Oporavak uslužnog sektora i snažna industrijska aktivnost pokrenuli najviši PMI od oktobra prošle godine

Nemački privatni sektor zabeležio je ubrzan rast aktivnosti u septembru, prema preliminarnim podacima agencije S&P Global. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji obuhvata industriju i usluge, porastao je sa 51,8 u avgustu na 53,8 poena. Ovaj nivo predstavlja najvišu vrednost od oktobra prošle godine i signalizira stabilan ekonomski oporavak. Vrednosti iznad 50 poena ukazuju na ekspanziju, dok su niže vrednosti znak kontrakcije aktivnosti.

PMI sektora usluga i industrije: detaljan pregled rasta

PMI sektora usluga popeo se sa 49,7 u avgustu na 52,9 poena u septembru. Time se uslužni sektor, posle pet meseci kontrakcije, vratio u zonu ekspanzije uz najviši indeks u poslednjih sedam meseci. Istovremeno, indeks proizvodnje u prerađivačkoj industriji blago je pao sa 56,6 na 55,9 poena, dok je ukupni PMI u proizvodnji porastao sa 53,8 na 54,3 poena. I pored blagog usporavanja, oba indeksa ostaju znatno iznad ključne granice od 50 poena, što potvrđuje nastavak rasta industrijske aktivnosti.

Razlozi ubrzanog rasta i tržišni kontekst

Rast aktivnosti u privatnom sektoru podržalo je povećanje tražnje za robom i uslugama. Novi poslovi porasli su treći mesec zaredom, najbržim tempom od februara 2022. godine. Kompanije su navele veća ulaganja kao ključni faktor koji je podstakao potražnju. Uporedo sa tim, drugi mesec zaredom zabeležen je rast zaostalih narudžbina, odnosno projekata koji čekaju na realizaciju. Njihov rast bio je najbrži od maja 2022. godine, što upućuje na rastući pritisak na kapacitete preduzeća.

Inflatorni pritisci i očekivanja kompanija

Pojačani inflatorni pritisci uticali su na rast ulaznih troškova za kompanije. Troškovi inputa porasli su najbrže u poslednja četiri meseca, pri čemu su firme posebno istakle više cene goriva i energije. Ipak, kompanije u Nemačkoj ostaju optimistične u pogledu poslovnih izgleda za narednih 12 meseci. Očekivanja su ostala na nivou iz avgusta i iznad dugoročnog proseka, što ukazuje na poverenje u nastavak pozitivnih trendova.

Metodologija i značaj PMI za ekonomiju

Podaci su prikupljani od 10. do 21. septembra i predstavljaju preliminarne rezultate PMI istraživanja. Prema definiciji, PMI (Purchasing Managers’ Index) meri promenu aktivnosti menadžera nabavke u ključnim sektorima privrede. Kao rezultat, ovaj indikator se često koristi kao rani signal za šire makroekonomske trendove i investicione odluke. Ovogodišnje vrednosti sugerišu da Nemačka ostaje na putu oporavka, uprkos izazovima poput inflacije i rasta cena energenata.

Kompanija planira otkup do 500.000 akcija do aprila 2031. godine, uz ograničenje cene i fleksibilnu dinamiku

Žito je najavio otkup vlastitih akcija u vrednosti od 12,5 miliona evra na Zagrebačkoj berzi. Program otkupa vlastitih akcija omogućava sticanje najviše 500.000 deonica, sa najkasnijim rokom do 22. aprila 2031. godine. Ovu odluku kompanija je objavila 23. septembra, ističući da dinamika otkupa zavisi od tržišnih uslova i strateških odluka.

Otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra deo je šire strategije Žita da poveća vrednost za akcionare i poboljša likvidnost deonice na tržištu kapitala. Kompanija nije u obavezi da otkupi ceo predviđeni broj akcija, niti da potroši puni iznos programa. Osim toga, otkup će se sprovoditi na uređenom tržištu Zagrebačke berze, uključujući i mogućnost blok-transakcija.

Kriterijumi otkupa akcija i tržišni okvir

Cena po kojoj će Žito otkupljivati sopstvene akcije biće ograničena. Ona neće smeti biti više od deset odsto iznad niti deset odsto ispod prosečne tržišne cene ostvarene u prethodnih 15 dana trgovanja. Ova praksa je standardna na finansijskim tržištima kako bi se izbegle nagle oscilacije i zaštitili interesi svih akcionara. Pored toga, otkupljene akcije mogu se koristiti za različite svrhe: za podelu zaposlenima, u opcijskim programima, kao nagrade za članove Uprave ili u drugim odobrenim programima raspolaganja sopstvenim deonicama.

