Od 2022. godine bez podsticaja 28 malih hidroelektrana (23 MW), 27 solarnih (3,6 MW) i dve biogasne (1,6 MW)

Više od 60 elektrana širom Srbije izgubilo je status povlašćenog proizvođača električne energije od 2022. godine, saopštilo je udruženje za obnovljive izvore energije. Nakon isteka perioda od 12 godina tokom kojih su uživale beneficije garantovanih fid-in tarifa, deo postrojenja je prestao sa radom, dok su ostali nastavili poslovanje u tržišnim uslovima.

Status povlašćenog proizvođača bio je uveden Uredbom o fid-in tarifama iz 2009. godine, čime je domaćim kompanijama omogućeno da električnu energiju iz obnovljivih izvora plasiraju po unapred zagarantovanim cenama. Prema podacima udruženja, elektrane koje su izgubile ovaj status imaju ukupnu instalisanu snagu veću od 36 megavata, što smanjuje finansijsko opterećenje za Elektroprivredu Srbije, jer više nije obavezna kupovina energije po povlašćenim cenama.

Od ukupnog broja, dominantno su zastupljene male hidroelektrane – njih 28, sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW. Slede 27 solarnih elektrana sa ukupno 3,6 MW, kao i dve biogasne elektrane koje zajedno proizvode 1,6 MW. Povlašćeni status prestao je i za jedini vetroprojekat Devreč 1 u Tutinu, snage 0,5 MW.

Udruženje obnovljivih izvora energije navodi da je istekom fid-in tarifa došlo do promena na tržištu – pojedini pionirski projekti su zatvoreni, dok neki nastavljaju rad i bez podsticaja. Ova promena ima direktan uticaj na sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji, ali i na ukupnu energetsku stabilnost i planiranje budućih investicija.

Krediti stanovništva povećani na 2.072 milijarde dinara, dok su preduzetnički zajmovi rasli 1,6 odsto

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju maja 2026. iznosili su 4.549 milijardi dinara, što predstavlja rast od 0,9 odsto u poređenju sa aprilom, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Najveći doprinos ovom rastu dali su poljoprivredni krediti, čija je vrednost povećana za četiri odsto.

Krediti pravnih lica u maju su dostigli oko 2.377 milijardi dinara, što je rast od 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec. Pozajmice preduzetnika uvećane su 1,6 odsto i iznose oko 99,7 milijardi dinara. Dug građana prema bankama povećan je za 1,6 odsto, na oko 2.072 milijarde dinara.

U okviru kredita stanovništva, gotovinski zajmovi su porasli za 1,4 odsto, potrošački krediti za 3,1 odsto, stambeni za 1,5 odsto, dok su zajmovi za refinansiranje povećani 0,6 odsto. Najizraženiji rast zabeležen je kod poljoprivrednih kredita, koji su u maju porasli četiri odsto. Udeo kredita sa kašnjenjem u otplati ostao je na 1,9 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, što je nepromenjeno u odnosu na april.

Analiza pokazuje da su prošle godine, u maju 2025, poljoprivredni krediti bili u padu od 0,1 odsto u odnosu na april. Ove godine, ukupna vrednost poljoprivrednih kredita narasla je na 102.214 miliona dinara, što je povećanje od 3,9 milijardi dinara u odnosu na prethodni mesec.

Ostaje otvoreno pitanje da li je na rast poljoprivrednih kredita uticalo pogoršanje položaja poljoprivrednika, klimatske promene ili novi program državne kreditne podrške koji Ministarstvo poljoprivrede realizuje kroz poslovne banke.

Izvor: Udruženje banaka Srbije

Samo 14 odsto zaposlenih pokazuje visoku angažovanost, dok 61 odsto ne bi preporučilo svoju kompaniju

Prema istraživanju ‘Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji’, sprovedenom među 3.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka iz 15 industrija, čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji namerava da promeni posao u narednih godinu dana. Istovremeno, menadžeri procenjuju da svega 15 odsto radnika trenutno traži drugi posao, što ukazuje na značajan raskorak između percepcije rukovodilaca i stvarnog stanja među zaposlenima.

Istraživanje, koje su sproveli Infostud, TIM Centar, Osiguranik i Rezilient, analiziralo je i lojalnost i angažovanost radnika. Rezultati pokazuju da čak 61 odsto zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad, dok bi samo 16 odsto to učinilo. Nivo angažovanosti zaposlenih je takođe na niskom nivou – samo 14 odsto njih izjavljuje da oseća snažnu povezanost sa kompanijom, pokazuje inicijativu i spremno je da uloži dodatni napor u cilju boljih rezultata. Više od polovine ispitanih (52%) priznaje nezadovoljstvo svojim poslodavcem, a dodatnih 34 odsto je neangažovano i radi bez veće motivacije.

Analiza ukazuje da samo zadovoljstvo uslovima rada nije dovoljno za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Angažovanost zaposlenih se ističe kao ključan faktor za napredak organizacije. Među najuspešnijim kompanijama u Srbiji identifikovana su dva modela upravljanja – prvi, koji se zasniva na poverenju, razvoju zaposlenih i transparentnosti, i drugi, koji podrazumeva snažnu kontrolu, visok pritisak i rigidnu hijerarhiju. Više od polovine najuspešnijih kompanija (58%) rezultate ostvaruje kroz pritisak i kontrolu zaposlenih, dok 42 odsto gradi uspeh na poverenju i razvoju ljudi.

Istraživanje zaključuje da kompanije koje ulažu u razvoj zaposlenih, otvorenu komunikaciju i međusobno poverenje imaju bolje pokazatelje lojalnosti i dugoročnu održivost. S druge strane, ostvarivanje rezultata kroz strogu kontrolu i pritisak može dovesti do čestih odlazaka iz firme i niske motivacije zaposlenih. Uspešna kompanija, kako pokazuje analiza, nije uvek i dobro mesto za rad.