Projekat javnog ESCO modela u Srbiji obuhvata 600 zgrada sa lošim energetskim performansama, uz podršku EBRD i Švajcarske

Projekat energetske sanacije zgrada na daljinskom grejanju u 14 gradova u Srbiji ponovo se našao u budžetu kroz rebalans krajem avgusta. Ministarstvo energetike Srbije je kroz “meki” kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 50 miliona evra obezbedilo finansiranje za nastavak ovog programa, saopšteno je u zvaničnim dokumentima Vlade.

Projekat, poznat kao javni ESCO Srbija, traje već četiri godine i uključuje podršku Švajcarske vlade, koja je do sada donirala oko 5 miliona evra. U prvoj fazi, 14 gradova je ušlo u program, a selektovano je oko 600 višeporodičnih stambenih objekata koji su priključeni na daljinsko grejanje i imaju izuzetno loše energetske karakteristike. Time je postavljen osnov za poboljšanje energetske efikasnosti u sektoru stanovanja, što je ključno za smanjenje ukupne potrošnje energenata u Srbiji.

Kako funkcioniše javni ESCO model u Srbiji

Princip projekta podrazumeva da polovinu troškova renoviranja i utopljavanja objekata finansira država, dok drugu polovinu privremeno finansiraju gradske toplane. Stanari otplaćuju svoj deo investicije kroz račune za grejanje tokom perioda do 10 godina. Pritom, računi ostaju u istom iznosu kao pre sanacije, a razliku između starog i novog, nižeg troška grejanja zadržava toplana dok traje otplata.

Zgrada u energetskom najgorem stanju može svoj deo otplatiti za 5 do 7 godina, dok je maksimalni rok otplate 10 godina. Nakon završetka otplate, računi za grejanje se značajno smanjuju, a komfor stanovanja se poboljšava. Na ovaj način, projekat energetske sanacije zgrada omogućava dugoročne uštede i za građane i za javne resurse.

Širi ekonomski značaj projekta energetske sanacije zgrada

Efekti projekta prevazilaze samo pojedinačne uštede. S obzirom na to da se energetska sanacija zgrada realizuje u 14 gradova i obuhvata nekoliko stotina objekata, država smanjuje izloženost visokim i nestabilnim cenama gasa i nafte. Kao rezultat, poboljšava se platni bilans zemlje kroz smanjenje uvoza energenata.

Pored toga, građevinska industrija u Srbiji dobija novu priliku za angažman i rast zaposlenosti, jer će obnovi i sanaciji objekata biti potrebna značajna radna snaga. U srednjem roku, može se očekivati i povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) zahvaljujući većim investicijama i aktivnostima na tržištu izgradnje i modernizacije zgrada.

Javni ESCO model, koji finansira EBRD u saradnji sa Ministarstvom energetike, postavlja nove standarde za energetsku obnovu i može poslužiti kao primer za buduće projekte u drugim sektorima. Očekuje se da će završetak prve faze podstaći još veći odziv stambenih zajednica u narednim fazama projekta.

Ovaj model istovremeno doprinosi i većoj energetskoj nezavisnosti Srbije, što je posebno važno u uslovima nestabilnog evropskog energetskog tržišta. Projekat energetske sanacije zgrada time dobija strateški značaj za održivi razvoj i sigurnost snabdevanja energijom.

Osiguravajuća grupa preuzima vodeću ulogu u Davis Cup by Generali, uz 66 reprezentacija i jačanje globalnog portfolija partnera

Generali postaje glavni sponzor Davis kupa kroz višegodišnje globalno partnerstvo sa World Tennis, čime je takmičenje promenilo naziv u Davis Cup by Generali. Ova saradnja predstavlja nastavak dugogodišnje posvećenosti Generali grupe tenisu i njenoj strategiji jačanja prisutnosti na globalnom nivou. Prema saopštenju, novo partnerstvo obuhvata podršku tokom svih faza prestižnog takmičenja, koje ove godine okuplja 66 reprezentacija u 33 meča na šest kontinenata.

Detalji partnerstva i tržišni kontekst Davis kupa

Tokom 2026. godine World Tennis je ostvario značajan komercijalni napredak za Davis kup. Portfolio partnera sada uključuje kompanije kao što su Rolex, Visa, MG, Fage, Corpay i Betsson. Očekuje se da će u narednim nedeljama biti najavljeno još partnerstava, čime Davis Cup by Generali dodatno proširuje svoju komercijalnu mrežu. Partnerstvo sa Generali grupom oslanja se na postojeću ulogu kompanije kao sponzora događaja u svetu tenisa, uključujući Generali Open u Kicbilu, saradnju sa Dominikom Timom, kao i partnerstva sa Kraljevskom španskom teniskom federacijom (RFET) i Nemačkim teniskim savezom (DTB).

