Industrijska proizvodnja porasla 5,4 odsto, spoljna trgovina dostigla 25,47 biliona juana
Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,7 odsto u prvoj polovini 2026. godine, ostajući u okviru ciljanog raspona rasta od 4,5 do 5 odsto, pokazuju najnoviji podaci Nacionalnog biroa za statistiku Kine. Ukupni BDP dostigao je 69,57 biliona juana (oko 8,59 biliona evra), uprkos izazovima kao što su geopolitičke tenzije i usporavanje globalne ekonomije.
U drugom kvartalu 2026. godine, kineska privreda ostvarila je međugodišnji rast od 4,3 odsto, nakon što je u prvom tromesečju zabeležen rast od 5 odsto. Prema oceni zamenika direktora Nacionalnog biroa za statistiku Mao Šengjonga, kineska ekonomija je u prvoj polovini godine zadržala stabilan trend, a ključni makroekonomski indikatori ostali su u predviđenim okvirima.
U istom periodu, industrijska proizvodnja većih kineskih kompanija porasla je za 5,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je promet u maloprodaji povećan za 2,7 odsto. S druge strane, ulaganja u osnovna sredstva su opala za 5,7 odsto, što ukazuje na zaostajanje investicione aktivnosti u poređenju sa rastom industrijske proizvodnje.
Visokotehnološke industrije i dalje su glavni pokretač rasta. Proizvodnja u sektoru opreme povećana je za 9,3 odsto, dok je visokotehnološka proizvodnja zabeležila rast od 13,3 odsto, znatno iznad proseka ukupne industrije. Spoljna trgovina dala je značajan doprinos, sa rastom ukupne robne razmene od 16,9 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 25,47 biliona juana (oko 3,14 biliona evra), što predstavlja rekord za prvo polugodište.
Poseban rast zabeležen je u trgovini računarskom opremom, elektronskim komponentama i delovima za računare, koja je porasla 56,6 odsto i dostigla 5,13 biliona juana (oko 633 milijarde evra).
Kineski ekonomski analitičari ističu da primena veštačke inteligencije, razvoj domaćih tehnologija i širenje saradnje sa zemljama iz inicijative „Pojas i put“ obezbeđuju nove izvore dugoročnog privrednog rasta.
