Cene nafte ostaju oko 100 dolara, ekonomski rast u 2026. godini niži za 0,4 procentna poena

Evropska unija saopštila je da bi inflacija u EU tokom ove godine mogla da pređe 3 odsto, ukoliko rat na Bliskom istoku dovede do toga da cene nafte brent ostanu na nivou od oko 100 dolara po barelu, a cene gasa budu povišene duže vreme. Prema poslednjim procenama, inflacija bi u tom scenariju bila 50 odsto viša od cilja Evropske centralne banke.

Šef ekonomije EU Valdis Dombrovskis izjavio je da bi ekonomski rast u 2026. godini mogao biti niži za 0,4 procentna poena u odnosu na prognozu od 1,4 odsto sa kraja prošle godine. Dombrovskis je ove podatke izneo na sastanku sa ministrima finansija zemalja članica, navode ekonomske analize.

Osim cene nafte, pretpostavlja se i da će evropske cene gasa ostati oko 75 evra po megavat-satu do kraja godine, što bi uzrokovalo rast inflacije za dodatnih 0,7 do 1 procentni poen iznad prethodno projektovanih 2,1 odsto za 2026. godinu.

Ukupno posmatrano, značajan rast inflacije mogao bi da podstakne Evropsku centralnu banku da ubrza povećanje referentnih kamatnih stopa tokom godine, navodi se u procenama. Svi navedeni podaci predstavljaju aktuelne procene na osnovu trenutne ekonomske situacije i kretanja na svetskim tržištima energenata.

Istraživanje pokazuje da 90,9 odsto firmi smatra veštačku inteligenciju ključnom veštinom u narednih pet godina

Prema podacima iz izveštaja “remAIn relevant”, čak 90,9 odsto kompanija očekuje da će korišćenje veštačke inteligencije biti najvažnija tehnička veština u narednih pet godina. Istovremeno, 81 odsto poslodavaca ističe fleksibilnost, adaptibilnost i kontinuirano učenje kao ključne netehničke veštine za buduće zaposlenje, saopštila je inicijativa Digitalna Srbija.

Istraživanje je obuhvatilo firme iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. U uzorku, 94 odsto kompanija ima više od 100 zaposlenih, dok je 72,7 odsto u stranom ili mešovitom vlasništvu, što, prema navodima inicijative, dodatno povećava relevantnost nalaza u globalnom kontekstu.

Najveći izazov pri zapošljavanju, prema 54,5 odsto ispitanika, predstavlja nedostatak iskustva u specifičnim tehnologijama. Takođe, 87,9 odsto firmi predviđa rast potražnje za specijalistima za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, dok 72,7 odsto naglašava potrebu za stručnjacima u oblasti analitike i rada sa podacima. Analitičko i kreativno razmišljanje kandidata ocenjuje se na prosečnom nivou u 57,6 odsto kompanija.

Poslodavci navode da su među najvažnijim veštinama pri zapošljavanju fleksibilnost, adaptibilnost, sposobnost rada sa ljudima, komunikativnost i spremnost na kontinuirano učenje i prihvatanje promena. Nalazi potvrđuju da veštine vezane za AI i rad sa podacima više nisu rezervisane samo za uski krug stručnjaka, već postaju osnova konkurentnosti na tržištu.

Izveštaj, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, preporučuje jačanje partnerstva između akademskog i privatnog sektora kroz praktične projekte, mentorske programe i razvoj neformalnih obrazovnih inicijativa. Akcenat je stavljen na veštačku inteligenciju, rad sa podacima, sajber bezbednost i razvoj analitičkog i kreativnog mišljenja.

Veštine potrebne za poslove budućnosti, navodi se u izveštaju, nisu isključivo vezane za tehničke fakultete, već su podjednako važne i za studente društveno-humanističkih disciplina. Posebno se ističe značaj tranzicionih programa koji omogućavaju ulazak ovih profila u digitalnu ekonomiju i tehnološki sektor, gde su žene i dalje nedovoljno zastupljene.

Ovaj pristup doprinosi smanjenju rodnog jaza na tržištu rada budućnosti i donosi šire koristi za privredu. Istraživanja pokazuju da proizvodi i usluge koje razvijaju mešoviti timovi bolje odgovaraju na potrebe i žena i muškaraca, čime se povećava tržišna relevantnost i društveni uticaj.

Izveštaj “remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti” predstavlja osnovu za dalje unapređenje obrazovnih i razvojnih programa sa ciljem jačanja konkurentnosti domaće privrede i kapaciteta mladih za učešće u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Kao sledeći korak, UNDP i Digitalna Srbija najavili su pilot tranzicioni program za povezivanje privrede i univerziteta, sa ciljem razvoja interdisciplinarnih veština i većeg učešća žena u digitalnoj ekonomiji.

Zatvaranje Ormuskog moreuza blokiralo oko trećinu svetske trgovine naftom i petinu gasa, dok EU tržište postaje najsiromašnije energentima

Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske upozorilo je 11. marta 2026. da Evropi preti ozbiljna nestašica energenata i najveći rast cena do sada, kao posledica eskalacije sukoba u Iranu i odluke Evropske unije da izbaci ruske energente sa tržišta. Prema rečima ministra Petera Sijarta, Mađarska može da zaštiti svoje snabdevanje zahvaljujući suverenoj energetskoj politici.

Na sednici vlade u Budimpešti, Sijarto je naveo da je rat u Iranu brzo eskalirao, a šest država koje u početku nisu imale veze sa sukobom sada su uvučene u krizu. Ove zemlje predstavljaju glavne stubove svetskog snabdevanja energijom, što dodatno ugrožava globalnu bezbednost.

Sijarto je istakao da je zatvaranje Ormuskog moreuza praktično blokiralo oko trećinu svetske pomorske trgovine naftom i petinu trgovine prirodnim gasom. Ovim potezom globalnom tržištu su uskraćene velike količine energenata, dok je snabdevanje iz drugih izvora postalo neizvesno.

Prema njegovim rečima, evropsko energetsko tržište je zbog ranijih odluka Evropske unije postalo „najzategnutije i najsiromašnije energentima u svetu“. Sijarto je izjavio: „To u suštini znači da je Brisel odsekao Evropu od dva izvora u evroazijskom regionu. Od sada osnovu evropske ekonomije mogu da čine samo udaljeniji, a samim tim i skuplji izvori energije.“

On je dodao da je dramatičan rast cena energenata već vidljiv na tržištu goriva. Prema njegovom mišljenju, trenutna kriza, zajedno sa ratom u Ukrajini, dugoročno će uticati na globalnu i evropsku bezbednost, a Evropa će najviše trpeti zbog nestašica energenata.

Sukobi su eskalirali 28. februara 2026, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli preventivne napade na Iran, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je kao odgovor pokrenuo masovne udare na Izrael i ciljeve povezane sa SAD širom Bliskog istoka.