Kompanija beleži operativni profit od 1,3 milijarde evra, uvodi elektronske vinjete za devet evropskih zemalja i najavljuje širenje 5G mreže

Telekom Srbija, državna telekomunikaciona kompanija, ostvario je rekordni prihod od 2,3 milijarde evra i operativni profit od 1,3 milijarde evra u prethodnoj godini, saopštio je generalni direktor Vladimir Lučić. Kompanija je najavila širenje digitalnih usluga za korisnike uređaja za elektronsku naplatu putarine (ENP tag), koji od narednog dana mogu kupovati elektronske vinjete za devet evropskih zemalja putem sajta Telekoma Srbija.

Elektronske vinjete biće dostupne za Mađarsku, Austriju, Švajcarsku, Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju, Slovačku, Češku i Moldaviju. Lučić je istakao da će ova opcija dodatno olakšati putovanja korisnicima, jer više neće biti potrebno fizičko zaustavljanje radi kupovine vinjeta prilikom putovanja po Evropi. Takođe, od naredne sedmice, vinjete će biti dostupne i za Nemačku, Austriju i Švajcarsku, gde je već moguće koristiti ENP tag.

Paralelno, Telekom Srbija je u završnoj fazi procesa ukidanja rominga sa državama Evropske unije. Kako je naveo Lučić, očekuje se da Evropska komisija potpiše ugovor sa svakom zemljom Zapadnog Balkana, nakon čega sledi zakonska i tehnička implementacija. Zapadnobalkanske zemlje su već u internom romingu, dok EU primenjuje ovu politiku od 2017. godine. Prema njegovim rečima, sledeće godine građani Srbije moći će da putuju i koriste telekomunikacione usluge u Evropi bez dodatnih troškova rominga.

Telekom Srbija nastavlja širenje svojih digitalnih platformi na inostranim tržištima, uključujući Sloveniju, gde korisnici mogu preuzeti aplikaciju Move ili naručiti set-top box uređaj. Move platforma, po uzoru na globalne servise poput Netflixa i Amazona, nudi bogat izbor sadržaja za korisnike.

U oblasti infrastrukture, kompanija je optičkom mrežom pokrila skoro 75 odsto teritorije Srbije, a planira da u naredne tri godine obezbedi dostupnost kvalitetne 5G mreže za 98 odsto stanovništva. Telekom Srbija je, prema rečima generalnog direktora, jedina kompanija iz Zapadnog Balkana koja izdaje korporativne obveznice na evropskoj berzi i poseduje kreditni rejting. Potražnja za obveznicama Telekoma bila je najveća među kompanijama koje nisu iz SAD i zapadne Evrope u poslednje dve godine.

Lučić je naglasio da kontinuirani rast prihoda od digitalnih servisa doprinosi povećanju vrednosti kompanije, dok strategija digitalne transformacije omogućava dalji razvoj i jačanje pozicije Telekoma Srbija na tržištu.

Na kraju marta 2026. javni dug iznosi 39,35 milijardi evra, dug u evrima čini 61 odsto ukupnog zaduženja

Javni dug Republike Srbije na kraju 2025. godine iznosio je 39,3 milijarde evra, što predstavlja 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuje izveštaj Vlade Srbije dostavljen Narodnoj skupštini. Najveći deo duga denominovan je u evrima (59,5 odsto), dok je 22,5 odsto u domaćoj valuti, a 11,9 odsto u američkim dolarima.

Kada se posmatra struktura javnog duga, unutrašnji dug prema domaćim poveriocima iznosi 11,22 milijarde evra, uz dodatnih 567,7 miliona evra indirektnih obaveza po osnovu garancija. Spoljni dug, odnosno zaduženje prema stranim poveriocima, iznosi 26,4 milijarde evra, dok indirektne obaveze prema inostranstvu čine još 1,16 milijardi evra. Ukupan dug državnog sektora, uključujući negarantovani dug lokalnih vlasti, Puteva Srbije i Koridora Srbije, na kraju 2025. iznosio je 39,6 milijardi evra, odnosno 44,7 odsto BDP-a.

