Na spisku su Progres, Prosveta i još 38 firmi, dok je Jat apartmani nedavno prodat za više od 5 miliona evra

Ministarstvo privrede Republike Srbije saopštilo je da na privatizaciju čeka još ukupno 40 kompanija u 2026. godini. Na ovom spisku nalaze se i nekada poznata preduzeća, poput Progresa i Prosvete. Prema podacima ministarstva, broj kompanija koje nisu u procesu privatizacije zbog restrukturiranja, vlasničkih sporova ili lokacije na Kosovu i Metohiji iznosi 33.

Pre nekoliko dana, kompanija Jat apartmani prodata je za više od 5 miliona evra firmi Montvision sa Kopaonika. Time je broj preduzeća u procesu privatizacije smanjen na 40. Trenutno, dve firme – poljoprivredno preduzeće “Omoljica” i Radio-televizija Kragujevac – aktivno traže kupce. Za još pet firmi moguća je objava javnog poziva za prodaju državnog kapitala. Među njima su i preduzeće za spoljnu trgovinu Progres i izdavačka kuća Prosveta.

Stanje državnog kapitala i vlasničke strukture

Akcionarski fond je najveći pojedinačni suvlasnik Progresa sa 31,7 odsto kapitala. Ovaj fond će svim punoletnim građanima isplatiti jednokratnu naknadu od po 6.000 dinara. On je istovremeno i manjinski akcionar Prosvete. Vlada Srbije je još 2024. godine donela odluku o privatizaciji Progresa, ali od tada nije bilo važnih koraka u rešavanju sudbine ovog preduzeća. S druge strane, Prosveta je 2009. godine prodata privatnom konzorcijumu, ali kupac nije ispunio ugovorne obaveze. Plate nisu bile redovno isplaćivane, a imovina je stavljena pod hipoteku. Zbog toga je privatizacija raskinuta 2010. godine, a 29 odsto akcija vraćeno je državi. Ostatak kapitala nalazi se kod Republike Srbije, grada Beograda, PIO i zdravstvenog fonda, kao i Akcionarskog fonda. Država je 2020. godine odlučila da brigu o knjižari „Geca Kon“ poveri javnom preduzeću Službeni glasnik.

Privatizacija u Srbiji – trendovi i posledice

Kada je 2014. godine stupio na snagu novi Zakon o privatizaciji, u postupku je bilo čak 556 preduzeća. Od tog broja, 161 firma bila je u restrukturiranju. Tokom narednih godina, u proseku je oko 50 firmi godišnje izlazilo iz privatizacije, ali su često završavale u stečaju ili likvidaciji. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je 2018. godine najavila prioritetnu privatizaciju preduzeća kao što su Ikarbus, Lasta, BIP, FAM Kruševac i Luka Novi Sad.

Nakon toga, FAM Kruševac je 2019. godine prodat američkoj kompaniji Valvoline, dok je Luka Novi Sad iste godine prešla u vlasništvo globalnog operatera DP World iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. BIP je 2021. godine prodat konzorcijumu na čelu sa kompanijom Auto Čačak, a novi vlasnici su preuzeli i zemljište stare fabrike kod Mostarske petlje. Plan za strateško partnerstvo Ikarbusa sa kineskom kompanijom nije realizovan, ali je kompanija Green Stone Investments otkupila potraživanja i hipoteku domaće banke, postavši najveći akcionar Ikarbusa.

Privatizacija Laste privukla je veliku pažnju javnosti, jer je većinski paket akcija na berzi preuzeo domaći privatni prevoznik Strela. Ova kompanija je deo konzorcijuma koji učestvuje u javnom prevozu Beograda u okviru javno-privatnih partnerstava vrednih više od 3 milijarde evra.

Izazovi i nastavak procesa privatizacije

Međutim, broj kompanija koje čekaju privatizaciju u Srbiji značajno je smanjen u odnosu na prethodnu deceniju. Danas, postupak privatizacije obuhvata 40 preduzeća, dok većinu čine firme sa nerešenim statusom zbog restrukturiranja ili vlasničkih problema. Kao rezultat, ekonomski efekti privatizacije zavise od uspešnosti prodaje i kasnijeg poslovanja novih vlasnika. U mnogim slučajevima, kompanije nisu našle nove investitore i završile su u stečaju.

Značaj privatizacije za srpsku privredu ostaje aktuelna tema, naročito s obzirom na potrebu za efikasnijim upravljanjem preduzećima i jačanjem konkurencije na tržištu.

Ukupno obezbeđeno više od 200 milijardi dolara u fiskalnoj 2026, rekordno povećanje investicija u Africi i zemljama srednjeg dohotka

Grupa Svetske banke mobilisala je istorijski nivo privatnog kapitala tokom fiskalne 2026. godine. Prema zvaničnom saopštenju, iznos mobilisanog privatnog kapitala porastao je sa 35 milijardi dolara u 2022. godini na čak 112 milijardi dolara u 2026. Ovaj rezultat znači da je ukupna vrednost finansijskih i mobilisanih sredstava u ekonomijama u razvoju premašila 200 milijardi dolara u fiskalnoj 2026. Kao rezultat toga, bankarski sektor postigao je cilj koji su akcionari i klijenti zahtevali – značajno veće uključivanje privatnog kapitala u podršku ekonomijama u razvoju.

Detaljan rast po segmentima i regionima

Povećanje privatnog kapitala zabeleženo je na svim nivoima, uz posebno izražen rast u zemljama sa srednjim dohotkom i Africi. U zemljama sa nižim srednjim dohotkom, iznos mobilisanog kapitala porastao je sa 14 milijardi dolara u 2022. na 37 milijardi dolara u 2026. S druge strane, zemlje sa višim srednjim dohotkom ostvarile su rast sa 12 na 50 milijardi dolara. U najizazovnijim okruženjima, odnosno u zemljama sa niskim nivoom dohotka, privatni kapital je ostao na nivou od oko tri milijarde dolara.

