Monopol, nastao kao kritika ekonomske nejednakosti, generisao milione dolara prihoda za izdavače i postao globalni fenomen

Monopol predstavlja jednu od najpoznatijih društvenih igara na svetu, ali malo ko zna da je njegovo poreklo vezano za kritiku ekonomske nejednakosti. Prva verzija igre, koju je osmislila Elizabet Megi početkom 20. veka, imala je cilj da ukaže na opasnosti koncentracije bogatstva i problem zemljoposednika. Ova feministkinja i zagovornica progresivnih ideja osmislila je „Igru vlasnika zemljišta“ kao edukativni alat kojim je želela da približi ekonomske principe običnim ljudima.

Prvobitna pravila i ekonomski koncepti igre Monopol

Megi je inspiraciju crpela iz učenja političkog ekonomiste Henrija Džordža. On je smatrao da vrednost koju ljudi stvaraju treba da pripadne njima, dok bi ekonomska vrednost zemlje trebalo da bude ravnopravno raspodeljena među svim članovima društva. Ova filozofija, poznata kao džordžizam, pretočena je u igru sa dva seta pravila: prva su bila „pravila monopoliste“, gde pojedinci stiču bogatstvo kroz kupovinu imovine i naplatu kirije, dok su druga bila „pravila prosperiteta“, prema kojima svi igrači imaju koristi kada neko postigne uspeh. Uporedo sa tim, razvoj tehnike hromolitografije omogućio je štampanje igara u boji, pa je „Igra vlasnika zemljišta“ privukla pažnju kako šire javnosti tako i univerzitetskih profesora, koji su je koristili za rasprave o ekonomskoj nejednakosti.

Komercijalizacija igre i preokret u kapitalistički simbol

Zanimljivo je da je igru u komercijalni uspeh pretvorio Čarls Brejs Darou 1933. godine, kada je na osnovu postojeće verzije osmislio sopstvenu varijantu i ponudio je kompaniji Parker Brothers. Uprkos početnom odbijanju, kompanija je na kraju otkupila prava, a Darou je postao milioner. Monopol je tokom Velike depresije postao popularan zbog toga što je omogućavao igračima da osete moć sticanja novca i imovine. Kao rezultat, Parker Brothers i Darou su zaradili milione dolara, dok je izvorna autorka Elizabet Megi ostala u senci, bez priznanja za svoj doprinos. Igra Monopol danas se prodaje širom sveta i predstavlja simbol kapitalizma, iako je prvobitno bila sredstvo kritike takvog sistema.

Sporovi o poreklu i istorijsko nasleđe igre

Decenijama kasnije, pojavila su se brojna pisma i svedočenja ljudi koji su tvrdili da su igrali sličnu igru pre zvaničnog izlaska Monopola. Tek 1973. godine, tokom sudskog spora profesora Ralfa Anspaha sa kompanijom Parker Brothers, javnost je saznala za ulogu Elizabet Megi u razvoju igre. Nažalost, Megi je preminula 1948. godine, ne dočekavši širu afirmaciju. Paradoksalno, igra koja je trebalo da ukaže na rizike koncentracije bogatstva postala je jedan od najprodavanijih proizvoda kapitalističke kulture. Danas, Monopol ostaje primer kako progresivne ideje mogu biti transformisane i komercijalizovane, donoseći značajne prihode izdavačima i oblikujući kulturu igre na globalnom tržištu.

Prva nuklearna elektrana u Srbiji moguća posle 2040. godine, EDF i AFD podržavaju razvoj stručnih i institucionalnih kapaciteta

Srbija je napravila značajan korak ka razvoju nuklearne energetike kroz potpisivanje sporazuma sa Francuskom elektroprivredom (EDF) i Francuskom agencijom za razvoj (AFD). Prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi da bude izgrađena tek nakon 2040. godine, navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Grant Francuske agencije za razvoj i podrška EDF-a

AFD je obezbedila grant od 500.000 evra za podršku Srbiji u izgradnji stručnih i organizacionih kapaciteta u okviru prve faze nuklearnog programa. Ovaj iznos biće usmeren na razvoj znanja i jačanje kompetencija institucija i stručnih timova, kao i izradu studija koje će omogućiti donošenje informisanih odluka o nuklearnoj energiji. Program obuhvata i unapređenje bezbednosne kulture, kao i sticanje tehničkih znanja potrebnih za upravljanje nuklearnim projektima.

Izrada studija i razvoj kadrova ključni za nuklearni program

Dubravka Đedović Handanović je istakla da je EDF, vodeći globalni operator nuklearnih elektrana sa više od 50 reaktora u Francuskoj, prošle godine završio preliminarnu tehničku studiju za potrebe Srbije. U saradnji sa EDF planirana je izrada još tri studije tokom prve faze programa, dok će dodatnih 14 biti razmatrano sa drugim međunarodnim partnerima. Kao rezultat toga, Srbija će do sredine naredne godine imati osnove za donošenje odluke o daljem razvoju nuklearne energije. Ministarka je naglasila da je razvoj kadrova najvažniji preduslov za uspešan nacionalni nuklearni program. „Kadrovi predstavljaju najdragoceniji element razvoja nuklearnog programa u svakoj zemlji i jedan od naših najvažnijih zadataka biće stvaranje baze inženjera i drugih kadrova koji će moći da odgovorno i stručno upravljaju nuklearnim postrojenjima u Srbiji u budućnosti“, izjavila je Đedović Handanović.

