Slovenačka banka povećala cenu nakon što je RBI prikupio 50,72% akcija, odluka akcionara očekuje se do 22. jula

Slovenačka banka NLB povećala je svoju ponudu za preuzimanje Addiko banke na 37 evra po akciji, nakon što je austrijski RBI ranije prikupio 50,72% izdatih akcija Addika uz ponudu od 26,5 evra po akciji. Uprava Addiko banke povukla je prethodnu preporuku da akcionari prihvate RBI-jevu ponudu i sada ne preporučuje ni prihvatanje ni odbijanje ni jedne od dve konkurentske ponude. Prema podacima objavljenim 30. juna, RBI je do 29. juna dobio ukupno 9.890.151 izjava o prihvatanju, što čini 50,72% svih izdatih akcija Addika. Taj udeo nije promenjen u odnosu na prethodnu nedelju.

NLB je svoju ponudu od početnih 29 evra po akciji, objavljenu 13. maja, povisio u dva navrata – prvo na 33,5 evra, a zatim na 37 evra, čime je značajno nadmašio ponudu austrijskog konkurenta. Međutim, uprava Addika ukazuje na to da uspeh NLB-ove ponude i dalje zavisi od toga da je prihvati najmanje 75% akcionara, što u ovom trenutku ostaje neizvesno. NLB, za razliku od RBI-ja, javno ne objavljuje podatke o stepenu prihvatanja svoje ponude, a i pored zahteva, te informacije nisu dostavljene ni upravi Addika.

Obe ponude biće otvorene do 22. jula, što predstavlja prelomni trenutak za budućnost Addiko banke koja posluje u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, s ukupno 900.000 klijenata i 155 filijala. Za Crnu Goru i region, ishod transakcije ima poseban značaj, jer RBI u slučaju uspešnog preuzimanja planira prodaju Addiko banaka u Srbiji, BiH i Crnoj Gori srpskoj Alta Group, dok bi zadržao poslovanje u Hrvatskoj i Sloveniji. Alta Group već poseduje 9,63% akcija Addika i svoj udeo uključila je u RBI-jevu ponudu.

NLB najavljuje integraciju Addikovih banaka na tržištima gde već posluje, kao i procenu troškova i koristi integracije banaka izvan Evropske unije. Akvizicija bi NLB-u omogućila i indirektan ulazak na tržište Hrvatske, gde je trenutno prisutan samo kroz lizing sektor. Ovo je drugi pokušaj NLB-a da preuzme Addiko, nakon neuspešne ponude iz 2024. godine.

Među najvećim akcionarima Addiko banke su S-Quad Handels- und Beteiligungs sa 9,99%, AIK Banka i Gorenjska Banka (obe u okviru AIK Grupe) sa ukupno 9,69%, Alta Group sa 9,63% i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 8,40%. Konačna odluka akcionara očekuje se do 22. jula, kada ističe rok za prihvatanje obe ponude.

Desetogodišnje istraživanje Univerzuma obuhvatiće najmanje 800 fotografija svake tačke neba, otkrivajući više od 11.000 novih asteroida

Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu zvanično je započela desetogodišnji naučni program Legacy Survey of Space and Time (LSST), u okviru kojeg će tokom naredne decenije biti snimljena najdetaljnija i najobuhvatnija mapa južnog neba do sada. U projekat su uključene i dve institucije iz Srbije – Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija u Beogradu, koje su dale značajan doprinos ovom međunarodnom poduhvatu.

Opservatorija Rubin, finansirana od strane Nacionalne naučne fondacije SAD (NSF) i Ministarstva energetike SAD (DOE), otvorena je u junu 2025. godine, a zvanični početak rada projekta LSST usledio je godinu dana kasnije. Tokom narednih 10 godina, opservatorija će neprekidno posmatrati nebo koristeći kameru rezolucije 3.200 megapiksela, koja svakih 40 sekundi pravi novi snimak. Zahvaljujući kombinaciji velikog ogledala i širokog vidnog polja, biće kreiran time-lapse univerzuma u ultra visokoj rezoluciji.

