Od 210 podzakonskih akata u 2025. godini usvojeno samo osam, dok administrativno opterećenje iznosi 2,7% BDP-a

Institucije u Srbiji su u 2025. godini ostvarile 50 od mogućih 100 poena na Regulatornom indeksu Srbije (RIS), pokazuje najnoviji izveštaj koji meri efikasnost donošenja i sprovođenja propisa važnih za poslovanje. Najbolje ocenjena oblast bila je brzina reagovanja institucija, gde su ministarstva u 84% slučajeva odgovorila na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, dok je najnižu ocenu ponovo dobila ažurnost u sprovođenju zakona.

Prema analizi RIS-a, tokom prošle godine analizirano je 41 zakon od značaja za privredu, a javne rasprave su organizovane za 16 novih zakona i 16 izmena i dopuna zakona. Ipak, podaci o sastavu radnih grupa i kontakt osobama nisu objavljivani, a javna slušanja u Narodnoj skupštini nisu sprovedena, usled čega izveštaj preporučuje unapređenje transparentnosti postupaka.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović izjavila je: „Predvidivost poslovanja i dalje je jedan od ključnih izazova za privredu. Zato je preporuka ovogodišnjeg RIS-a da se planovi Vlade usvajaju redovno i blagovremeno, kao i da se uspostavi sistemsko praćenje rokova za donošenje podzakonskih akata. U praksi često imamo nove zakone, dok su pravilnici i dalje stari, što stvara nesigurnost i nedoumice kod privrede kako se propisi primenjuju.” Ona je dodala da NALED objavljuje i Sivu knjigu, koja daje 100 konkretnih preporuka za unapređenje propisa.

Ažurnost sprovođenja zakona ostala je najslabije ocenjena oblast — od 210 podzakonskih akata koji su trebalo da budu doneti tokom 2025. godine, usvojeno je svega osam, što čini samo 4%, dok je prosečno vreme čekanja na usvajanje akata iznosilo 727 dana. Institucije su pokušale da ovaj nedostatak nadoknade izdavanjem 1.577 mišljenja o primeni zakona na zahtev privrede, ali ova mišljenja nisu javno dostupna niti pravno obavezujuća.

Na slabiju predvidivost donošenja propisa uticalo je i to što Plan rada Vlade nije usvojen drugu godinu zaredom, a gotovo tri petine svih donetih zakona nije bilo u poslednjem dostupnom planu, što kompanijama otežava pripremu i povećava troškove usklađivanja. Ohrabruje podatak da je Plan rada Vlade za 2026. godinu usvojen u propisanom roku, što bi moglo pozitivno uticati na naredni izveštaj.

Kvalitet pripreme propisa zabeležio je blagi pad – iako su analize efekata formalno izrađene za svih 44 zakona za koje su bile potrebne, samo polovina je ocenjena kao potpuna, a u obrazloženjima zakona često se samo prepisuju predložene odredbe.

Administrativno opterećenje privrede ostalo je visoko i iznosi 2,7% BDP-a, što ukazuje na potrebu daljeg smanjenja regulatornih troškova za poslovanje.

Detaljni izveštaj RIS-a za 2025/2026. godinu dostupan je u elektronskoj formi.

Kompanija ostvarila rast od 2,69 odsto u broju putnika i realizovala 23.225 letova u prvom polugodištu

Er Srbija je 27. juna 2026. godine prevezla svog dvomilionitog putnika od početka godine, što je tri dana ranije nego prethodne godine, potvrđujući nastavak stabilnog rasta, saopštila je kompanija. U prvih šest meseci ove godine, Er Srbija je prevezla ukupno 2.062.488 putnika, što je za skoro 57.000 više nego u istom periodu 2025. godine. U istom periodu realizovano je 23.225 letova, odnosno više od 1.000 letova više u odnosu na prvih šest meseci prošle godine.

Pozitivan trend nastavljen je i u drugom kvartalu 2026. godine, gde je od aprila do juna prevezeno gotovo 1,25 miliona putnika, što predstavlja rast od 2,69 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine. Broj realizovanih letova u drugom kvartalu iznosio je 13.192, što je za 4,39 odsto više nego u istom kvartalu prethodne godine.

