Novi carinski zakon omogućava oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za 38 kategorija, uz digitalizaciju i centralizaciju procedura

Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kojim se predviđa proširenje liste robe oslobođene od plaćanja uvoznih dažbina na ukupno 38 kategorija. Ove izmene predviđaju i tehničko unapređenje sistema, kao i uvođenje Nacionalnog spoljnotrgovinskog jedinstvenog šaltera, čime se dodatno digitalizuju i centralizuju procedure u carinskom i spoljnotrgovinskom sektoru.

Prema predlogu zakona, carinski organi dobijaju ovlašćenje da u izuzetnim situacijama odrede rok za okončanje postupka smeštaja robe pod carinskim nadzorom, posebno kada priroda robe može predstavljati rizik po zdravlje ljudi, životinja, biljaka ili životnu sredinu.

Najveće promene odnose se na član koji reguliše oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, gde je precizirano da 38 kategorija robe može biti oslobođeno ove obaveze. U kategorije spadaju predmeti domaćinstva i pokloni koje fizička lica unose prilikom preseljenja iz inostranstva, uključujući i predmete koje domaći i strani državljani stalno nastanjeni u Srbiji nasledjuju iz inostranstva. Oslobođene su i pošiljke male vrednosti, proizvodi zemljoradnje, stočarstva, ribarstva, pčelarstva i šumarstva dobijeni na imanjima u pograničnom pojasu susedne države, kao i priplod i ostali proizvodi od stoke koja se koristi za poljske radove, ispašu ili zimovanje na tim imanjima.

Zakon takođe predviđa oslobađanje od taksi za proizvode poput semena, veštačkih đubriva, proizvoda za tretman zemljišta i useva. Putnici neće plaćati takse za lične predmete koje unose sa sobom iz inostranstva i koji služe njihovim ličnim potrebama tokom putovanja, bez obzira na način transporta.

Posebna pažnja posvećena je studentima i učenicima koji dolaze u Srbiju na školovanje, koji mogu bez dažbina uneti osnovnu opremu za život i učenje. Oslobađanje od uvoznih dažbina predviđeno je i za obrazovni i naučni materijal, laboratorijske uzorke, medicinske instrumente, terapijske supstance i farmaceutske proizvode namenjene specifičnim okolnostima, kao što su međunarodni sportski događaji.

Roba za humanitarne organizacije, osobe sa invaliditetom, žrtve elementarnih nepogoda, kao i pokloni u međunarodnim odnosima, uključujući one za državne zvaničnike, takođe su oslobođeni dažbina. Zakon obuhvata i specifične kategorije, poput vatrogasne i spasilačke opreme, robe za naučne i kulturne institucije, kao i proizvoda za zaštitu životne sredine i promotivne svrhe.

Roba oslobođena taksi ostaje pod carinskim nadzorom i ne može se slobodno otuđivati niti koristiti u druge svrhe bez prethodnog obaveštavanja nadležnih organa i eventualnog plaćanja takse. Ograničenja važe od godinu dana za određene kategorije, pa do tri ili čak pet godina za određene vrste vozila. U slučaju zloupotrebe, dažbine se naknadno obračunavaju prema stanju robe i važećim propisima.

Dodatno, naziv odeljka koji reguliše naplatu sada je terminološki definisan kao „izvršenje naplate”, naglašavajući operativni aspekt postupka, dok je precizirano da se uništavanje robe može vršiti i radi njenog adekvatnog zbrinjavanja.

Prelazne odredbe predviđaju da se prava stečena na osnovu prethodnih akata mogu iskoristiti u predviđenim rokovima, dok se obaveze moraju izvršiti prema već utvrđenim uslovima. Novi carinski zakon stupa na snagu osam dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a njegova primena počinje godinu dana kasnije.

WARM UP HUSH UP 2026 okupio vodeće stručnjake i dao smernice za kredibilno izveštavanje o održivosti

Kompanije iz Srbije i regiona imale su priliku da 20. marta u Beogradu, u Marsh Open Space-u, učestvuju na zatvorenom executive masterclassu WARM UP HUSH UP 2026, posvećenom izazovima i rizicima u komunikaciji ESG tvrdnji. Događaj je održan u okviru platforme Kampanje sa svrhom, a okupio je mali broj senior profesionalaca iz oblasti marketinga, korporativnih komunikacija, ESG-a, CSR-a, HR-a i public affairs funkcija.

Program su predvodili Solitaire Townsend, suosnivač i chief solutionist agencije Futerra, dr Tamara Vlastelica sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Jamie Rusby, ekspert za održivost i komunikaciju održivosti sa iskustvom u IKEA Group i VELUX Group. Kroz okvir Hide, Pride or Slide, kao i praktičnu primenu u Executive Decision Lab formatu, učesnici su analizirali rizike greenwashinga i greenhushinga, ali i načine za kredibilnu i međufunkcionalnu komunikaciju održivosti.

