Cene nafte premašile 100 dolara po barelu, vlada reaguje usled poremećaja snabdevanja i rasta troškova

Savezna vlada Nemačke donela je odluku kojom se benzinskim pumpama zabranjuje da povećavaju cene goriva više od jednom dnevno. Nova mera, koja je stupila na snagu u sredu, predviđa da promene cena budu dozvoljene isključivo u 12 časova, dok sniženja mogu biti sprovedena u bilo kom trenutku. Vlada je ovu odluku donela nakon što su cene goriva na pojedinim pumpama menjane i do 22 puta dnevno, zbog naglog rasta troškova energije izazvanog ratom između SAD i Irana i poremećajima u snabdevanju naftom.

Propis predviđa stroge kazne do 100.000 evra (116.000 dolara) za kompanije koje prekrše zabranu. Cilj mere je, prema saopštenju nemačke vlade, suzbijanje fenomena “brzi rast, spori pad”, gde su cene goriva u prošlosti naglo rasle u skladu sa poskupljenjem sirove nafte, ali su sporo padale kada bi se cene sirove nafte smanjivale.

Pored ovog ograničenja, Nemačka uvodi i izmene zakona kako bi olakšala borbu protiv velikih naftnih kompanija koje učestvuju u zloupotrebi povećanja cena goriva. Cene nafte su premašile granicu od 100 dolara po barelu, nakon što je Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 25 odsto svetske nafte, praktično zatvoren od strane Irana, što je izazvalo dodatne poremećaje u globalnom snabdevanju energentima.

Slične mere sprovode i druge evropske zemlje. Austrija i Mađarska su uvele ograničenja rasta cena goriva, dok je Francuska pokrenula inspekcije radi sprečavanja neopravdanog povećanja cena. Britanski premijer Kir Starmer najavio je paket pomoći od 53 miliona funti namenjen ugroženim porodicama zbog visokih cena energije, kao i ograničenje računa za energiju i produženje ograničenja akciza na gorivo do septembra. Danski ministar energetike Lars Agard apelovao je na građane da smanje potrošnju energije i voze manje, dok Danska koristi sopstvene rezerve usled rasta cena.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol izjavio je da se energetska kriza može dodatno pogoršati u aprilu, nakon što je 32 zemlje članice agencije pristalo da oslobode 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi, kako bi ublažile poremećaje u snabdevanju. Birol je naglasio da agencija razmatra i dalje oslobađanje rezervi, u zavisnosti od razvoja situacije na tržištu.

Neto prihod kompanije porastao 95 odsto na 6,13 milijardi dolara, dok otpuštanja oslobađaju 8 do 10 milijardi dolara godišnje

Tehnološka kompanija Oracle otpustila je između 20.000 i 30.000 zaposlenih 31. marta, što predstavlja oko 18 odsto ukupne radne snage. Otkazi su poslati u šest ujutru putem mejla potpisanog kao „Oracle Leadership“, bez prethodne najave, a pristup svim internim sistemima zaposlenima je ukinut istog dana. Ova odluka obuhvatila je kancelarije u Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Kanadi, Meksiku i Urugvaju.

Analitičari navode da je reč o najvećem otpuštanju u istoriji kompanije Oracle. Iako su otpuštanja masovna, kompanija beleži izuzetno dobre finansijske rezultate – neto prihod u poslednjem kvartalu porastao je 95 odsto i iznosi 6,13 milijardi dolara. Uprkos rastu prihoda, Oracle je odlučio da ostvarene uštede preusmeri u razvoj AI infrastrukture.

Kompanija je najavila kapitalna ulaganja od 156 milijardi dolara u data centre, a prema proceni analitičke kuće TD Cowen, otpuštanja će doneti dodatnih 8 do 10 milijardi dolara godišnje. Najveći teret otpuštanja podneli su timovi za prihode, zdravstvene tehnologije, SaaS rešenja i virtuelne operacije, pri čemu su neka odeljenja smanjena za preko 30 odsto.

Na finansijskim tržištima ova vest je dočekana pozitivno, jer investitori trenutno nagrađuju svaki dolar preusmeren u AI razvoj.

Način sprovođenja otpuštanja izazvao je zabrinutost unutar korporacije – zaposleni su obavešteni isključivo mejlom u ranim jutarnjim satima, bez mogućnosti prethodnog razgovora ili pripreme, a pristup sistemima je odmah blokiran.

Prema ekonomskim analizama, Oracle se nalazi u snažnoj finansijskoj poziciji, ali kompanija procenjuje da su ulaganja u veštačku inteligenciju ključ za dugoročnu konkurentnost na globalnom tržištu.

Investiciono zlato palo uprkos rastu tenzija; OPEK embargo 1973. učetvorostručio naftu, zlato tada poraslo 2.300%

Tržište investicionog zlata zabeležilo je iznenadnu korekciju u poslednjih nekoliko nedelja, iako se očekivalo da će rastuće geopolitičke tenzije uticati na jačanje ovog plemenitog metala. Umesto očekivanog rasta zbog novih sukoba i ograničenja trgovine naftom i derivatima na Bliskom istoku, cena zlata je pala, što je iznenadilo deo investitora. Prema analizi kompanije Tavex, razlog za ovakvo kretanje leži u tipičnoj dinamici finansijskih tržišta u ranim fazama krize, kada kapital privremeno odlazi u američki dolar i imovinu sa prinosom.

Prema rečima Georgija Hristova iz Tavex zlato&srebro, tržišta se u kriznim situacijama kreću kroz faze – najpre dolazi do početnog pada pre nego što započne održivi uzlazni trend. Mehanizam podrazumeva da rast geopolitičkih napetosti podiže cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske i održava kamatne stope visoko, a time i prinose na obveznice. U takvim uslovima, deo kapitala se preusmerava u američki dolar, zbog čega zlato privremeno gubi zamah.

Ovaj obrazac nije nov. Tokom 1973. godine, zemlje OPEK-a su ograničile proizvodnju nafte i uvele embargo SAD-u, što je za svega nekoliko meseci učetvorostručilo cenu nafte – sa oko 3 dolara na 12 dolara po barelu. Iako se očekivalo da će zlato odmah snažno porasti, u početnoj fazi zlato je zapravo palo. U naredne dve godine došlo je do rasta zlata za približno 150%, dok je u periodu od 1971. do 1980. godine ukupni rast iznosio oko 2.300%.

“Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama – a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend”, izjavio je Georgi Hristov. On dodaje: “Trenutno se nalazimo u fazi apsorpcije – u ovom periodu su cene pod pritiskom, a mnogi investitori donose odluke vođene strahom”.

U kontekstu globalne ekonomije, posebnu zabrinutost izaziva nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država, koji je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom. Centralne banke i dalje ostaju neto kupci zlata, što ukazuje na snažnu osnovnu tražnju. Hristov zaključuje: “Zlato nije alat za brzu zaradu – ono je sredstvo očuvanja vrednosti. Periodi volatilnosti su upravo trenuci kada razlika između investiranja i emotivnog donošenja odluka postaje vidljiva. S obzirom na razmere trenutnih globalnih promena, moj dugoročni pogled ostaje nepromenjen – zlato će verovatno premašiti psihološki nivo od 10.000 dolara po unci do kraja ovog ciklusa.”