Institucionalna i regulatorna priprema za nuklearnu elektranu

Prema zvaničnim informacijama, u godinama koje dolaze Srbija mora da se pripremi institucionalno, regulatorno i stručno za izbor tehnologije koja će biti primenjena u oblasti nuklearne energetike. Pored toga, saradnja sa EDF i AFD omogućava Srbiji pristup znanju i iskustvu vodećih evropskih kompanija, što je posebno važno za stručnjake Nacionalnog tela za sprovođenje Programa razvoja nuklearne energije (NEPIO). Ove aktivnosti odvijaju se u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju kako bi se osigurala bezbednost i održivost domaćeg nuklearnog sektora.

Uticaj na energetsku sigurnost i evropske trendove

Uvođenje nuklearne energije u Srbiji deo je šireg evropskog trenda, gde se mnoge države okreću nuklearnoj tehnologiji radi diversifikacije izvora energije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva. Očekuje se da će planirane studije i razvoj stručnog kadra omogućiti Srbiji da u narednim decenijama donese informisane odluke o ulaganju u nuklearnu infrastrukturu. Pre svega, institucionalno jačanje i međunarodna saradnja predstavljaju temelj za dugoročni energetski razvoj zemlje.

Italijanska bankarska grupa ostvarila rast od 6 odsto, najavila isplatu 3,8 milijardi evra dividende akcionarima

Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u čijem sastavu posluje Banca Intesa, ostvarila je najbolje polugodišnje rezultate u svojoj istoriji. Neto dobit iznosila je 5,6 milijardi evra, što je 6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je kompanija. U drugom tromesečju neto dobit dostigla je 2,8 milijardi evra, što predstavlja najbolji kvartalni rezultat Grupe i povećanje od 7 odsto na godišnjem nivou.

Prihodi, profitabilnost i povraćaj kapitala u fokusu

Anualizovani prinos na kapital (ROE) iznosio je 20 odsto, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) dostigao 25 odsto. Zarada po akciji (EPS) porasla je 9 odsto na godišnjem nivou, što potvrđuje održiv rast poslovanja. Kao rezultat ovako snažnih pokazatelja, Intesa Sanpaolo je revidirala projekciju neto dobiti za 2026. godinu na više od 10 milijardi evra. Privremena dividenda od 3,8 milijardi evra biće isplaćena akcionarima u novembru. Kompanija planira da u toku godine akcionarima isplati ukupno oko 9,4 milijarde evra kroz dividende i otkup sopstvenih akcija.

Rast prihoda i segmentacija poslovanja

Prihodi su zabeležili rast u svim segmentima Grupe, zahvaljujući diversifikovanom poslovnom modelu. Neto prihod od kamata je porastao uprkos nižim kamatnim stopama, sa snažnim ubrzanjem u drugom tromesečju. Projekcija neto prihoda od kamata povećana je na znatno više od 15 milijardi evra. Krediti klijentima porasli su peto tromesečje zaredom i zabeležili rast od 5 odsto na godišnjem nivou, dok su depoziti skočili 7 odsto. Finansijska sredstva klijenata premašila su 1,5 biliona evra, a imovina pod upravljanjem povećana je za 49 milijardi evra. Sektor upravljanja imovinom i osiguranja ostvario je rekordne prihode od naknada, provizija i osiguranja, uz rast prihoda od naknada i provizija od 5 odsto i bruto priliva u imovinu pod upravljanjem od 7 odsto.

Efikasnost i kvalitet aktive osnažili rezultate

Pokazatelj odnosa troškova i prihoda iznosio je 35,9 odsto, što je najniži nivo u istoriji Grupe. Operativni troškovi smanjeni su za 1 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a tehnološka transformacija doprinosi daljem smanjenju troškova bez negativnog uticaja na prihode i zaposlene. Annualizovani trošak kreditnog rizika bio je 20 baznih poena, uz povećan nivo pokrića i bez oslobađanja prethodnih rezervisanja. Prilivi novih problematičnih kredita ostali su na istorijski najnižem nivou, dok su loši krediti gotovo eliminisani. Kreditni portfolio je i dalje dobro diversifikovan.

Ponuda za preuzimanje Monte dei Paschi di Siena

Proces preuzimanja banke Monte dei Paschi di Siena teče po planu. Ova transakcija, prema navodima kompanije, ubrzaće realizaciju Poslovnog plana i proširiće bazu klijenata Intesa Sanpaolo za šest miliona. Takođe, jača se pozicija Grupe u segmentu potrošačkog, korporativnog i investicionog bankarstva. „Karlo Mesina, generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo, izjavio je: „Intesa Sanpaolo se i dalje svrstava među evropske banke sa najvišim nivoom prinosa za akcionare.“ Očekuje se da će sinergije iznositi 2,9 milijardi evra, pri čemu će transakcija omogućiti ostvarenje ciljeva poslovnog plana tri godine ranije od planiranog. S obzirom na rekordne rezultate u prvom polugodištu, grupa učvršćuje vodeću poziciju na evropskom bankarskom tržištu.