Japanska pivara reaguje na nove američke takse, kanadska podružnica Sleeman pod pritiskom zbog carinskog rata

Sapporo, japanska pivara, objavila je da će deo proizvodnje piva iz Kanade preseliti u Sjedinjene Američke Države. Ova odluka doneta je nakon što su američke vlasti uvele carine od 50 odsto na pivo uvezeno iz Kanade, što značajno utiče na poslovanje kompanije na severnoameričkom tržištu. Planirano je da se do prve polovine 2027. godine proizvodnja bezalkoholnog piva, koja se sada odvija u Kanadi za američko tržište, izmesti u SAD.

Carine od 50 odsto na pivo iz Kanade

Odluka o premeštanju proizvodnje piva u SAD direktno je povezana sa uvođenjem visokih carina. Američka administracija je početkom jula najavila nove takse na proizvode iz Kanade, uključujući sir, čelik, aluminijum i bambusov nameštaj. Carina od 50 odsto na pivo stupa na snagu ovog meseca, a zabrana uvoza pojedinih proizvoda iz Kanade, među kojima su motocikli i većina alkohola, primenjuje se do kraja septembra. Zbog toga je Sapporo odlučio da izmeni svoju strategiju za severnoameričko tržište, sa ciljem očuvanja konkurentnosti i smanjenja troškova.

Uticaj na Sleeman i budući planovi Sappora

Sleeman Breweries, kanadska podružnica Sappora, biće direktno pogođena ovim promenama. Kompanija razmatra povećanje kapaciteta na zapadnoj obali SAD kako bi amortizovala rast troškova. Među opcijama su izgradnja ili kupovina pivare, kao i partnerstvo sa lokalnim proizvođačem. Rieko Šofu, direktorka za strategiju Sappora, izjavila je da je uvođenje carina „nešto što je van njihove kontrole“. Ona je naglasila da kompanija traži najefikasniji način da odgovori na novonastale trgovinske barijere.

Širi kontekst carinskog rata između SAD i Kanade

Američka administracija je, osim carina na pivo, najavila dodatne takse na proizvode od sira, čelik, aluminijum i nameštaj iz Kanade, koje stupaju na snagu od 15. septembra. Kao rezultat, Kanada je uvela kontramere i visoke carine na američku robu u vrednosti od 20 milijardi dolara. Mark Karni, kanadski premijer, najavio je da će Kanada izjednačiti američke carine „dolar za dolar“. Takođe, brojne provincije nastavile su bojkot američkog alkohola. Ove mere dodatno komplikuju prekogranične lance snabdevanja i povećavaju troškove poslovanja kompanija u obe zemlje.

Impakti na tržište piva i strategiju Sappora

Sjedinjene Države su jedno od najvažnijih inostranih tržišta za Sapporo. Premeštanje proizvodnje piva u SAD omogućava kompaniji da izbegne dodatne troškove carina i održi prisustvo na ključnom tržištu. U međuvremenu, Sapporo je tokom jula objavio partnerstvo sa danskom pivarom Carlsberg radi širenja poslovanja u jugoistočnoj Aziji. Odluka o preseljenju proizvodnje dolazi u trenutku kada se mnoge međunarodne kompanije prilagođavaju sve većem broju trgovinskih barijera. Kao rezultat, tržište piva u Severnoj Americi suočava se sa promenama koje mogu uticati na potrošače, distributere i proizvođače.

Srpski i regionalni prevoznici obustavljaju transport 14. septembra zbog zabrane boravka vozača dužeg od 90 dana u Šengenu

Udruženje Međunarodni transport Srbije i prevoznici iz regiona najavili su blokadu 21 graničnog prelaza prema Evropskoj uniji, počev od 14. septembra u ponoć. Razlog za ovu meru je šengensko ograničenje koje onemogućava vozačima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije da borave duže od 90 dana u periodu od 180 dana u Šengenskoj zoni. Ova odluka, kako navodi Neđo Mandić, predsednik udruženja, nije doneta olako, ali je postala neizbežna zbog sve strožije primene pravila i gubitka mogućnosti za rad profesionalnih vozača.

“To nije naša samovoljna odluka. To je jednostavno iznuđeno. Nama skoro da nema više vozača na raspolaganju da mogu da voze, jer većina ima više od 90 dana a bukvalno se sada ne propuštaju”, izjavio je Mandić. On ističe da su prevoznici svesni potencijalne štete po sopstveni sektor, ali smatra da je pritisak jedini način da se ubrza pronalaženje rešenja za problem koji traje godinama.

Šengensko ograničenje i digitalni sistem EES otežavaju rad prevoznika

Vozači sa Zapadnog Balkana svakodnevno se suočavaju sa hapšenjima, deportacijama i zabranama ulaska u zemlje Šengena zbog prekoračenja dozvoljenog boravka od 90 dana u 180 dana. Ova pravila koja su prvobitno bila namenjena turistima, sada se striktno primenjuju i na profesionalne vozače drumskog transporta, što dodatno komplikuje funkcionisanje međunarodnog kargo sektora. Uvođenje novog digitalnog sistema EES omogućava povezivanje svih zemalja Šengena i carinskih službi, čime je nadzor postao znatno stroži.