U ovom trenutku, Žito raspolaže sa 25.607.675 izdatih akcija, od čega već drži 210.824 sopstvenih, što čini oko 0,8 odsto osnovnog kapitala. Ako bi ceo program bio iskorišćen, kompanija bi otkupila dodatnih blizu 2 odsto ukupnog broja izdatih akcija. Kao rezultat, ovaj korak može uticati na povećanje vrednosti akcija i jačanje poverenja investitora.

Otkup sopstvenih akcija kao instrument korporativne politike

Otkup sopstvenih akcija je česta praksa na razvijenim tržištima kapitala. Kompanije koriste ovaj instrument kako bi izbalansirale ponudu i potražnju za sopstvenim deonicama, što može doprineti stabilizaciji ili rastu tržišne cene. U slučaju Žita, program otkupa sopstvenih akcija može biti signal tržištu da menadžment veruje u fundamentalnu vrednost kompanije.

Takođe, ovakvi programi često služe i kao dodatni benefit za zaposlene kroz različite opcione programe. Osim toga, otkupljene akcije mogu biti korišćene kao nagrade članovima Uprave, čime se podstiče njihova dugoročna motivacija i usklađuju interesi menadžmenta i akcionara. Na taj način, otkup sopstvenih akcija za 12,5 miliona evra može imati dugoročan pozitivan efekat na tržišnu reputaciju i likvidnost akcija kompanije.

U trenutku najave otkupa, tržišni okvir na Zagrebačkoj berzi ostaje stabilan. Cena akcija podložna je ograničenju od deset odsto iznad ili ispod prosečne cene u poslednjih 15 dana trgovanja, što dodatno doprinosi transparentnosti i zaštiti akcionara. Ovaj potez Žita pozicionira kompaniju kao proaktivnog aktera na tržištu kapitala, sa jasnim ciljem povećanja vrednosti za akcionare i poboljšanja likvidnosti sopstvenih deonica.

Beli slez, uzgajan na malim parcelama, postiže cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, ali rast koči skupa radna snaga

Beli slez spada u visokoprofitabilne kulture u Srbiji, sa trenutnom otkupnom cenom od 15 do 16 evra po kilogramu. Prosečan prinos ove sezone iznosi 500 do 600 kilograma po jutru, a ključna tržišta za izvoz su Nemačka i Francuska. Iako Srbija, posebno Vojvodina, ima povoljne klimatske uslove za proizvodnju, beleži se sporo širenje zasada zbog skupe i teško dostupne radne snage.

Većina proizvođača gaji beli slez na malim parcelama, u rasponu od 10 do 50 ari. Ne postoji zvanična statistika o ukupnim površinama pod ovom kulturom, ali procene govore o nekoliko desetina do najviše stotinak hektara. Ipak, beli slez donosi značajno veću zaradu na malim površinama u poređenju sa tradicionalnim žitaricama, prvenstveno zbog visoke otkupne cene i stabilne potražnje na tržištu Evropske unije.

Visoki troškovi radne snage i izazovi proizvodnje belog sleza

Proizvodnja belog sleza zahteva intenzivan ručni rad, posebno u fazama vađenja, pranja i sečenja korena na štapiće i kockice. Kao rezultat toga, dnevnice sezonskih radnika čine čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje na većim površinama. Ove godine, proizvođači su prvi put morali dodatno da navodnjavaju useve zbog manjka prolećnih padavina, što je dodatno povećalo troškove.

Dragan Gajin, proizvođač iz Novog Kneževca, ističe da se beli slez vadi traktorskim plugom kako bi se sačuvao kvalitet korena. Nakon toga, sezonski radnici ga peru, ljušte i seku. Gajin proizvodi i seme za setvu, angažujući lokalnu radnu snagu za pripremu korena za prodaju. On navodi da se, pre vađenja korena, proizvodnja mora prijaviti Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, koji procenjuje očekivanu količinu na terenu.

Tržišna konkurencija i izvoz na tržište Evropske unije

Na tržištu Evropske unije trenutno postoji konkurencija u vidu jeftinijeg belog sleza iz Ukrajine. Taj proizvod je slabijeg kvaliteta u poređenju sa domaćim, ali veletrgovci često biraju jeftiniju robu. Zbog toga i domaći beli slez beleži cenu od 15 do 16 evra po kilogramu, iako kvalitet ostaje visoko cenjen kod kupaca iz Nemačke i Francuske.

Beli slez sa domaćih njiva otkupljuju registrovane firme specijalizovane za promet lekovitog bilja. Značajan deo proizvodnje plasira se upravo na tržišta EU, gde se koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Proizvođači smatraju da bi veća dostupnost i niža cena radne snage mogli omogućiti povećanje površina pod ovom profitabilnom kulturom.

Pored toga, ograničenja u vidu sezonskog rada i neophodnost ispunjavanja administrativnih zahteva dodatno komplikuju širenje proizvodnje. Ipak, beli slez ostaje među najisplativijim biljnim kulturama za izvoz iz Srbije, zahvaljujući stabilnoj ceni i potražnji u Evropskoj uniji.