Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, broj domaćinstava sa internet priključkom u Srbiji porastao je za 1,1 procentni poen u odnosu na prošlu godinu, dok je upotreba računara i dalje u padu.

Republički zavod za statistiku saopštio je da je internet priključak ima 91,2 odsto domaćinstava u Srbiji. Ovaj rezultat predstavlja rast od 1,1 procentni poen u odnosu na prošlu godinu. Istraživanje obuhvata domaćinstva sa najmanje jednim članom uzrasta od 16 do 74 godine.

Internet priključak ima 91,2 odsto domaćinstava u Srbiji

Najveći udeo domaćinstava sa internet priključkom zabeležen je u Beogradu, gde ga ima 95,3 odsto domaćinstava. U regionu Vojvodine taj procenat iznosi 89,9 odsto, dok region Šumadije i Zapadne Srbije beleži 89,8 odsto. Region Južne i Istočne Srbije ima 88,9 odsto domaćinstava sa pristupom internetu. Prema istom istraživanju, širokopojasni internet priključak poseduje takođe 91,2 odsto domaćinstava, što ukazuje na visok stepen digitalne infrastrukture.

Pad upotrebe računara i navike korisnika

Procenat domaćinstava koja poseduju računar iznosi 68,7 odsto, što predstavlja pad od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. U poslednja tri meseca računar je koristilo 69,7 odsto ispitanika, što je za 2,1 procentni poen manje nego godinu dana ranije. Istraživanje pokazuje da je internet koristilo 91,8 odsto lica. S druge strane, 4,6 odsto lica nikada nije koristilo internet. Više od 88 odsto korisnika interneta koristi mrežu više puta dnevno, dok više od 86 odsto ima nalog na društvenim mrežama.

Digitalne navike i ekonomski značaj za preduzeća

U poslednja tri meseca, 56,8 odsto internet korisnika obavilo je kupovinu ili poručivanje putem interneta. Internet bankarstvo koristi 44,7 odsto ispitanih, što ukazuje na rast u digitalnim finansijskim transakcijama. S druge strane, za potrebe poslovanja internet koristi 100 odsto preduzeća u Srbiji, dok 85,8 odsto firmi poseduje veb-sajt. U 2025. godini 28,8 odsto domaćih preduzeća prodavalo je proizvode ili usluge putem interneta.

Metodologija istraživanja i šira ekonomska slika

Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanja u skladu sa metodologijom Evrostata. U anketi je učestvovalo 2.800 domaćinstava i isto toliko pojedinaca, kao i 1.693 preduzeća sa deset i više zaposlenih u različitim delatnostima. Ovi podaci ukazuju na visok stepen digitalizacije u Srbiji, ali i na izazove poput smanjenja upotrebe računara. Istovremeno, povećana upotreba interneta u svakodnevnim i poslovnim aktivnostima doprinosi razvoju digitalne ekonomije. Efikasna digitalna infrastruktura postaje ključna za konkurentnost, što je posebno važno u kontekstu sve veće online kupovine i digitalnog bankarstva. Na kraju, podaci RZS-a osvetljavaju promene u navikama građana i firmi, ali i potrebu za daljim unapređenjem digitalnih veština.

Rast broja upisanih i devizni prihodi od školarina jačaju ekonomiju jugoistoka Srbije, posebno u Nišu

Univerzitet u Nišu ima ključnu ulogu u razvoju jugoistoka Srbije, obezbeđujući više od 2.700 diplomiranih stručnjaka samo tokom prošle akademske godine. Pored toga, fakultet medicine privukao je oko 550 stranih studenata, što doprinosi deviznim prihodima za grad i region. Ovi podaci potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, ocenjuju predstavnici ove ustanove.

Rast broja studenata i privredni uticaj

Privredna struktura Niša značajno se promenila tokom poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti su nestali, a privatni sektor i preduzetništvo preuzeli su vodeću ulogu. U tom procesu, Univerzitet u Nišu je ostao centralni oslonac, zapošljavajući tokom prošle akademske godine 1.924 nastavnika i saradnika, kao i 670 nenastavnih radnika. Tokom poslednjih šest godina, broj studenata se kretao oko 23.500 godišnje, uz minimalne varijacije od 100 do 200 mesta. Ove godine zabeležen je rast upisanih na svim fakultetima, uključujući popunjena mesta na Medicinskom i Građevinskom fakultetu već tokom prvog upisnog roka. Najveće interesovanje tradicionalno postoji za studijske programe psihologije i arhitekture, dok je na Elektronskom i Mašinskom fakultetu zabeležen porast interesovanja.

Devizni prihodi i potrošnja stranih studenata

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu se izdvojio po broju stranih studenata. Ove jeseni fakultet ima oko 550 studenata iz inostranstva, najviše iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali i iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira i Maroka. Strani studenti plaćaju godišnju školarinu za medicinu od 6.000 do 6.500 evra, dok je za stomatologiju cena 7.500 evra. Ovi prihodi direktno doprinose deviznim prilivima Univerziteta, ali i lokalnoj ekonomiji kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju. Kako navodi prof. dr Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta, strani studenti su rado viđeni gosti u kafićima i restoranima, što dodatno podstiče promet u uslužnom sektoru.

