupljene akcije mogu biti korišćene kao nagrade članovima Uprave, čime se podstiče njihova dugoročna motivacija i usklađuju interesi menadžmenta i akcionara. Na taj način, otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra može imati dugoročan pozitivan efekat na tržišnu reputaciju i likvidnost akcija kompanije.

U trenutku najave otkupa, tržišni okvir na Zagrebačkoj berzi ostaje stabilan. Cena akcija podložna je ograničenju od deset odsto iznad ili ispod prosečne cene u poslednjih 15 dana trgovanja, što dodatno doprinosi transparentnosti i zaštiti akcionara. Ovaj potez Žita pozicionira kompaniju kao proaktivnog aktera na tržištu kapitala, sa jasnim ciljem povećanja vrednosti za akcionare i poboljšanja likvidnosti sopstvenih deonica.

Beli slez, uzgajan na malim parcelama, postiže cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, ali rast koči skupa radna snaga

Beli slez spada u visokoprofitabilne kulture u Srbiji, sa trenutnom otkupnom cenom od 15 do 16 evra po kilogramu. Prosečan prinos ove sezone iznosi 500 do 600 kilograma po jutru, a ključna tržišta za izvoz su Nemačka i Francuska. Iako Srbija, posebno Vojvodina, ima povoljne klimatske uslove za proizvodnju, beleži se sporo širenje zasada zbog skupe i teško dostupne radne snage.

Većina proizvođača gaji beli slez na malim parcelama, u rasponu od 10 do 50 ari. Ne postoji zvanična statistika o ukupnim površinama pod ovom kulturom, ali procene govore o nekoliko desetina do najviše stotinak hektara. Ipak, beli slez donosi značajno veću zaradu na malim površinama u poređenju sa tradicionalnim žitaricama, prvenstveno zbog visoke otkupne cene i stabilne potražnje na tržištu Evropske unije.

Visoki troškovi radne snage i izazovi proizvodnje belog sleza

Proizvodnja belog sleza zahteva intenzivan ručni rad, posebno u fazama vađenja, pranja i sečenja korena na štapiće i kockice. Kao rezultat toga, dnevnice sezonskih radnika čine čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje na većim površinama. Ove godine, proizvođači su prvi put morali dodatno da navodnjavaju useve zbog manjka prolećnih padavina, što je dodatno povećalo troškove.

Dragan Gajin, proizvođač iz Novog Kneževca, ističe da se beli slez vadi traktorskim plugom kako bi se sačuvao kvalitet korena. Nakon toga, sezonski radnici ga peru, ljušte i seku. Gajin proizvodi i seme za setvu, angažujući lokalnu radnu snagu za pripremu korena za prodaju. On navodi da se, pre vađenja korena, proizvodnja mora prijaviti Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, koji procenjuje očekivanu količinu na terenu.

Tržišna konkurencija i izvoz na tržište Evropske unije

Na tržištu Evropske unije trenutno postoji konkurencija u vidu jeftinijeg belog sleza iz Ukrajine. Taj proizvod je slabijeg kvaliteta u poređenju sa domaćim, ali veletrgovci često biraju jeftiniju robu. Zbog toga i domaći beli slez beleži cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, iako kvalitet ostaje visoko cenjen kod kupaca iz Nemačke i Francuske.

Beli slez sa domaćih njiva otkupljuju registrovane firme specijalizovane za promet lekovitog bilja. Značajan deo proizvodnje plasira se upravo na tržišta EU, gde se koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Proizvođači smatraju da bi veća dostupnost i niža cena radne snage mogli omogućiti povećanje površina pod ovom profitabilnom kulturom.

Pored toga, ograničenja u vidu sezonskog rada i neophodnost ispunjavanja administrativnih zahteva dodatno komplikuju širenje proizvodnje. Ipak, beli slez ostaje među najisplativijim biljnim kulturama za izvoz iz Srbije, zahvaljujući stabilnoj ceni i potražnji u Evropskoj uniji.