Poseban fokus bio je na situacijama kada oprez prelazi u povlačenje i kada ćutanje kompanija o održivosti može predstavljati reputacioni rizik. Učesnici su dobili konkretne smernice kako da procene spremnost svojih ESG tvrdnji, usklade interne procese i donose sigurnije odluke o komunikaciji. Ovaj pristup je posebno važan za tržišta Srbije i regiona, gde se zahtevi za održivošću brzo menjaju, ali se i dalje prilagođavaju specifičnom regulatornom i tržišnom kontekstu.

„Naša ideja bila je da pomognemo kompanijama da o održivosti komuniciraju odgovorno i da odluke o komunikaciji donose promišljeno i efikasno, tako da njihov uticaj bude i vidljiv i suštinski. WARM UP HUSH UP 2026 bio je poziv na autentičnu i kredibilnu komunikaciju koja se ne skriva, već se sa punim pravom ističe“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica platforme Kampanje sa svrhom i inicijative Žute Patalone.

Jamie Rusby je istakao: „Rastući regulatorni pritisak na zelene tvrdnje, sve veći skepticizam potrošača i politizacija ESG tema doveli su do toga da neke kompanije oklevaju da komuniciraju održivost, pa čak i da se povlače iz svojih obaveza. To je razumljiva, ali dugoročno rizična reakcija. Kompanije koje će biti uspešne u ovom okruženju biće one koje neće podleći tišini, već će nastaviti da inoviraju, jačaju otpornost i investiraju u jasne i kredibilne komunikacione okvire koji mogu da izdrže proveru i očuvaju poverenje.“

Zaključak masterclassa je da kredibilna ESG komunikacija zahteva ozbiljnu unutrašnju spremnost organizacije, jasne kriterijume i bolju saradnju između funkcija. Održivost više ne može biti samo reputaciona agenda, već mora biti deo strukturne transformacije kompanije.

Fond ima 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara, a 98,65% vlasništva pripada građanima Srbije

Akcionarski fond Srbije, osnovan 2010. godine kao akcionarsko društvo za upravljanje preostalim državnim akcijama, trenutno raspolaže imovinom vrednom 34,2 milijarde dinara (290 miliona evra), sa 34,2 miliona akcija nominalne vrednosti 550 dinara. Građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za besplatne akcije, vlasnici su 98,65% akcija fonda, dok državi pripada 1,35% udela.

Prema podacima iz bilansa stanja za 2024. godinu, čak 33,6 milijardi dinara imovine fonda čine kratkoročni plasmani, uključujući vrednost svih akcija kojima fond raspolaže. U 2023. godini fond je ostvario neto dobitak od 1,4 milijarde dinara, dok je 2024. godine dobitak bio 1,6 milijardi dinara, prvenstveno zahvaljujući oročenim finansijskim sredstvima.

Država je prilikom osnivanja Akcionarskog fonda unela novčani kapital u iznosu od 5.200.020 dinara (50.000 evra), dok se nenovčani kapital odnosi na akcije i udela u privrednim društvima. U trenutku osnivanja, portfelj fonda činile su akcije u 1.507 javnih akcionarskih društava, 24 nejavna akcionarska društva, kao i udeli u 223 društva sa ograničenom odgovornošću, od kojih se 150 nalazilo u stečaju ili likvidaciji.

Prema podacima sa kraja 2024. godine, Akcionarski fond ima akcije i udele u 403 privredna društva, dok je 152 firmi u stečajnom ili likvidacionom postupku. Pored vlasništva u preduzećima, fond raspolaže i novčanim sredstvima u vrednosti od oko 25 milijardi dinara (213 miliona evra).

Ministarstvo privrede je u martu 2025. godine najavilo intenzivniji angažman u prodaji preostalih akcija iz Akcionarskog fonda na Beogradskoj berzi, sa ciljem da se sredstva podeljena građanima i fond ugasi. Tada je raspisan poziv za prodaju udela u 14 preduzeća sa državnim udelom od 0,86% do 25,1%. Prethodno je objavljen poziv za prodaju preduzeća „Prehrana” iz Sombora, a sredinom 2025. godine najavljena je prodaja 14,42% akcija „Interservisa“ (8.814 akcija) i 4,26% akcija koje su u vlasništvu Republičkog fonda PIO (2.606 akcija).

Do sada su građanima iz Akcionarskog fonda sredstva isplaćena samo jednom, početkom 2010. godine, kada su iz Privatizacionog registra dobili po 1.700 dinara. Građani ne mogu da trguju akcijama Akcionarskog fonda jer se one ne nalaze na berzi, niti imaju poznatu tržišnu cenu. Zarada po osnovu učešća ne zavisi od uspešnosti poslovanja, već isključivo od prodaje imovine fonda, a vrednost portfolija je teško precizno utvrditi zbog netransparentnosti i složenosti imovine.