Mobilisani privatni kapital namenjen Africi porastao je sa devet milijardi dolara na 22 milijarde dolara, što predstavlja skoro 150 odsto povećanja. Ovi rezultati pokazuju da su ekonomske politike i reformske mere tokom prethodne tri godine omogućile delotvorniju saradnju sa privatnim sektorom.

Garancije i strateške promene unutar Svetske banke

Grupa Svetske banke izdala je i garancije u vrednosti od više od 25 milijardi dolara u fiskalnoj 2026. Time je četiri godine pre roka premašila godišnji cilj vrednosti izdatih garancija od 20 milijardi dolara, postavljen do 2030. godine. Kao rezultat toga, investiciona laboratorija privatnog sektora identifikovala je prepreke za ulaganja u ekonomije u razvoju i izradila planove njihovog otklanjanja.

U saopštenju je istaknuto da su sve jedinice Svetske banke objedinjene kako bi se efikasnije povezali javni i privatni sektor. Takođe, počele su pripreme integrisanih strategija za svaku zemlju na osnovu njenih potreba i prioriteta za ulaganje. Sve ove mere imaju za cilj stimulisanje privatnog sektora, koji u ekonomijama u razvoju otvara devet od deset novih radnih mesta.

Implikacije i budući izazovi za tržište rada

Prema procenama Svetske banke, tokom narednih deset do 15 godina čak 1,2 milijarde ljudi u ekonomijama u razvoju dostići će radno sposobno doba. U istom periodu, očekuje se otvaranje samo oko 420 miliona novih radnih mesta. Zbog toga, mobilisanje privatnog kapitala postaje ključno za razvoj novih poslova i ekonomski rast.

Ostvareni rezultati pokazuju da je bankarski sektor uspeo da odgovori na zahteve tržišta i akcionara, ali ostaje pitanje kako će se dinamika otvaranja radnih mesta razvijati u budućnosti. U saopštenju Svetske banke naglašava se da će nastavak ovih reformi biti od presudnog značaja za ostvarivanje dugoročnih ciljeva zapošljavanja i održivog razvoja.

Rast euribora od 30% od januara povećao mesečne rate stambenih kredita i do 42 evra, dok nestabilne cene energenata ostaju ključni faktor

Euribor, referentna kamatna stopa za bankarske kredite u Evropi, dostigao je najviši nivo od početka 2026. godine. Tromesečni euribor (3M) porastao je sa 2,029% na 2,647%, dok je šestomesečni sa 2,10% skočio na 2,97%. Ovaj rast, koji za oba perioda iznosi oko 30%, direktno utiče na rast mesečnih rata kredita građana u Srbiji.

Uticaj rasta euribora na kredite u Srbiji

Zbog povećanja koje beleži tromesečni euribor, korisnici stambenih kredita u Srbiji osećaju posledice kroz veće rate. Na primeru stambenog kredita od 100.000 evra na 25 godina, sa kamatnom stopom koju čine šestomesečni euribor i marža banke od 3%, razlika u mesečnoj rati između januara i septembra iznosi 42 evra. To znači da bi korisnik kredita u januaru plaćao 591 evro, dok bi u septembru rata bila 633 evra, što je na godišnjem nivou povećanje od 510 evra.

Razlozi rasta euribora i tržišni kontekst

Pre svega, uzrok rasta euribora leži u poskupljenju energenata, posebno cene nafte koja je porasla sa 65 na čak 112 dolara po barelu. Prema rečima Zorana Grubišića, ekonomiste, Evropska centralna banka je ranije snižavala kamatne stope, ali je nova inflacija, izazvana visokim cenama nafte, dovela do povratka rasta euribora. On navodi: „Sada ponovo imamo inflacioni pritisak, jer nafta je oko 100 dolara po barelu i nije izvesno kada će se spustiti u neki prethodni okvir, između 70 i 80 ili čak 60 i 70 dolara, u kome se dugoročno kretala“. Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, dodaje da su cene energenata sada pod jakim uticajem geopolitike i da je svaka projekcija kretanja euribora sve neizvesnija. „Svaka moguća projekcija je prilično teška zato što smo ušli u neko moderno doba kada se objavama na tviteru podižu i spuštaju cene energenata, kao i aranžmani koji su daleko od očiju javnosti, a koji menjaju te cene i to je ono što dominantno utiče na cenu novca. Ono što je tu bitno za običnog čoveka da razume, za nekoga ko ima stambeni kredit vezan za euribor, jeste da nikome nije u interesu da taj euribor ode u neizdržive iznose. To je fina granica između visoke cene zaduživanja i kolapsa celog sistema, a to nikome ne donosi ništa dobro“, izjavio je Uzelac.

Zaštita korisnika i očekivanja za naredni period

Iako je rast euribora zabrinjavajući za korisnike kredita, neki mehanizmi štite domaće tržište od naglih šokova. Narodna banka Srbije je uvela ograničenja kako bi sprečila da brzi skokovi euribora odmah dovedu do naglog povećanja rata kredita. Osim toga, stručnjaci ističu da je glavni savet građanima da procene svoj kapacitet zaduživanja i stvore finansijsku rezervu za neočekivane situacije. Rast euribora će se, prema navodima analitičara, nastaviti dok god cene energenata i geopolitičke prilike ostaju nepredvidive. Međutim, osnovna zaštita korisnika i finansijska predostrožnost sprečavaju da mnogo veći euribor automatski znači i znatno skuplje kredite. Na taj način, korisnici mogu ublažiti posledice promena euribora na svoje lične finansije.