Generalni direktor Er Srbije, Jirži Marek, izjavio je: „Iza nas je izuzetno uspešna prva polovina godine, obeležena stabilnim rastom tražnje i dobrim rezultatom – dvomilionitog putnika dočekali smo ranije nego prošle godine. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo upravo na početku drugog kvartala, tačnije od 30. aprila, pokrenuli prve letove ka novim, atraktivnim destinacijama kao što su Santorini, Baku, Minhen, Toronto, Alikante i Brač, čime smo potvrdili da dobro razumemo potrebe i očekivanja naših putnika i da uspešno odgovaramo na njihove specifične turističke i poslovne zahteve. Pored širenja mreže, ovaj kvartal doneo je i stratešku inovaciju – uveli smo novi Elevate program lojalnosti, kreiran da našim vernim korisnicima pruži dodatne benefite i podigne iskustvo letenja na još viši nivo.“

Najtraženije destinacije Er Srbije u regionu tokom prvih šest meseci bile su Tivat, Ljubljana i Podgorica, dok su u Zapadnoj Evropi najveću potražnju beležili letovi za Cirih, Pariz, Beč, London, Barselonu, Amsterdam i Milano. U široj evromediteranskoj mreži posebno su se izdvojile Atina, Larnaka i Istanbul, dok je u dugolinijskom saobraćaju najtraženija destinacija bio Njujork.

NIS zabeležio gubitak od 12,2 milijarde dinara, dok je Serbia Zijin Copper udvostručio dobit na 61 milijardu dinara

Elektroprivreda Srbije (EPS) zadržala je lidersku poziciju po poslovnim prihodima u Srbiji u 2025. godini, sa ostvarenih oko 460 milijardi dinara, što je povećanje u odnosu na 444 milijarde iz prethodne godine. Prema finansijskom izveštaju, EPS je godinu završio sa neto dobitkom od 38,6 milijardi dinara, što je gotovo 60 odsto više nego u 2024. Poslovni prihodi u najvećoj meri dolaze sa domaćeg tržišta, sa 435,2 milijarde dinara, dok je izvoz smanjen sa 6,3 na 3,3 milijarde dinara.

Povećanje prihoda EPS-a delimično je rezultat više cene električne energije za domaćinstva. Od 1. oktobra 2025. godine, prosečna prodajna cena struje na garantovanom snabdevanju iznosila je 10,579 din/kWh, što je rast od 8,5% u odnosu na prethodnu godinu (10,310 din/kWh). Rast od 1,9% posledica je promene granice između tarifa, dok je 6,6% rezultat povećanja cena pristupa distributivnim i prenosnim sistemima.

Naftna industrija Srbije (NIS) suočila se sa znatnim padom prihoda pod uticajem američkih sankcija od oktobra 2025. godine. Prihodi NIS-a u 2025. iznosili su 266,2 milijarde dinara, što je skoro trećinu manje u poređenju sa 386 milijardi iz prethodne godine. Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu pali su sa 73,4 na 17,7 milijardi dinara, a prihodi od prodaje proizvoda smanjeni su sa 263 na 216 milijardi dinara. Prihodi od izvoza takođe su opali, sa 51 na 36 milijardi dinara. Kompanija je godinu završila sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, dok je godinu ranije profit iznosio 18,3 milijarde dinara.

Serbia Zijin Copper ostvario je značajan rast, povećavši poslovne prihode za 72 odsto u 2024. godini na 205,2 milijarde dinara, da bi u 2025. ta cifra porasla na 227 milijardi dinara. Uspeli su da udvostruče prodaju na stranim tržištima, koja su im donela 163 milijarde dinara u 2025, što je 13 milijardi više nego godinu ranije. Na domaćem tržištu prihodovali su oko 64 milijarde dinara. Najveći deo prihoda došao je od prodaje katode bakra (173,4 milijarde), zlata (48,3 milijarde), srebra (4,6 milijardi) i ostalih proizvoda (1,2 milijarde dinara). Prihod od prodaje povezanim licima iznosio je 55,7 milijardi dinara (25%), dok je od trećih lica ostvaren prihod od 171,9 milijardi (75%). Dobit kompanije udvostručena je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je oko 61 milijardu dinara.

Kako se navodi u finansijskim izveštajima, promene u cenama energenata, geopolitičke okolnosti i regulatorna ograničenja imala su snažan uticaj na prihode i profitabilnost vodećih kompanija u Srbiji tokom 2025. godine. EPS je značajno povećao profit zahvaljujući rastu cena električne energije, dok je NIS bio pod pritiskom sankcija i pada cena nafte, a Serbia Zijin Copper beleži rast izvoza i dobiti.