Klub ispao iz Premijer lige, Danijel Kržetinski već drži 27 odsto vlasništva, a Salivan napustio upravu

Fudbalski klub Vest Hem iz Londona zabeležio je gubitak od 104,2 miliona funti (118,6 miliona evra) u prethodnoj fiskalnoj godini, dok češki milijarder Danijel Kržetinski pregovara o kupovini dodatnog udela od 25,1 odsto akcija, potvrdili su izvori upućeni u situaciju. Kržetinski, koji već poseduje 27 odsto akcija kluba, započeo je preliminarne razgovore o otkupu ovog paketa od Vanese Gold, što bi ga dovelo do pozicije glavnog akcionara Vest Hema.

Ovi pregovori dolaze nakon što je dosadašnji predsednik i najveći akcionar Dejvid Salivan, sa vlasništvom od 38,8 odsto, podneo hitnu ostavku na funkciju direktora i kopredsednika kluba. Ostavka je usledila neposredno pre objavljivanja rezultata istrage BBC-a i Tajmsa, gde je sedam žena optužilo Salivana za seksualno uznemiravanje i eksploataciju tokom osamdesetih i devedesetih godina, u vreme njegovog upravljanja tabloidima Dejli sport i Sandej sport. Salivan je sve optužbe nazvao „potpuno lažnim i senzacionalističkim“.

Novoformirani regulator engleskog fudbala pokrenuo je hitnu proveru Salivanove podobnosti prema protokolima o vlasnicima i direktorima (ODSE). Prema važećim zakonima, ovaj organ ima ovlašćenja da naloži Salivanu potpunu prodaju vlasničkog udela ukoliko proceni da postoji rizik po integritet takmičenja.

Vest Hem je prošlog meseca izgubio status premijerligaša i prešao u Čempionšip, što je dodatno pogoršalo finansijsku situaciju u klubu. Klub je u prethodnoj fiskalnoj godini prijavio gubitak od 104,2 miliona funti (118,6 miliona evra), čime se dodatno opterećuje proces vlasničke tranzicije i finansijske stabilnosti. Prema ekonomskim analizama, eventualna kupovina udela od 25,1 odsto od strane Kržetinskog mogla bi značiti konsolidaciju vlasničke strukture i otvaranje mogućnosti za novi strateški pravac kluba.

Nije bilo zvaničnih izjava predstavnika kluba niti investitora o daljim planovima ili mogućim promenama u upravljanju, a svi dalji potezi zavisiće od regulatornih odluka i rezultata interne istrage.

Javni EV punjači sa indeksom 0,01 i potrošnja obnovljive energije 0,04 svrstali srpsku prestonicu na dno evropske liste

Beograd je prema najnovijem istraživanju o urbanoj održivosti, koje je sproveo iSelect, zauzeo poslednje, 42. mesto među evropskim gradovima i 90. poziciju u globalnoj konkurenciji od 100 urbanih centara. Ukupan skor Beograda iznosi 5,00 poena, dok je grad u gotovo svim analiziranim segmentima daleko ispod evropskog proseka. Najveće slabosti zabeležene su u infrastrukturi za električna vozila, sa indeksom javnih EV punjača od svega 0,01 u poređenju sa Londonom koji ima indeks 1,00, Madridom 0,41 i Glazgovom 0,37. Potrošnja energije iz obnovljivih izvora u Beogradu ocenjena je sa 0,04, dok Glazgov ima rezultat 1,00, a Hamburg 0,91.

Kvalitet vazduha, merjen kroz prisustvo PM2.5 čestica, takođe je na niskom nivou, sa skromnih 0,09 poena, što ukazuje na dugotrajne probleme sa aerozagađenjem. U dostupnosti zelenih površina, Beograd je postigao rezultat 0,06, dok su Stokholm i Prag ostvarili indekse od 0,46, odnosno 0,44. Istraživanje je sprovedeno na osnovu četiri indikatora – kvalitet vazduha, dostupnost zelenih površina, infrastruktura za punjenje električnih vozila i potrošnja energije iz obnovljivih izvora, pri čemu su svi parametri imali jednaku težinu u ukupnoj oceni.