Izjave rukovodstva o značaju novog ugovora

Izvršni direktor World Tennis-a, Ross Hutchins, izjavio je: „Ovo je veliki dan za World Tennis, jer objavljujemo značajno partnerstvo koje ujedinjuje dva vrhunska globalna brenda sa zajedničkim vrednostima i posvećenošću stvaranju značajnih iskustava za navijače i klijente širom sveta. Generali je idealan partner koji će pomoći da naše prestižno takmičenje podignemo na viši nivo i veoma se radujemo dugogodišnjoj saradnji. Kao najznačajnije svetsko ekipno takmičenje u muškom tenisu, Davis Cup by Generali donosi jedinstvenu emociju i nacionalni ponos na globalnom nivou, kakav gotovo da nema premca u svetu sporta. Tim kompanije Generali prepoznaje snagu tog dosega i sve vrednosti koje Dejvis kup predstavlja.“

Implikacije za globalni tenis i nastavak takmičenja

Prema rečima izvršnog direktora Generali Grupe, Philippe Donnet, saradnja sa World Tennis na Davis Cup-u omogućava Generali da dodatno osnaži ulogu doživotnog partnera i promoviše vrednosti kao što su istrajnost, disciplina i integritet. On je naglasio da je cilj kompanije da kroz podršku tenisu stvori dugoročno pozitivan uticaj na pojedince, porodice i zajednice. Sedam pobednika ovonedeljnih mečeva drugog kola kvalifikacija pridružiće se aktuelnom svetskom šampionu Italije na završnom turniru Davis Cup by Generali Final 8, koji će se održati u novembru u Bolonji. Tada će najbolje reprezentacije imati priliku da se bore za prestižni trofej, što dodatno povećava važnost ovog partnerstva za razvoj svetskog tenisa.

EU želi da odnose sa Kanadom podigne na najviši nivo, dok Otava odgovara reciprocitetom na američke carine

Evropska unija je najavila mogućnost da Kanada postane prva pridružena članica Unije, usred sve dubljeg trgovinskog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ključna tema ovog predloga, “pridruženo članstvo u EU”, predstavljena je tokom godišnjeg obraćanja o stanju Unije u Strazburu, što signalizira značajan preokret u transatlantskim ekonomskim odnosima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Unija želi da odnose sa Kanadom podigne “na najviši mogući nivo”, ističući značaj stabilnih ekonomskih veza u periodu globalne nesigurnosti.

Detalji partnerstva i ekonomski kontekst

Kanadski premijer Mark Karni, koji je prisustvovao obraćanju, naveo je da je Otava zainteresovana za “jedinstveno bezbednosno i ekonomsko savezništvo” sa Evropom. On je naglasio da Kanada nije zainteresovana za punopravno članstvo u EU, ali traži dublje ekonomske i bezbednosne veze. Ovaj predlog dolazi u trenutku kada je Kanada u trgovinskom ratu sa SAD. Vlada Kanade je najavila da će uvesti carine u istoj vrednosti kao što su američke carine koje je uveo predsednik Donald Tramp. Na taj način, Kanada pokušava da zaštiti sopstvene ekonomske interese i odgovori na trgovinske pritiske.

Motivi i moguće posledice za globalnu trgovinu

Međutim, zvaničnici Evropske unije nisu direktno povezali predlog o pridruženom članstvu sa aktuelnim trgovinskim sukobom Kanade i SAD. Ipak, ekonomski analitičari smatraju da ovakav potez ima širi značaj za globalnu trgovinu. Kako je ocenio Holger Šmiding, glavni ekonomista banke Berenberg, “Evropa pokušava da otvoreno uspostavi nova partnerstva ili produbi postojeća sa zemljama širom sveta koje dele slične vrednosti”. On dodaje da ovaj potez “nije nužno usmeren protiv SAD, ali jasno ide u prilog tome da želimo da postanemo manje zavisni od SAD i Kine”.

Geopolitički značaj i pozicija Kanade

Ovakav razvoj događaja može imati dugoročne implikacije za globalne ekonomske tokove. Povećanje trgovinskih barijera između Kanade i SAD može podstaći Otavu da diversifikuje ekonomske partnere, posebno u oblastima visokotehnološke i zelene industrije. S druge strane, EU želi da ojača ekonomske veze sa državama koje promovišu otvorenu trgovinu i zajedničke vrednosti, čime se smanjuje zavisnost od tradicionalnih partnera. Pridruženo članstvo, kao pravni i politički okvir, daje mogućnost Kanadi da učestvuje u pojedinim segmentima unutrašnjeg tržišta EU, ali bez formalnog članstva i prava glasa u institucijama Unije. Ovaj model mogao bi postati presedan za buduće odnose EU sa drugim državama koje nisu spremne za punopravno članstvo, ali žele dublju ekonomsku integraciju. Konačno, ekonomski efekti ovog partnerstva zavisiće od sadržaja sporazuma, nivoa trgovinskih olakšica i spremnosti obe strane da zajednički odgovore na globalne izazove.