Majkrosoft pokreće penzioni program za 8.000 zaposlenih, dok Nike smanjuje 1.400 pozicija u tehnološkom sektoru

Američke kompanije Meta, Majkrosoft i Nike najavile su nova masovna otpuštanja i reorganizaciju poslovanja tokom 2026. godine, istovremeno ulažući velika sredstva u razvoj veštačke inteligencije i automatizaciju. Meta je saopštila da će 20. maja otpustiti oko 10 odsto zaposlenih, odnosno nešto manje od 8.000 radnika, u okviru plana za povećanje efikasnosti. Uz to, ukida 6.000 otvorenih pozicija koje nisu popunjene. Izvršna direktorka za ljudske resurse Džanel Gejl navela je da su rezovi neophodni radi ‘nadoknade drugih ulaganja’, dok je Mark Zakerberg istakao da razvoj AI tehnologije smanjuje potrebu za zapošljavanjem, jer sada manji timovi mogu realizovati projekte koji su ranije zahtevali veći broj ljudi. Meta planira ulaganje između 115 i 135 milijardi dolara u AI ove godine, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine.

Majkrosoft je najavio program dobrovoljnog odlaska u penziju za oko sedam odsto zaposlenih u SAD, što obuhvata više od 8.000 radnika. Program je namenjen zaposlenima kod kojih zbir godina starosti i staža prelazi 70. Izvršni direktor Satja Nadela naveo je da veštačka inteligencija već ima značajan uticaj u kompaniji, pa je u aprilu 2025. AI bio uključen u izradu oko 30 odsto programskog koda. Mustafa Sulejman, šef AI sektora, ocenio je da AI može zameniti većinu kancelarijskih poslova u narednih 12 do 18 meseci.

Tržišni trendovi pokazuju slična kretanja i kod drugih tehnoloških giganata. Amazon je u poslednjih šest meseci otpustio najmanje 30.000 radnika, uz planirana ulaganja od 200 milijardi dolara u AI infrastrukturu. Orakl i Blok takođe sprovode restrukturiranje i otpuštanja.

Kompanija Nike najavila je novi talas otpuštanja koji će obuhvatiti oko 1.400 radnih mesta, pretežno u tehnološkom sektoru. Operativni direktor Venkateš Alagrisimi istakao je da su rezovi deo šire strategije Win Now, koja ima cilj modernizaciju proizvodnje i integraciju timova za obuću i odeću. Otpuštanja će pogoditi zaposlene u Severnoj Americi, Aziji i Evropi i predstavljaju manje od dva odsto ukupnog broja zaposlenih globalno. Nike je već u januaru smanjio broj zaposlenih za 775, pretežno u distributivnim centrima u SAD, zbog ubrzane automatizacije, a tokom prošlog leta otpušteno je manje od jedan odsto korporativnog osoblja.

Prema poslednjem izveštaju, Nike očekuje nastavak pada prodaje do kraja godine, sa prognozom pada od 20 procenata u Kini tokom tekućeg tromesečja. Kompanija pokušava da povrati dugoročni profitabilni rast kroz reorganizaciju i ulaganja u nove tehnologije.

ProCredit Bank a.d. Beograd nagrađena na konferenciji „Shift Happens“ za doprinos razvoju HR prakse i strateški pristup ljudskim resursima

ProCredit Bank a.d. Beograd osvojila je O.U.R. HR nagradu za najbolji HR tim godine, priznanje koje je dodeljeno 24. aprila 2026. godine na konferenciji „Shift Happens“. Ova nagrada prvi put se dodeljuje organizacijama i pojedincima koji su svojim dugoročnim i doslednim radom doprineli razvoju HR prakse, a dobitnike su birali predstavnici HR zajednice i stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa.

Prema navodima organizatora, priznanje ima posebnu težinu jer dolazi od profesionalaca koji razumeju izazove savremenog HR sektora i značaj izgradnje održivih sistema orijentisanih ka zaposlenima. Stručni žiri HR zajednice potvrdio je dugogodišnji pristup ProCredit Bank u radu sa zaposlenima.

„Ova nagrada je pre svega priznanje ljudima – našem HR timu, ali i svim koleginicama i kolegama koji svakodnevno doprinose kulturi učenja, poverenja i otvorenosti. Doživljavamo je kao potvrdu da doslednost i odgovoran odnos prema ljudima dugoročno imaju smisla. Ponosan sam na tim koji veruje da HR može imati stvaran uticaj, kao i na organizaciju koja takav pristup prepoznaje i podržava“, izjavio je Dragan Reščik, šef Odeljenja za ljudske resurse u ProCredit banci.

Ovo priznanje dodatno potvrđuje opredeljenje ProCredit Bank da ljudske resurse vidi kao ključni, strateški deo poslovanja i dugoročnog uspeha, a ne samo kao podršku organizaciji.

Evropski fjučersi gasa otvorili na 44,770 evra, dok je vrednost evra na Foreksu 1,16805 dolara

Cena brent nafte dostigla je 105,620 dolara po barelu, beležeći rast od 0,52 odsto u odnosu na prethodni dan, prema poslednjim podacima sa berzi u 9.30 sati. Istovremeno, američka sirova nafta WTI porasla je za 0,29% i sada iznosi 96,152 dolara po barelu. Tržišta nisu reagovala na najnovije izjave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o mogućem okončanju sukoba sa Iranom, pa je cena nafte nastavila da raste.

Tramp je izjavio da nema jasnog vremenskog okvira za završetak rata na Bliskom istoku, a tokom noći američke snage su zaustavile i pretražile tanker za koji se sumnja da prevozi iransku naftu preko Indijskog okeana, što je dodatno uticalo na neizvesnost na tržištu energenata.

Evropska tržišta danas su pod pažnjom investitora koji prate podatke o maloprodaji u Velikoj Britaniji, poverenje potrošača u Francuskoj i poslovni sentiment u Nemačkoj, kao i izveštaje o kvartalnoj zaradi i projekcijama automobilskih kompanija Volvo i Reno.

Fjučersi gasa za maj na gasnom čvorištu TTF otvorili su trgovački dan po ceni od 44,770 evra za megavatsat.

Berzanski indeksi u Evropi beleže različite trendove: indeks DAX Frankfurtske berze porastao je za 0,05% i iznosi 24.193,25 poena, moskovski MOEX skočio je za 0,03% na 2.772,90 poena, dok je francuski CAC 40 pao za 0,58% na 8.179,34 poena, a londonski FTSE 100 smanjio se za 0,45% na 10.409,92 poena.

Na valutnom tržištu, vrednost evra iznosi 1,16805 dolara. Cena zlata beleži pad i sada iznosi 4.682,09 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice 6,0768 dolara za bušel (27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dau Džons (Dow Jones) na zatvaranju u četvrtak beleži pad od 0,36% na 49.310,32 poena, S&P 500 je oslabio za 0,41% na 7.108,40 poena, dok je Nasdak (Nasdaq) pao za 0,89% na 24.438,50 poena.