Uticaj na tržište nekretnina i planovi za širenje

Avgust i septembar su tradicionalno meseci najveće potražnje za stanovima u Nišu, jer dolazi nova generacija studenata. Prema rečima agenata za nekretnine, studenti sada češće zadržavaju stanove i tokom leta zbog rasta cena zakupa. Osim toga, prorektor Miroslav Lazić najavljuje uvođenje novih studijskih programa u narednim godinama, što bi dodatno moglo povećati broj upisanih i zadržati mlade u regionu. Sve ove aktivnosti potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, koji ostaje glavni generator znanja, kadrova i ekonomskog rasta regiona.

Kompanija Lidl Srbija rangirana je kao drugi najpoželjniji poslodavac u zemlji, prema istraživanju The Employer Branding Agency na uzorku od 5.000 ispitanika

Lidl Srbija osvojio je prvo mesto u sektoru trgovine kao najpoželjniji poslodavac, dok je u ukupnom plasmanu Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027 zauzeo drugo mesto. Ove rezultate je objavila The Employer Branding Agency na osnovu nezavisnog online istraživanja sprovedenog od 31. jula do 12. oktobra 2026. godine, u kojem je učestvovalo gotovo 5.000 ispitanika starosti od 18 do 65 godina iz svih regiona Srbije. Istraživanje meri opštu reputaciju, želju da se postane deo tima, utisak o poslovanju i odnosu kompanije prema zaposlenima. Ispitanici su birali između najvećih poslodavaca iz 15 industrija, uključujući mogućnost ličnog izbora.

Kao rezultat ovakvog plasmana, Lidl Srbija potvrđuje svoj status jednog od najcenjenijih poslodavaca u zemlji. Kompanija je i prethodnih godina beležila visoke pozicije: drugo mesto 2023. godine, prvo mesto 2024/2025, i peto mesto 2025/2026. Ove godine, međutim, Lidl je „ubedljivo najpoželjniji poslodavac u sektoru Retail – Trgovine”, istakao je Miloš Cevizović, CEO i suosnivač The Employer Branding Agency. On je dodao da povratak na drugo mesto u ukupnom plasmanu pokazuje prepoznatljivost ulaganja u zaposlene i jasan odnos prema timu.

Podrška zaposlenima i priznanja u Srbiji

Holistički pristup dobrobiti zaposlenih u Lidl Srbija ogleda se kroz paket benefita. Svi zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje sa godišnjim pokrićem pod jednakim uslovima za sve pozicije, godišnje sistematske preglede i pristup programu Employee Assistance Program. Ovaj program omogućava zaposlenima i članovima njihovih užih porodica besplatne i poverljive konsultacije sa psiholozima, pravnicima i finansijskim savetnicima, dostupne 24 sata dnevno. Takođe, nakon pet godina rada u Schwarz grupaciji, zaposleni imaju mogućnost korišćenja sabatikala, odnosno neplaćenog odsustva od jednog do tri meseca, uz povratak na isto radno mesto. Paket benefita uključuje popuste na Fitpass Elite, porodične pogodnosti, poklon-kartice za kupovinu u Lidlu, popuste kod partnera, kupovinu na rate i rad od kuće za administrativne pozicije.

Pored toga, kompanija je i 2026. godine šesti put zaredom nosilac sertifikata „Top Employer” koji dodeljuje Top Employers Institute, a poseduje i „Employer Partner” priznanje SELECTIO Grupe. Lidl Srbija ima i međunarodni „Enterprise Seal” sertifikat, kojim se potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi u 31 zemlji u kojoj kompanija posluje.

Izjave rukovodstva i značaj rangiranja

„Ovo priznanje nam je posebno važno jer dolazi od građana Srbije, od ljudi koji nas poznaju kao potrošači, komšije, a neki i kao buduće kolege. To što nas iz godine u godinu prepoznaju kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji pokazuje da se ono što radimo za naše zaposlene vidi i van kompanije. Priznanja potvrđuju da smo na dobrom putu, ali naš zadatak ostaje isti: da gradimo okruženje u kojem zaposleni mogu da se oslone na kompaniju i profesionalno i lično”, izjavila je Ivana Marković, direktorka ljudskih resursa (CPO) i članica Uprave Lidl Srbija.

Kao rezultat kontinuiranih ulaganja u HR procese i benefite, Lidl Srbija ostaje među liderima na domaćem tržištu rada. Ovakva priznanja utiču ne samo na privlačenje novih kadrova, već i na zadržavanje postojećih zaposlenih, što je ključno u konkurentnom sektoru trgovine. Sertifikati koje kompanija kontinuirano dobija dodatno potvrđuju njen standard u oblasti upravljanja ljudskim resursima.