Svakodnevno će se prikupljati oko deset terabajta podataka, dok će svaka tačka neba južne hemisfere biti fotografisana najmanje 800 puta. Tokom ovog procesa, generisaće se milioni upozorenja o novim ili promenljivim objektima, što omogućava astronomima širom sveta pristup podacima u gotovo realnom vremenu. Već u prvoj fazi rada, opservatorija je otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, uključujući i one koji prolaze blizu Zemlje.

Srpske institucije doprinose razvoju softverskih sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji za analizu ogromnih količina podataka i prepoznavanje retkih i promenljivih signala. Astronomska opservatorija u Beogradu koristi teleskop Milutin Milanković na Vidojevici, sa ogledalom prečnika 1,4 metra, za prateća posmatranja LSST projekta.

Po završetku desetogodišnjeg ciklusa, biće formirana baza podataka sa milijardama astronomskih objekata i bilionima pojedinačnih merenja. Ova baza postaće ključni izvor za buduća astronomska istraživanja i omogućiti nova otkrića u narednim decenijama. Projekat LSST otvara novo poglavlje u istraživanju svemira i pruža najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu Univerzuma.

Beogradska kompanija planira godišnji kapacitet od 54.000 tona, javna rasprava o uticaju na životnu sredinu zakazana za 15. jul

Kompanija Metal Investments Europe d.o.o. iz Beograda podnela je zahtev za izgradnju proizvodnog kompleksa u Majuru, nadomak Šapca, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Projekat predviđa izgradnju fabrike za proizvodnju aluminijumske žice sa pratećim objektima i infrastrukturom, dok je centralni objekat proizvodna hala bruto površine 5.613,94 kvadratna metra, uz dodatne objekte ukupne površine 5.785,20 kvadrata.

Prema zvaničnoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, planirani proizvodni proces obuhvatiće topljenje aluminijuma, obradu rastopa, kontinuirano livenje, valjanje, mehaničku obradu i završno pakovanje. Tehnologija će omogućiti proizvodnju aluminijumske žice visoke čistoće, sa više od 99,7 odsto aluminijuma, namenjene pre svega za elektroprovodnike, ali i za legure iz serija 1000, 6000 i 8000.

Projektovani maksimalni kapacitet postrojenja iznosi 7,5 tona na sat, dok je procenjeni godišnji kapacitet, pri radu u tri smene tokom 300 dana godišnje, do 54.000 tona aluminijumske žice. Fabrika će koristiti CCR liniju za kontinuirano livenje i valjanje, čime će biti moguće proizvesti više tipova aluminijumske žice za elektroenergetsku i industrijsku primenu, uključujući legure EC 1350 i 1370, kao i legure iz serija 6000 i 8000.

U sklopu investicije predviđeni su dodatni objekti i infrastruktura, poput portirnice, vagarske kućice, podzemnog rezervoara za vodu, dizel-električnog agregata, merno-regulacione gasne stanice, kolske vage, internih saobraćajnica i prateće komunalne infrastrukture.

Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu biće održana 15. jula u prostorijama gradske uprave Šabac, sa početkom u 11 časova. Uvid u dokumentaciju je moguć svakog radnog dana od 11 do 13 časova u prostorijama Ministarstva na Novom Beogradu, kao i u gradskoj upravi Šabac, i na zvaničnom sajtu Ministarstva, u roku od 40 dana od objave obaveštenja.

Zainteresovana javnost može podneti primedbe i mišljenja na Studiju u pisanom obliku Ministarstvu zaštite životne sredine. Projekat Metal Investments Europe predstavlja značajnu investiciju u metalski sektor Srbije, s fokusom na proizvodnju aluminijumske žice za elektroenergetsku i industrijsku upotrebu.