Zakon o organskoj proizvodnji primenjuje se od 1. juna, predviđene novčane kazne od 5.000 do tri miliona dinara

Zakon o organskoj proizvodnji, kojim se prvi put uvodi Registar organskih proizvođača i obaveza da ekološki proizvođači prijavljuju svoje aktivnosti nadležnim organima, počinje da se primenjuje od 1. juna. Ovaj zakon, koji je stupio na snagu polovinom decembra prošle godine, donosi značajne izmene za sve učesnike u lancu organske proizvodnje, a njegova primena je odložena do 1. juna kako bi firme i institucije imale dovoljno vremena za usklađivanje i pripremu.

Propisi uređuju opšta i posebna načela organske proizvodnje, uključujući označavanje, oglašavanje, kontrolu i sertifikaciju, kao i zahteve o službenim kontrolama i nadzoru. Zakon eksplicitno zabranjuje upotrebu GMO, proizvoda proizvedenih od GMO-a ili uz pomoć GMO-a, kako u hrani i hrani za životinje, tako i kao pomoćna sredstva u preradi, sredstva za zaštitu i ishranu bilja, oplemenjivače zemljišta, biljni reproduktivni materijal, mikroorganizme ili životinje.

Novina je i da prerađivači više ne mogu biti organizatori proizvodnje niti nosioci sertifikata za celu grupu, što sada mogu biti samo proizvođači organizovani kao pravna lica. Zakon se odnosi na sve faze organske biljne i stočarske proizvodnje, uključujući akvakulturu i pčelarstvo, kao i na žive ili neprerađene poljoprivredne proizvode, seme i biljni reproduktivni materijal, prerađene proizvode namenjene za hranu, hranu za životinje i druge proizvode povezane sa poljoprivredom. Primenjuje se na sve subjekte u svim fazama proizvodnje, pripreme, označavanja, stavljanja na tržište, uvoza i izvoza, osim na pripremu hrane u objektima javne ishrane.

Osnovni ciljevi zakona su zaštita životne sredine i klime, očuvanje plodnosti zemljišta, visoka biološka raznovrsnost, smanjenje zagađenja, unapređenje dobrobiti životinja, podsticanje kratkih lanaca distribucije i lokalne proizvodnje, kao i očuvanje retkih i autohtonih rasa. Zakon takođe predviđa doprinos razvoju ponude biljnih genetičkih materijala prilagođenih organskoj poljoprivredi i korišćenje raznolikih biljnih genetičkih materijala.

Označavanje i oglašavanje proizvoda može se vršiti uz upotrebu izraza „ekološki“, „organski“, „biološki“ ili njihovih skraćenica „eko“, „org“ ili „bio“, kao i drugih termina koji upućuju na organsku proizvodnju. Nacionalni znak za organski proizvod, kao i pravila za njegovo korišćenje i isticanje, propisuje nadležni ministar za poljoprivredu.

Za nepoštovanje odredbi ovog zakona predviđene su novčane kazne koje se kreću od 5.000 do tri miliona dinara.

Prevoznicima u teretnom saobraćaju gorivo čini 40% ukupnih troškova, dok povrat akciza izostaje i plate vozača prelaze 1.500 evra

Hrvatski prevoznici suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim pritiscima zbog rasta cena goriva, nedostatka vozača i povećanih operativnih troškova, dok gorivo predstavlja više od 40% ukupnih izdataka u transportu. Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, u Hrvatskoj još uvek ne postoji model povraćaja dela akciza za kargo-prevoznike, što dodatno otežava poslovanje, potvrđuju predstavnici udruženja.

Prema rečima Zdravka Bubnjića, predsednika Udruženja prevoznika Zagreb, troškovi poslovanja konstantno rastu: „Vozim 30 godina i nikad nije bilo teže nego sad. Troškovi sve više rastu, radna snaga, sve zajedno toliko pritiska na nas prevoznike da je teško funkcionisati u tom sistemu.“

U Španiji je prevoznicima omogućeno da dobiju povrat od 20 centi po litru goriva, dok u Hrvatskoj povrat za prevoznike u putničkom saobraćaju iznosi 16 centi po litru. Međutim, prevoznici u teretnom transportu trenutno nemaju pravo na povraćaj – sve je ukinuto, istakao je Ivan Miličić, predsednik Ceha prevoznika Hrvatske obrtničke komore (HOK): „Mi samo tražimo izjednačenje, to bi nam puno značilo u privredi.“

Pored visokih troškova goriva i ukinutih povrata akciza, sektor se suočava i sa problemima kao što su starenje voznog parka, gužve na graničnim prelazima i nedovoljna digitalizacija procesa. „To je jedna od grana koja je najviše pogođena inflacijom, a ne dobija nikakve podsticaje i potpore. Naši kolege od starosti vozila i svih zakonskih regulativa jednostavno ne mogu to da prate“, istakao je Antun Trojnar, predsednik HOK-a Zagreb.

