Poljoprivrednici u Srbiji gube mogućnost navodnjavanja zbog rekordno niskog Dunava, što ugrožava prinose i investicije

Toplotni talas bez padavina doveo je do najnižeg nivoa Dunava od kada postoje merenja. Zbog toga su u Bačkoj i Gornjem Milanovcu uvedene zabrane navodnjavanja, a rad crpne stanice „Grocka“ je privremeno obustavljen. Poljoprivrednici su suočeni sa rizikom od gubitka investicija, jer svaki dan bez vode dodatno šteti usevima.

Jovica Živanović iz Begaljice, koji je u proizvodnju jagoda uložio oko 30.000 EUR, ističe da trenutni sistem za navodnjavanje ne može koristiti zbog niskog vodostaja Dunava. On navodi: „Ako ne budemo zalivali 10 dana, sve će da se osuši i da propadne. Moram nekako to da sačuvam, jer smo do sada u proizvodnju uložili oko 30.000 EUR.“ U Begaljici se pod jagodom nalazi najmanje 30 hektara, dok se ukupno iz zatvorenog sistema navodnjava oko 200 hektara. Živanović je u tri priključka za navodnjavanje uložio oko 12.000-13.000 EUR, ali trenutno ne može da ih koristi.

Padavine neravnomerno raspoređene i manjak vode ugrožava proizvodnju

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), Srbija se poslednjih godina suočava sa periodima bez značajnijih padavina i neravnomernom raspodelom kiše. Najizraženiji nedostatak vlage tokom letnjih meseci beleži se u Vojvodini, Pomoravlju, istočnim i jugoistočnim delovima Srbije, kao i u nižim predelima centralne Srbije. U Beogradu, severu Bačke i Banata tokom jula je zabeleženo manje od 10 mm padavina, dok su jugoistočna i jugozapadna Srbija imale dovoljne količine kiše. Na planinama je tokom jula palo do 160 mm padavina, najviše na stanici Sjenica.

Nedostatak padavina posebno ugrožava ratarske kulture kao što su kukuruz, soja i suncokret. Pored toga, povrtarska proizvodnja, voćarstvo i stočarstvo trpe značajne posledice. Najveći rizik imaju usevi bez navodnjavanja, ali i tamo gde postoji infrastruktura, aktuelna situacija otežava zalivanje. Za oporavak vodostaja potrebne su padavine od 100-200 mm na širem području, što bi omogućilo postepenu infiltraciju vode u zemljište.

Ekstremne suše zahtevaju prilagođavanje i dodatne troškove

Agroekonomista Milan Prostran ističe da ovakvo stanje na Dunavu i sistemu Dunav–Tisa–Dunav nije ranije zabeleženo. Naglašava da je sistem nekada bio namenjen odvodnjavanju, dok danas izaziva probleme zbog niskih vodostaja. Poljoprivrednici se suočavaju sa dodatnim troškovima za alternativne izvore vode, poput cisterni ili kamiona, što dodatno opterećuje njihove budžete.

Prema rečima Živanovića, ni bunari više nisu pouzdani, jer su neki presušili. „Imam drugara koji ima bunar iz kog je prethodnih godina navodnjavao. Ove godine je i bunar presušio, nema vode“, kaže on. Uslovi ekstremne suše zahtevaju hitne mere prilagođavanja i podršku poljoprivrednicima kako bi se sačuvale postojeće investicije i obezbedila buduća proizvodnja.

S obzirom na izostanak kiše u prethodnih mesec dana, navodnjavanje useva postaje ključni izazov za opstanak poljoprivrede u Srbiji. Efikasna distribucija i upravljanje vodnim resursima biće presudni u prevazilaženju posledica koje donosi toplotni talas bez padavina.

Izvršni direktor kompanije tvrdi da je proces AI singularnosti već započeo, uz moguće ekonomske posledice i izazove za tržište rada

OpenAI, vodeća tehnološka kompanija u oblasti veštačke inteligencije, objavila je da je čovečanstvo ušlo u fazu poznatu kao „AI singularnost“. Prema rečima Sema Altmana, izvršnog direktora kompanije, ovaj trenutak označava početak perioda u kojem veštačka inteligencija počinje da nadmašuje ljudsku inteligenciju. Altman je u nedavnoj izjavi istakao da je „ovo neverovatno pozitivan i dobar trenutak za svet“ i smatra da AI singularnost već menja svetsku ekonomiju.

AI singularnost i uticaj na tržište rada

Pojam AI singularnost odnosi se na prekretnicu u kojoj tehnološki razvoj postaje toliko brz da ga ljudi više ne mogu kontrolisati ili predvideti. Ovu ideju je prvi put popularizovao britanski matematičar Irving Džon Gud, a kasnije su je dodatno razvili Vernor Vindž i Rej Kurcvajl. Kurcvajl je procenio da bi singularnost mogla nastupiti 2045. godine, dok je Dario Amodei, direktor kompanije Anthropic, pomenuo 2027. kao moguć trenutak. Međutim, prema Altmanu, proces je već otpočeo. On smatra da AI singularnost neće biti iznenadni događaj, već postepeni prelaz koji je već započet. Zbog toga bi ekonomske promene mogle postati očigledne tek sa vremenskom distancom.