Podaci su ažurirani do 14. avgusta 2025. godine i prikupljeni iz izvora kao što su IQAir, Svetska zdravstvena organizacija, OpenStreetMap, Open Charge Map i World Population Review. U slučajevima kada nisu bili dostupni podaci za određeni indikator, dodeljen je rezultat nula. Metodologija istraživanja podrazumeva normalizaciju rezultata svakog indikatora u rasponu od 0 do 1, a ukupni skor je sabiran do maksimalnih 100 poena. Na vrhu evropske liste nalaze se London, Glazgov i Hamburg, dok je Bukurešt zauzeo pretposlednje mesto.

Ovaj indeks ukazuje na značajan zaostatak Beograda za evropskim gradovima u zelenoj tranziciji i ističe potrebu za ulaganjima u infrastrukturu, obnovljive izvore energije i unapređenje kvaliteta vazduha, kako bi se obezbedio standard života primeren modernoj evropskoj prestonici.

Rast prodaje stanova za 2,5 odsto, učešće kreditnog finansiranja 31 odsto, dominira segment od 2.100 do 3.000 evra po kvadratu

Konsultantska kuća za nekretnine Coreside, deo kompanije Marera, objavila je izveštaj o beogradskom tržištu stanova i stanogradnje za 2025. godinu. Prema analizi, tokom 2025. u Beogradu je prodato 17.800 stanova, što je rast od 2,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Ukupna vrednost stanova dostigla je 4,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 17 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kreditno finansiranje učestvovalo je u 31 odsto svih transakcija, potvrđujući rast aktivnosti na tržištu stambenih kredita i stabilnu tražnju.

Izveštaj ukazuje na promene u cenovnoj strukturi – segment stanova po ceni od 2.100 do 3.000 evra po kvadratnom metru sada čini 46 odsto ukupne prodaje u 2025. godini. Udeo stanova u višem cenovnom rangu od 3.100 do 4.000 evra po kvadratu beleži rast u poslednjih pet godina, dok pristupačniji segmenti sve manje učestvuju u prometu.

Razvoj stambene izgradnje ostaje koncentrisan u ključnim gradskim zonama. Novi Beograd zadržava poziciju vodećeg centra savremene stanogradnje, dok Palilula, Čukarica i Voždovac nastavljaju da pokazuju značajan potencijal sa aktivnim ili planiranim projektima. Zakupnine prate cenovnu i razvojnu hijerarhiju grada – premium zone donose najviše rente, dok srednji segment zakupnina ostaje okosnica tržišta izdavanja, a zone u razvoju nude povoljan odnos uloženog kapitala i prinosa uz potencijal rasta vrednosti.

„Beogradski segment stambenih nekretnina ostaje dinamičan, ali i sve selektivniji. Kupci i investitori danas pažljivije analiziraju lokaciju, kvalitet projekta, strukturu stanova i dugoročni potencijal vrednosti. Upravo zato su ovakvi izveštaji važni, jer oni podatke stavljaju u širi kontekst i omogućavaju dublje sagledavanje pravaca razvoja tržišta“, izjavio je Bojan Ljubičić, real estate direktor u kompaniji Marera. On dodaje: „Stabilna tražnja, migracije ka urbanim centrima, rast zarada i veća kreditna aktivnost nastavljaju da podržavaju tržište. Ipak, naredni period će sve više zavisiti od kvaliteta ponude, pravilnog pozicioniranja projekata i sposobnosti investitora da razumeju realne potrebe kupaca.“

Coreside najavljuje nastavak redovnih polugodišnjih i godišnjih izveštaja, sa ciljem da postanu pouzdan izvor informacija za stručnu javnost, poslovne subjekte i građane koji žele da prate tržište stanova i stanogradnje u Beogradu.