Prinudni otkup akcija Energoprojekta privodi kraju višegodišnje preuzimanje, uprkos odluci Upravnog suda iz juna
Napred razvoj privodi kraju proces prinudnog otkupa preostalih 9,79 odsto akcija Energoprojekta, po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Skupštine akcionara upisana je u Agenciji za privredne registre, što označava završnu fazu preuzimanja koje traje od 2017. godine. Proces prinudnog otkupa akcija Energoprojekta odvija se iako je Upravni sud u junu poništio rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, kojim je bilo odobreno objavljivanje ponude za preuzimanje.
Prinudni otkup akcija Energoprojekta i pravni kontekst
Manjinski akcionari, koji su do sada držali 9,79 odsto akcija Energoprojekta, moraće da ih prodaju Napred razvoju po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Time se, kao rezultat, formalno završava višegodišnji proces konsolidacije vlasništva u jednoj od najznačajnijih građevinskih kompanija u Srbiji. Ovaj korak sledi nakon što je Napred razvoj, zajedno sa povezanim kompanijama, još 2017. godine stekao većinsko vlasništvo u Energoprojektu.
Odluka Upravnog suda i reakcija regulatora
Iako je Upravni sud doneo odluku u junu kojom poništava rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, nadležni iz Komisije naglašavaju da sama presuda ne utiče na već sprovedene transakcije. Vlasnička struktura ostaje nepromenjena, što znači da manjinski akcionari ne mogu povratiti svoje akcije na osnovu ove sudske odluke. Milko Štimac, bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ocenjuje da odluka suda eventualno otvara mogućnost za potraživanje naknade štete od strane akcionara koji smatraju da su oštećeni, ali ne omogućava povrat vlasništva.
Širi značaj prinudnog otkupa za tržište kapitala
Prinudni otkup akcija je mehanizam koji omogućava većinskom vlasniku da preuzme stopostotnu kontrolu nad kompanijom, po unapred utvrđenoj ceni. U slučaju Energoprojekta, ovaj proces osigurava Napred razvoju potpunu konsolidaciju upravljanja i budućih poslovnih odluka. S druge strane, ovakve transakcije često izazivaju nezadovoljstvo kod manjinskih akcionara, posebno kada postoji sudski spor ili neslaganje oko cene otkupa. Ipak, tržišna praksa u Srbiji pokazuje da se većina ovakvih procesa završava u korist većinskog vlasnika, dok pravne procedure uglavnom ne utiču na završetak preuzimanja već sprovedenih akcija. Kao rezultat, završetak otkupa akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara po akciji predstavlja kraj jednog od najdužih procesa preuzimanja na domaćem tržištu kapitala. Ovaj slučaj može poslužiti kao primer za buduće transakcije sličnog tipa, ali i kao podsticaj za raspravu o pravima manjinskih akcionara i efikasnosti pravne zaštite u procesu preuzimanja kompanija.