Izazovi, rizici i ekonomske posledice

Osim pozitivnih aspekata, AI singularnost nosi i ozbiljne izazove. Ilon Mask, direktor kompanija Tesla i SpaceX, u više navrata je upozoravao na opasnosti nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije. Mask je naveo da bi AI mogla biti opasnija od nuklearnog oružja i da postoji rizik od gubitka kontrole nad tehnologijom. S druge strane, veliki jezički modeli, poput onih koji pokreću ChatGPT, i dalje zavise od ljudskog nadzora i imaju ograničenja. Naučnici ističu da današnji AI sistemi ne mogu samostalno stvoriti nove naučne oblasti niti se konstantno unapređivati bez intervencije čoveka.

Tehnološka singularnost i šira tržišna slika

Jedan od poznatih misaonih eksperimenata, „maksimizator spajalica“ švedskog filozofa Nika Bostroma, ukazuje na moguće ekstreme – superinteligentni AI sa nejasno definisanim ciljevima mogao bi koristiti sve resurse, uključujući i ljude, za ostvarenje zadatka. I Sem Altman priznaje da postoje ozbiljni izazovi u pogledu bezbednosti i usklađivanja AI sistema sa ljudskim vrednostima. Prema njegovom mišljenju, značajne promene na tržištu rada i u globalnoj ekonomiji mogu se očekivati i pre eventualne pojave superinteligencije. Kao rezultat, AI bi mogla u narednim godinama promeniti način na koji se obavljaju intelektualni poslovi, od analize podataka do automatizacije složenih procesa. S obzirom na istorijske promene koje su donele industrijska revolucija i internet, stručnjaci smatraju da bi AI singularnost mogla označiti početak nove ekonomske epohe. Da li će te promene biti korisne ili rizične za čovečanstvo, ostaje da se vidi.

Indeksi DAX, CAC 40 i FTSE u plusu, a vrednost evra i cena zlata beleže rast na tržištu kapitala

Evropske berze započele su trgovanje u pozitivnom trendu, dok cena nafte brent dostiže 80,16 dolara po barelu. Ove promene prate rast indeksa i optimizam investitora zbog očekivanja dogovora o otvaranju Ormuskog moreuza, što bi moglo stabilizovati globalno tržište energenata. Prema poslednjim podacima, nafta WTI beleži rast od 0,28 odsto i iznosi 75,996 dolara po barelu.

Rast evropskih indeksa i ključni ekonomski pokazatelji

Nemački DAX porastao je za 0,55 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio rast od 0,05 odsto. S druge strane, britanski FTSE indeks povećan je za 0,39 odsto, a ruski MOEX za 0,86 odsto. Ovi pokazatelji odražavaju optimizam na tržištima, naročito nakon izjave američkog ministra finansija da bi Sjedinjene Američke Države i Iran mogli postići dogovor o otvaranju Ormuskog moreuza. Kao rezultat, trgovci pažljivo prate kretanja cena energenata i berzanskih indeksa.

Cena nafte brent i kretanja na tržištu valuta i sirovina

Cena nafte brent porasla je za 0,79 odsto na 80,160 dolara po barelu, dok je WTI ojačala za 0,28 odsto. Pored toga, evropski fjučersi gasa za septembar na amsterdamskoj berzi TTF prodaju se po ceni od 54,865 evra za megavat-sat. Vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,15397 dolara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodni period. Cena zlata se takođe povećala i sada je 4.168,25 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice 6,3914 dolara za bušel.

Analiza tržišnih kretanja i korporativne vesti

Investitori prate objavu podataka o francuskoj industrijskoj proizvodnji, prodaji novih automobila u Velikoj Britaniji i izveštajima o indeksu cena proizvođača u evrozoni. Takođe, u fokusu su i kompozitni PMI indeksi iz celog regiona. Na korporativnom nivou, očekuju se izveštaji o zaradi kompanija kao što su Simens enerdži, Infineon i Glenkor, što dodatno utiče na sentiment investitora.

Globalni berzanski trendovi i uticaj na tržište kapitala

Američki berzanski indeksi pokazali su snažan rast. Dow Jones je porastao za 1,71 odsto na 54.085,88 poena, S&P 500 za 1,79 odsto na 7.736,52 poena, a Nasdaq za 2,59 odsto na 26.584,99 poena. Ova kretanja ukazuju na globalni optimizam na tržištima kapitala. S obzirom na pozitivne izglede za dogovor između Amerike i Irana o Ormuskom moreuzu, cena nafte brent stabilizuje se oko 80 dolara, što direktno utiče na evropske berze i energetsku sigurnost regiona.