Javni dug Srbije dostigao 41,29 milijardi evra, evroobveznice ostaju dominantan izvor finansiranja države
Srbija je na kraju juna imala javni dug od 41,29 milijardi evra, prema podacima Uprave za dug Ministarstva finansija. Kupci evroobveznica i dalje su najveći poverioci države, sa ukupnim iznosom potraživanja od 12,41 milijardu evra. Ove brojke potvrđuju da su evroobveznice ključni instrument finansiranja za državu i da su zadržale vodeću poziciju među poveriocima.
Na drugom mestu, kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti potražuju 6,94 milijarde evra. Dug prema poslovnim bankama iznosi 5,30 milijardi evra, dok Kineska Eksport-Import banka drži 2,82 milijarde evra srpskog duga.
Valutna struktura duga Srbije i profil poverilaca
Pored toga, dug prema stranim vladama na ime kredita iznosi 2,58 milijardi evra, a prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2,24 milijarde evra. Valutna struktura javnog duga Srbije pokazuje visok nivo izloženosti stranim valutama: 79,1 odsto ukupnog duga denominisano je u stranoj valuti. Preciznije, 62,4 odsto javnog duga je u evrima, 11,5 odsto u američkim dolarima, dok 5,1 odsto otpada na posebna prava vučenja (SDR).
S druge strane, dinarski dug čini 20,9 odsto ukupnog javnog duga, što znači da je petina obaveza denominisana u nacionalnoj valuti. Ovakva valuta struktura ima direktan uticaj na fiskalnu stabilnost, jer izlaganje valutnim rizicima zavisi od kretanja kursa evra i dolara. Zbog toga država pažljivo prati odnos domaćeg i stranog duga.
Kupci evroobveznica i uticaj na javne finansije
Kupci evroobveznica, kao najveći poverioci, omogućavaju Srbiji pristup međunarodnim tržištima kapitala. Ove obveznice su često izdavane kako bi se obezbedila sredstva za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obaveza. Dugoročnost i relativno povoljne kamatne stope čine ih atraktivnim instrumentom za državu. Međutim, dominacija stranih valuta u portfoliju duga povećava osetljivost na promene kamatnih stopa i valutnih kurseva.
Osim toga, značajno prisustvo kineskih i međunarodnih finansijskih institucija ukazuje na diversifikaciju izvora finansiranja. Poslovne banke i domaći investitori kroz dinarske hartije od vrednosti doprinose stabilnosti i smanjenju valutnog rizika. Kao rezultat, struktura poverilaca Srbije odražava kombinaciju međunarodnih i domaćih izvora kapitala.
Makroekonomski značaj i perspektiva javnog duga
Javni dug Srbije na kraju juna ostao je ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj nivo duga se smatra održivim u poređenju sa evropskim standardima. Na primer, javni dug evrozone iznosi 87,8 odsto BDP-a, što je znatno više od srpskog indeksa zaduženosti. Uporedo sa tim, aktuelna struktura duga omogućava Ministarstvu finansija da upravlja obavezama u skladu sa fiskalnom strategijom i ciljevima ekonomske politike.
Iako kupci evroobveznica nose najveći deo javnog duga Srbije, država nastoji da balansira između domaćih i međunarodnih izvora finansiranja. Povremeno otkupljivanje duga radi izdavanja novih evroobveznica deo je strategije za optimizaciju troškova i produženje ročnosti obaveza. Ovakva politika može doprineti očuvanju fiskalne stabilnosti i kredibiliteta na međunarodnom tržištu kapitala.
