Kupovina prvog stana često donosi nepredviđene troškove, a administracija i birokratija mogu povećati ukupnu cenu znatno iznad očekivane

Kupovina stana, posebno kada je u pitanju stvarna cena prvog kvadrata, za mnoge građane Srbije predstavlja ne samo finansijski izazov već i birokratsku prepreku. Prilikom prvog ulaska na tržište nekretnina, kupci često otkrivaju da troškovi prevazilaze očekivanja zbog niza skrivenih izdataka i administrativnih zahteva. Ovi dodatni troškovi nisu odmah vidljivi, ali mogu značajno uticati na ukupnu sumu koju će kupac platiti za nekretninu.

Već pri prvom pokušaju da se realizuje kupovina, pojavljuju se obaveze kao što su pribavljanje različitih uverenja iz svih opština u kojima je kupac ikada bio prijavljen. Povraćaj PDV-a, na koji mnogi računaju kao na olakšicu pri kupovini prvog stana, često je praćen komplikovanom dokumentacijom i neujednačenim tumačenjem pravila od strane poreskih organa. Zbog toga, stvarna cena prvog kvadrata može biti znatno viša od one koja se ističe u oglasima ili na početku procesa.

Skriveni troškovi i administracija povećavaju izdatke

Kupci se susreću sa situacijama gde određene greške, napravljene iz neznanja ili zbog neinformisanosti, mogu koštati nekoliko stotina ili čak nekoliko hiljada evra. Međutim, najskuplji su upravo oni troškovi koji se ne vide dok ne bude kasno. Osim toga, vreme provedeno u redovima za dokumentaciju i na administrativnim procedurama često prevazilazi vreme koje je posvećeno obilasku i izboru stana. Kao rezultat, stvarna cena prvog kvadrata uključuje i finansijske i vremenske resurse.

Pored toga, izostanak jasnih informacija i neujednačena praksa pojedinih institucija dodatno komplikuju proces. Povraćaj PDV-a, iako predviđen kao podsticaj za kupce, često postaje izvor frustracija zbog promene tumačenja propisa ili zahteva za dodatnom dokumentacijom. Mnogi kupci se suočavaju sa situacijom da su troškovi advokatskih usluga, taksi i naknada za izdavanje uverenja znatno viši nego što su planirali.

Najskuplje greške u procesu kupovine

Najveći finansijski udarac kupcima zadaju upravo greške koje nisu odmah očigledne. To su, na primer, neprovereni pravni status nekretnine ili nepotpuna dokumentacija, što može prouzrokovati dodatne troškove ili produžiti proces kupovine. Takođe, zbog složenosti postupka, mnogi prvi kupci stanova angažuju posrednike ili pravne savetnike, što dodatno povećava stvarna cena prvog kvadrata.

S obzirom na sve navedeno, jasno je da kupovina prvog stana zahteva pažljivo planiranje i prikupljanje informacija. Na taj način, moguće je izbeći skupe greške i smanjiti rizik od nepredviđenih izdataka. Stvarna cena prvog kvadrata tako obuhvata mnogo više od nominalne vrednosti u kupoprodajnom ugovoru, jer uključuje i administrativne, pravne i vremenske troškove, koji često ostanu nevidljivi dok se proces ne završi.

Kompanija Lisca proširila je ponudu sa outwear kolekcijom i obezbedila prisutnost na više od 40 tržišta, oslanjajući se na inovacije koje odgovaraju potrebama kupaca

Lisca, poznata regionalna kompanija za proizvodnju donjeg veša, plasirala je svoj asortiman na više od 40 tržišta širom sveta. Prema rečima Valentine Gagić, direktorke Lisca Srbija, inovacija ima smisla tek kada odgovara na stvarne potrebe kupca. Ove godine kompanija je predstavila novu outwear kolekciju, uključujući elegantne haljine, suknje i bluze, čime je proširila svoju ponudu izvan tradicionalnog segmenta donjeg veša.

Rast asortimana i prilagođavanje tržištima

Kompanija je prošle godine obeležila sedam decenija poslovanja. Lisca je od male zanatske radionice izrasla u međunarodno prepoznatljiv brend upravo kroz kontinuirane inovacije i razumevanje potreba svojih kupaca. Osim donjeg veša, u ponudi su kupaći kostimi, spavaći program i muška kolekcija. Kao rezultat, Lisca prati promene u navikama potrošača i ulaže u digitalizaciju i e-commerce kanale. S druge strane, kompanija naglašava da je očuvanje kvaliteta i pažnja posvećena detaljima ostala nepromenjena tokom godina.

Specifičnosti tržišta i važnost inovacija

Na više od 40 tržišta gde je Lisca prisutna, zapažene su razlike u potrebama i navikama kupaca. Takođe, svako tržište ima sopstvene specifičnosti, uključujući odnos prema donjem vešu, izbor modela, veličina i boja. „Snaga internacionalnog brenda je u jasnom identitetu, ali i sposobnosti da sluša lokalnog kupca“, izjavila je Valentina Gagić. Srbija je za Liscu značajno tržište, sa razvijenom maloprodajnom mrežom i jakim poverenjem među kupcima. Kompanija ulaže u edukaciju prodajnog osoblja i unapređenje prodajnih mesta, kao i digitalni kanal prodaje.