Dug lokalnih vlasti u Srbiji krajem 2025. godine iznosio je 48 milijardi dinara (409 miliona evra). Od toga je garantovani dug lokalnih vlasti bio 13,7 milijardi dinara (117,2 miliona evra), dok je negarantovani dug iznosio 34,2 milijarde dinara (291,9 miliona evra). Dug Grada Beograda činio je 32,8 milijardi dinara (280 miliona evra), odnosno 68,5 odsto ukupnog zaduženja lokalnih samouprava. Grad Novi Sad imao je dug od 5,7 milijardi dinara (48,8 miliona evra), a AP Vojvodina 1,3 milijarde dinara (11 miliona evra).

U izveštaju Vlade ističe se da je učešće duga u domaćoj valuti poraslo sa 2,6 odsto u 2008. na 22,5 odsto krajem 2025, zahvaljujući razvoju domaćeg finansijskog tržišta i emisiji državnih hartija od vrednosti u dinarima. Tokom 2024. i 2025. godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada kamatnih stopa, što je doprinelo rastu duga u domaćoj valuti.

U poslednjih deset godina primećen je značajan pad izloženosti duga u američkim dolarima, sa 32,9 odsto u 2015. na 11,9 odsto u 2025, dok je udeo duga u evrima porastao sa 39 odsto na 59,5 odsto. “Volatilnost kursa evra prema dinaru je minimalna, dok je kurs američkog dolara znatno promenljiviji, zbog čega su sprovedene svop transakcije radi konverzije duga iz dolara, kineskih juana i UAE dirhama u evre”, navodi se u izveštaju.

Na kraju marta 2026. godine, prema podacima iz “Biltena javnih finansija”, javni dug Srbije iznosio je 39,35 milijardi evra, odnosno 41,7 odsto BDP-a. Dug u evrima činio je 61 odsto, u dinarima 21,2 odsto, a u američkim dolarima 12,1 odsto ukupnog duga. Dug u specijalnim pravima vučenja (MMF) iznosio je 5,6 odsto, dok je preostali deo bio u ostalim valutama. Oko 66 odsto javnog duga ugovoreno je po fiksnim, a 34 odsto po varijabilnim kamatnim stopama.

Novi simbol na Terazijama postavljen tokom noći, sat na trgu Republike plaćen 9,9 miliona dinara bez PDV-a i jedan od četiri mehanizama ne funkcioniše

Grad Beograd je u noći između 29. i 30. juna 2026. godine postavio skulpturu terazija (vage) na malom kružnom toku na Terazijama. Zbog radova, saobraćaj je bio izmenjen u periodu od ponoći do četiri sata ujutru, dok su radnici izvodili završne radove oko same skulpture. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić ranije je najavio iznenađenje u ovom delu grada, ističući da će projekat biti gotov krajem maja, ali je realizacija pomerena za mesec dana.

U javnosti se spekulisalo o tome šta će biti novo na Terazijama, a deo opozicije je pretpostavljao da će na tom mestu biti postavljena skulptura Dragoljuba Draže Mihajlovića. Umesto toga, na kružnom toku je postavljen simbol tasova, odnosno terazije. Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić izjavio je za televiziju N1 da kružni tok na Terazijama ne doprinosi rešavanju saobraćajnih problema, ističući: „Nigde u svetu nema stvari na kružnom toku koje bi odvukle pažnju vozača, sem saobraćajnih znakova.”

Gradonačelnik Šapić je najavio još veći broj kružnih tokova u Beogradu, uključujući i jedan koji će voditi na četiri mosta. On je na poslednjoj konferenciji podsetio i na reči predsednika Aleksandra Vučića da „sve što se gradi, podiže BDP”.

U februaru 2026. godine, samo nekoliko desetina metara od Terazija, na kružnom toku na trgu Republike postavljen je Beogradski sat. Prema informacijama, sat je koštao 9,9 miliona dinara bez PDV-a, a jedan od četiri mehanizama još uvek ne funkcioniše kako treba.