Iako su plate vozača od 1.500 evra pa naviše, prevoznici i dalje teško nalaze radnu snagu, pa je sve češće potrebno angažovanje vozača iz trećih zemalja, što nosi dodatne izazove u pogledu komunikacije i provere kvalifikacija.

Za razliku od Hrvatske, u Srbiji postoji refakcija dela akcize za prevoznike i u putničkom i u teretnom saobraćaju. Ta refakcija iznosi 37,02 dinara po litru dizel goriva, 28,12 dinara za TNG i 33,49 dinara za biogoriva, dok je puna akciza na dizel 74 dinara, ali se trenutno primenjuje umanjena za 20%, odnosno 59,23 dinara.

Transportni sektor u Hrvatskoj tako ostaje pod snažnim pritiskom, a prevoznici apeluju na hitne mere kako bi se obezbedila održivost poslovanja i konkurentnost na tržištu.

Novi sporazumi donose potencijalni priliv investicija, dok najavljena fabrika za 3.000 radnika potvrđuje atraktivnost Srbije

Srbija je tokom posete predsednika i ministara Vlade Pekingu potpisala dogovore i sporazume sa Kinom ukupne potencijalne vrednosti od stotina miliona evra, što će pozitivno uticati na priliv direktnih stranih investicija, iako su one prošle godine bile u drastičnom padu. Najvažnije je, kako naglašavaju ekonomski analitičari, da domaće kompanije budu što više uključene u lance snabdevanja kineskih investitora.

Bojan Stanić, zamenik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ističe da je ovaj trenutak važan za jug Srbije, gde se deo investitora povlači, naglašavajući: “Ovo je prilika da region ostane ekonomski dinamičan i da se spreči dugoročni rast nezaposlenosti.”

Stanić je, komentarišući i najavu predsednika Aleksandra Vučića da će proizvodnja prvih humanoidnih robota u Šapcu početi sredinom jula, ocenio da Srbija raspolaže potrebnim stručnjacima za takvu proizvodnju, zahvaljujući značajnom napretku u digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije. “IT sektor je ovde ubedljivo najkonkurentniji u regionu, a brojni razvojni centri zapadnih kompanija već zapošljavaju domaće inženjere,” rekao je Stanić.

Govoreći o brzini realizacije kineskih investicionih projekata, Stanić navodi procenu da je kineskim investitorima za izgradnju i puštanje fabrike u rad potrebno godinu dana, dok evropskim investitorima isti proces traje više od dve godine.

Na pitanje o značaju najavljene fabrike sa 3.000 radnih mesta, Stanić smatra da otvaranje takvog pogona potvrđuje da je Srbija najatraktivnija investiciona destinacija u ovom delu Evrope, čime se otvaraju mogućnosti i za druge strane investitore, s obzirom na rast i sve veću integraciju tržišta u međunarodne ekonomske tokove.

Stanić ističe potrebu da domaće firme sa srpskim kapitalom budu maksimalno uključene u lance snabdevanja stranih investitora. Komentarišući Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, on navodi da je rast izvoza srpske robe već vidljiv, čak i pre početka primene ovog sporazuma.

Na pitanje o geopolitičkim implikacijama intenzivnije saradnje sa Kinom, Stanić ocenjuje: “Iako je situacija pod znakom pitanja zbog geopolitičkih odnosa i stagnacije privrede, analitičari smatraju da sledi period relaksacije između Zapada i Kine, što Srbiji može doneti koristi.” On dodaje da je teško predvideti koliko će taj period trajati, imajući u vidu da je Kina strateški izazivač Zapada, ali da bi Srbija to vreme trebalo da iskoristi za održivost privrede: “Moguće je da će doći do novog geopolitičkog šoka u narednih 10 godina, ali to vreme treba koristiti mudro, kao i do sada,” zaključuje Stanić.