Inovacija vođena potrebama kupca

Tekstilna industrija se brzo menja. U segmentu donjeg veša i kupaćih kostima, pravovremena ulaganja u inovacije su ključ uspeha. Materijali i konstrukcije se stalno unapređuju, a kupci zahtevaju kombinaciju estetike, udobnosti i funkcionalnosti. „Inovacija za mene nema vrednost samo zato što je nešto novo. Ima je onda kada kupcu donese stvarnu vrednost“, istakla je Valentina Gagić. Kompanija polazi od stvarnih potreba žena, nudeći proizvode koji se prilagođavaju različitim generacijama i stilovima života. Na taj način, Lisca osigurava dugoročnu lojalnost klijenata i održava konkurentnost na tržištu.

Na spisku su Progres, Prosveta i još 38 firmi, dok je Jat apartmani nedavno prodat za više od 5 miliona evra

Ministarstvo privrede Republike Srbije saopštilo je da na privatizaciju čeka još ukupno 40 kompanija u 2026. godini. Na ovom spisku nalaze se i nekada poznata preduzeća, poput Progresa i Prosvete. Prema podacima ministarstva, broj kompanija koje nisu u procesu privatizacije zbog restrukturiranja, vlasničkih sporova ili lokacije na Kosovu i Metohiji iznosi 33.

Pre nekoliko dana, kompanija Jat apartmani prodata je za više od 5 miliona evra firmi Montvision sa Kopaonika. Time je broj preduzeća u procesu privatizacije smanjen na 40. Trenutno, dve firme – poljoprivredno preduzeće “Omoljica” i Radio-televizija Kragujevac – aktivno traže kupce. Za još pet firmi moguća je objava javnog poziva za prodaju državnog kapitala. Među njima su i preduzeće za spoljnu trgovinu Progres i izdavačka kuća Prosveta.

Stanje državnog kapitala i vlasničke strukture

Akcionarski fond je najveći pojedinačni suvlasnik Progresa sa 31,7 odsto kapitala. Ovaj fond će svim punoletnim građanima isplatiti jednokratnu naknadu od po 6.000 dinara. On je istovremeno i manjinski akcionar Prosvete. Vlada Srbije je još 2024. godine donela odluku o privatizaciji Progresa, ali od tada nije bilo važnih koraka u rešavanju sudbine ovog preduzeća. S druge strane, Prosveta je 2009. godine prodata privatnom konzorcijumu, ali kupac nije ispunio ugovorne obaveze. Plate nisu bile redovno isplaćivane, a imovina je stavljena pod hipoteku. Zbog toga je privatizacija raskinuta 2010. godine, a 29 odsto akcija vraćeno je državi. Ostatak kapitala nalazi se kod Republike Srbije, grada Beograda, PIO i zdravstvenog fonda, kao i Akcionarskog fonda. Država je 2020. godine odlučila da brigu o knjižari „Geca Kon“ poveri javnom preduzeću Službeni glasnik.

Privatizacija u Srbiji – trendovi i posledice

Kada je 2014. godine stupio na snagu novi Zakon o privatizaciji, u postupku je bilo čak 556 preduzeća. Od tog broja, 161 firma bila je u restrukturiranju. Tokom narednih godina, u proseku je oko 50 firmi godišnje izlazilo iz privatizacije, ali su često završavale u stečaju ili likvidaciji. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je 2018. godine najavila prioritetnu privatizaciju preduzeća kao što su Ikarbus, Lasta, BIP, FAM Kruševac i Luka Novi Sad.

Nakon toga, FAM Kruševac je 2019. godine prodat američkoj kompaniji Valvoline, dok je Luka Novi Sad iste godine prešla u vlasništvo globalnog operatera DP World iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. BIP je 2021. godine prodat konzorcijumu na čelu sa kompanijom Auto Čačak, a novi vlasnici su preuzeli i zemljište stare fabrike kod Mostarske petlje. Plan za strateško partnerstvo Ikarbusa sa kineskom kompanijom nije realizovan, ali je kompanija Green Stone Investments otkupila potraživanja i hipoteku domaće banke, postavši najveći akcionar Ikarbusa.

Privatizacija Laste privukla je veliku pažnju javnosti, jer je većinski paket akcija na berzi preuzeo domaći privatni prevoznik Strela. Ova kompanija je deo konzorcijuma koji učestvuje u javnom prevozu Beograda u okviru javno-privatnih partnerstava vrednih više od 3 milijarde evra.

Izazovi i nastavak procesa privatizacije

Međutim, broj kompanija koje čekaju privatizaciju u Srbiji značajno je smanjen u odnosu na prethodnu deceniju. Danas, postupak privatizacije obuhvata 40 preduzeća, dok većinu čine firme sa nerešenim statusom zbog restrukturiranja ili vlasničkih problema. Kao rezultat, ekonomski efekti privatizacije zavise od uspešnosti prodaje i kasnijeg poslovanja novih vlasnika. U mnogim slučajevima, kompanije nisu našle nove investitore i završile su u stečaju.

Značaj privatizacije za srpsku privredu ostaje aktuelna tema, naročito s obzirom na potrebu za efikasnijim upravljanjem preduzećima i jačanjem konkurencije na tržištu.