Inflacija dodatno usporila na 1,9%, dok privredni rast ubrzava na 3,6 odsto u drugom kvartalu 2026.
Izvršni odbor Narodna banka Srbije odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto. Ova odluka, doneta na redovnoj sednici, održava trenutni pravac monetarne politike i reflektuje kretanje ključnog makroekonomskog indikatora – inflacije. Prema saopštenju centralne banke, kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice takođe ostaju nepromenjene, na 4,5%, odnosno 7,0%.
U obrazloženju odluke navodi se da je inflacija nastavila da opada i u julu dostigla 1,9%. Time se kretala ispod centralne vrednosti cilja od 3% i unutar definisanih granica od 3±1,5%. Ovaj rezultat, kako navode u Narodna banka Srbije, posledica je pre svega dobrog roda voća i povrća, koji je uticao na niže cene prehrambenih proizvoda. Kao rezultat toga, ostvarena inflacija u prethodnim mesecima bila je niža od očekivane.
Inflacija pod kontrolom i u narednom periodu
Prema proceni Izvršnog odbora, inflacija će do kraja godine ostati u okviru cilja. Očekuje se da će inflacija u septembru biti oko 4%, pre svega zbog efekta niske baze iz prethodne godine, koji proizlazi iz primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži. Osim toga, na inflaciju nije značajnije uticao svetski rast cena energenata. Veći sekundarni efekti energetskog šoka za sada su izostali, zahvaljujući korišćenju domaćih zaliha i smanjenju akciza na naftne derivate.
U saopštenju se navodi da Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku. Centralna banka će pažljivo pratiti uticaj globalnih kretanja na domaću inflaciju, posebno u slučaju daljeg rasta svetskih cena nafte ili novih geopolitičkih tenzija. U slučaju potrebe, biće preduzete mere radi očuvanja stabilnosti cena i kursa.
Privredni rast ubrzan, usluge i industrija nose oporavak
Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ubrzao je na 3,6 odsto u drugom tromesečju 2026. godine. U prvom tromesečju rast je iznosio 3,2 odsto. Najveći doprinos rastu dali su uslužni sektori, potpomognuti rastom privatne potrošnje. Pored toga, oporavili su se i prerađivačka industrija, rudarstvo, građevinarstvo i poljoprivreda.
Iako su efekti sukoba na Bliskom istoku i rasta globalne cene nafte do sada bili ograničeni, Narodna banka Srbije upozorava na mogućnost promene uslova. Ukoliko bi došlo do daljeg intenziviranja geopolitičkih tenzija, to bi se moglo odraziti na troškove proizvodnje i transporta, kao i na inflaciju i ekonomski rast. Za Srbiju kao malu i otvorenu ekonomiju, nastavak pažljivog praćenja ovih rizika ostaje prioritet.
Izvršni odbor ističe: „Dosadašnjem ublažavanju posledica na domaćem tržištu doprineli su korišćenje zaliha energenata i smanjenje akciza. Ipak, nastavak nestabilnosti na svetskim tržištima može uticati na domaću inflaciju i privredu.”
Konačno, Narodna banka Srbije najavljuje da će dalje odluke donositi u skladu sa novim podacima i kretanjem inflacije. Ovakav pristup treba da obezbedi stabilnost ekonomske politike i očuvanje poverenja investitora i građana.
