Benzin dostigao 191 dinar, rast cena goriva na Mediteranu uticao na poskupljenje derivata

Cene goriva u Srbiji su od četvrtka, zbog uskršnjih praznika i promene preseka kotacija, porasle na 217 dinara za litar evrodizela i 191 dinar za litar bezolovnog benzina BMB95. Ovo predstavlja povećanje od tri dinara za dizel i dva dinara za benzin u odnosu na prethodnu sedmicu. Prema ekonomskim analizama, rast cena goriva na domaćem tržištu posledica je oscilacija na globalnom tržištu nafte, gde su kotacije brenta tokom nedelje varirale između 95 i 110 dolara za barel, sa prosečnom cenom nešto manjom od 104 dolara i rastom od 0,7 odsto.

Na regionalnom Mediteranskom tržištu, cene su za ultraniskosumporni dizel iznosile između 730 i 750 dolara po toni, a za premijum bezolovni benzin između 750 i 775 dolara po toni, što je rast od 5 do 15 dolara odnosno oko 1,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Na maloprodajnom tržištu Balkana, cene su u utorak porasle i do 12 evrocenti u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, ali nisu premašile nivo cena određen u Srbiji.

U Srbiji se maloprodajne cene goriva formiraju prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je doneta sredinom februara 2022. godine i poslednji put produžena krajem marta, sa važenjem do 23. juna. Cena derivata određuje se na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, na koju se dodaju odobrena maloprodajna marža i PDV.

Pri formiranju veleprodajne cene ne uzima se u obzir fabrička cena domaće rafinerije, koja trenutno ne radi zbog dvomesečnog prekida snabdevanja naftom, već se koristi prosek kotacija na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera).

Sa novim cenama, Srbija se nalazi među skupljim tržištima regiona kada je u pitanju dizel, dok je cena benzina u sredini regionalne lestvice. Trenutno su više cene dizela zabeležene u Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.

U vreme kada je Jugoturs bio najveći turoperater u Evropi, hiljadu ljudi prošlo je obuku za rad na različitim destinacijama, a aranžmani za Istanbul rasprodavali su se čim bi bili oglašeni

Jugoturs, tada najveći turoperater u Evropi, raspisao je 1987. godine konkurs za predstavnike na brojnim destinacijama, na koji se prijavio veliki broj kandidata. Prema rečima Aleksandra Seničića, hiljadu ljudi prošlo je obuku i dobilo posao, što je značajno uticalo na razvoj turističkog sektora u bivšoj Jugoslaviji. Seničić je tada radio u Ulcinju i položio ispit za turističkog vodiča, prvo za Beograd, a kasnije i za celu Jugoslaviju.

Preduzeća su tokom osamdesetih godina gradila odmarališta na planinama i moru, dok je država ulagala u hotele i školovanje radnika. Neke agencije, poput Jugotursa, imale su i sopstvene avione. U to vreme, aranžmani za Istanbul koji su nudili specijalizovani vodiči, poput Dragana Vukića, bili su skuplji od konkurencije, ali su rasprodavani odmah po objavljivanju.

Seničić ističe da je posao turističkog vodiča zahtevan, jer osim znanja iz istorije i umetnosti, podrazumeva i poznavanje zakona zemalja destinacije. Kao primer navodi situacije u državama koje se rukovode šerijatskim pravom, gde obdukciju nad preminulim ženama mogu obaviti samo ženski lekari. Tokom devedesetih godina, zbog sankcija, putovalo se uglavnom unutar zemlje, dok je Kipar bio česta destinacija zbog bezviznog režima.

U tom periodu, u okviru Jugopetrola je pokrenuta agencija Follow me, koja je otvorila nova tržišta poput Turske i Tunisa. Seničić naglašava važnost upornosti i učenja za uspeh u turizmu: „Na takvim putovanjima shvatite da svako mesto može biti lepo ako ga stanovnici vole i unapređuju.“

Gubitak tužilaca za vezu u Srbiji i Severnoj Makedoniji mogao bi usporiti borbu protiv organizovanog kriminala u regionu Balkana

Srbija i Severna Makedonija od 1. marta 2026. godine više nemaju tužioce za vezu sa evropskom agencijom Eurojust, što može negativno uticati na efikasnost zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Obe zemlje se nalaze u jednom od glavnih čvorišta organizovanog kriminala u Evropi, a saradnja sa Eurojustom do sada je omogućila hapšenja i zaplene u desetinama, ponekad i stotinama slučajeva godišnje.

Srbija je 2019. godine potpisala sporazum o saradnji sa Eurojustom, a zahvaljujući toj saradnji 2022. godine uhapšen je Darko Šarić. U februaru 2023. godine zajedničkim akcijama u Srbiji i Severnoj Makedoniji uhapšeno je 12 osoba i zaplenjeno više od 680.000 falsifikovanih evra. U maju iste godine, srpsko pravosuđe je uz podršku Eurojusta uhapsilo pet osumnjičenih povezanih sa pošiljkama droge od najmanje 1,6 tona.

Za efikasnu saradnju sa Eurojustom neophodno je da svaka zemlja ima imenovanog tužioca za vezu. U Srbiji je mandat dosadašnje tužiteljke Gordane Janićijević istekao početkom 2026. godine, nije joj produžen niti je imenovana nova osoba, zbog čega je kancelarija Srbije u Hagu zatvorena 1. marta 2026. Visoki savet tužilaštva nije obezbedio potrebnu dvotrećinsku većinu za imenovanje nove osobe, a od 11 članova ovog tela, pet nije iz tužilačke struke, što dodatno komplikuje proces zbog političkih uticaja na imenovanja.

U Severnoj Makedoniji, tužiteljka za vezu podnela je ostavku pošto je uklonjena iz dva visoko profilisana slučaja vezana za navodno nezakonito finansiranje vladajuće stranke VMRO-DPMNE. Ona je svoju smenu opisala kao rezultat političkih pritisaka i višemesečnih javnih napada, a nakon toga nije imenovan novi tužilac.

Prekid ili slabljenje veza sa Eurojustom može usporiti i otežati reakciju pravosudnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, što kriminalnim grupama ostavlja više prostora za delovanje preko granica. Ova situacija otvara pitanje nezavisnosti institucija i otpornosti pravosudnih sistema Srbije i Severne Makedonije na političke uticaje, dok region i dalje ostaje žarište organizovanog kriminala u Evropi.