Na dosadašnjim sastancima predstavnika prevoznika, regionalnih privrednih komora i državnih organa sa Evropskom komisijom, iz Brisela je poručeno da “Šengenska pravila moraju da se poštuju” i da “izuzetaka nema”. Iako je više puta istaknuto da se radi na rešenju, konkretni rezultati nisu postignuti, a problem je sada eskalirao zbog intenzivnijeg nadzora.

Regionalna solidarnost i ekonomske posledice blokade granica

Protest i obustava transporta organizovani su u saradnji sa prevoznicima iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. To pokazuje visok stepen regionalne solidarnosti pred zajedničkim izazovom. Blokada 21 graničnog prelaza imaće direktan uticaj na tokove međunarodne trgovine, lance snabdevanja i izvozne kompanije iz celog regiona. Srpski prevoznici upozoravaju da gube vozače i da su, praktično, sami blokirani, jer ne mogu da rade pod trenutnim pravilima.

Zbog toga će, prema najavama, blokada trajati dok se ne pronađe održivo rešenje ili ne uvedu izuzeci za profesionalne vozače. Očekuje se da će ekonomske posledice biti značajne, posebno za sektore koji zavise od neometanog drumskog transporta robe ka Evropskoj uniji. U međuvremenu, privredne komore i udruženja prevoznika nastavljaju dijalog sa evropskim institucijama, ali za sada bez konkretnih pomaka.

Uvođenje strogog digitalnog nadzora kroz EES sistem, kao rezultat šengenske politike, dodatno otežava situaciju za transportni sektor Zapadnog Balkana. Prevoznici ističu da je rešenje hitno potrebno, jer trenutni model ograničava konkurentnost i ugrožava stabilnost celokupnog logističkog lanca u regionu.

Referentna cena nafte Brent dostigla je 100 dolara, dok su evropski indeksi i gas doživeli oscilacije usred nestabilnog tržišnog okruženja

Brent nafta premašila je granicu od 100 dolara za barel, što predstavlja važan psihološki prag za svetska tržišta energenata. U isto vreme, cene gasa u Evropi porasle su na 76,8 evra po megavat-satu prema poslednjim fjučersima na TTF tržištu. Ove promene prate pad evropskih berzanskih indeksa tokom trgovanja, pokazujući povećanu volatilnost na tržištima energenata i kapitala.

Cene energenata i kretanje evropskih indeksa

Fjučersi za oktobarsku isporuku gasa na TTF berzi beleže blagu dnevnu korekciju od -1,3%, sa cenom od 76,700 evra po megavat-satu. Istovremeno, nemački indeks DAX pao je 0,39% i trenutno iznosi 25.890,77 poena. Britanski FTSE 100 beleži pad od 0,28%, na 10.783,09 poena, dok je francuski CAC 40 smanjen za 0,61% i sada je na 8.265,15 poena. S druge strane, kineski CSI 300 indeks porastao je za 0,30% i dostigao 4.572,60 poena.

Promene valuta i roba na tržištu

Vrednost evra prema dolaru trenutno iznosi 1,1619 dolara, pokazujući relativnu stabilnost valuta u poređenju sa prethodnim danima. Cena zlata iznosi 4.445,41 dolara za trojsku uncu, uz dnevni pad od 0,16%. Cena pšenice porasla je na 749 centi za bušel, što je rast od 0,27%. Kao rezultat ovih promena, tržišni akteri pažljivo prate razvoj događaja u sektoru energenata, jer cene sirovina i berzanski indeksi pokazuju povećanu neizvesnost.

Tržišni kontekst i ekonomski značaj

Cene gasa u Evropi, kao i brent nafta, direktno utiču na troškove proizvodnje i energetsku bezbednost regiona. Pad glavnih evropskih indeksa ukazuje na zabrinutost investitora zbog moguće daljnje nestabilnosti u sektoru energenata. Ove promene mogu imati posledice za industriju, domaćinstva i ukupnu inflaciju u evropskoj ekonomiji. Takođe, rast kineskog CSI 300 indeksa pokazuje postojanje pozitivnih signala na azijskim tržištima, što može ublažiti deo pritiska koji dolazi iz Evrope.

Buduće implikacije za evropsko tržište energenata

Pad evropskih indeksa u okruženju kada je brent nafta premašila 100 dolara i gas dostigao 77 evra po megavat-satu, ističe potrebu za dodatnom pažnjom u upravljanju rizicima na tržištu energenata. Investitori i kompanije u energetskom sektoru nastaviće da prate kretanja cena brent nafte i gasa u Evropi kako bi prilagodili svoje strategije. Konačno, volatilnost na tržištu energenata može imati dugoročne posledice na privredni rast i konkurentnost evropske industrije.