U EU stiže 1,3 milijarde paketa godišnje, taksa i PDV povećavaju ukupne troškove za potrošače

Evropski parlament i Savet Evropske unije izglasali su uvođenje posebne carinske takse od tri evra na svaki mali paket koji u EU dolazi iz zemalja van Unije, počev od 1. jula. Uz ovu taksu, na vrednost paketa obračunavaće se i PDV, što dodatno povećava krajnju cenu za kupce. Ova mera odgovara na rastući broj pošiljki sa kineskih platformi kao što su Shein, Temu i AliExpress, kao i sa američkog Amazona. Prema zvaničnim podacima, u EU je tokom 2025. godine uvezeno oko 1,3 milijarde deklarisanih paketa male vrednosti, od kojih više od 91 odsto dolazi iz Kine.

Ako kupac naruči više različitih artikala, na svaki pojedinačni proizvod obračunava se taksa od tri evra, pa tako, na primer, za pantalone, suknju i haljinu ukupna carina iznosi devet evra, uz dodatni PDV. Carinska uprava Malte pojašnjava da će ova taksa biti uključena u osnovicu za obračun PDV-a, što može značajno povećati ukupne troškove i otežati povraćaj robe.

Ova promena trenutno se ne odnosi na potrošače u Srbiji, jer zemlja nije članica EU. Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi rast cena na evropskom tržištu mogao indirektno uticati i na domaće cene paketa. U Srbiji su troškovi za pakete iz Kine već porasli još u februaru, kada je Pošta Srbije ukinula opciju ‘free shipping’ za pošiljke male vrednosti sa AliExpressa i počela da naplaćuje uslugu zastupanja u carinskim postupcima, kao i proviziju za uplatu carinskih dažbina.

Za pošiljke vrednosti iznad 50 evra u Srbiji, carina iznosi 10 odsto na osnovnu vrednost robe, dok je PDV 20 odsto i obračunava se na zbir vrednosti robe i carine. Ukupne dažbine tako dostižu 32 odsto, a naplaćuje se i fiksna taksa od 200 dinara za carinski pregled, kao i jedan odsto provizije za uplatu dažbina, što je zamena za ranijih 60 dinara fiksno.

Prema prethodnim informacijama, ova pravila Pošte Srbije ne važe za Temu, gde su svi troškovi poreza i uvoznih dažbina već uračunati u krajnju cenu proizvoda. Prvobitni plan EU bio je da izuzeće od carina za pakete male vrednosti ukine tek 2028. godine, ali je zbog naglog rasta broja pošiljki (sa 395 miliona u 2023. na 1,3 milijarde u 2025. godini) odluka ubrzana pod pritiskom evropskih kompanija.

Trenutno, preko 91 odsto svih paketa male vrednosti koji ulaze u EU dolaze iz Kine, dok evropske carinske službe beleže gotovo dvostruko povećanje obima pošiljki iz godine u godinu.

Ministar finansija potvrdio posvećenost ispunjenju uslova do 2030, forinta ostaje do ispunjenja stroge ekonomske regulative

Mađarska planira da do 2030. godine ispuni sve ekonomske i monetarne kriterijume predviđene Mastriškim ugovorom, što bi omogućilo prelazak sa mađarske forinte (HUF) na evro, izjavio je ministar finansija Andraš Karman. Prema njegovim rečima, vlada ostaje posvećena ovom cilju i radi na ispunjenju svih potrebnih uslova u narednim godinama.

Karman je potvrdio da se Mađarska obavezala na poštovanje sporazuma iz Mastrihta, koji kao članici Evropske unije nalaže uvođenje evra nakon ispunjenja strogih ekonomskih zahteva. Zemlja trenutno koristi sopstvenu valutu, forintu, dok se priprema za prelazak na zajedničku evropsku valutu.

Ministar finansija je najavio i sastanak sa premijerom Peterom Mađarom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom u petak, navodeći da će teme razgovora uključivati ekonomske reforme i korake ka integraciji u evrozonu.

Govoreći o pitanju zamrzavanja referentne kamatne stope, Karman je izjavio: „Ovo je večno aktuelna tema, bez obzira na to što smo to više puta rekli. Uz odgovornu ekonomsku politiku i predvidljiv budžet, prethodna vlada ne bi morala da uvodi i održava na neodređeno vreme mere koje su štetne i loše za tržište kao što je zamrzavanje kamatnih stopa na hipoteke.“ Ovu izjavu je objavio na svom Fejsbuk nalogu.

Mađarska će, prema zvaničnim najavama, narednih godina intenzivirati napore kako bi ispunila sve mastriške kriterijume koji uključuju stabilnost javnih finansija, kontrolu inflacije i usklađivanje kamatnih stopa, što je preduslov za ulazak u evrozonu. Uvođenje evra očekuje se nakon što svi zahtevi budu ispunjeni, a vlada je potvrdila da je 2030. godina cilj za završetak ovog procesa.

SAD i Brazil zajedno proizveli 12,5 milijardi galona, Rusija pretekla Nemačku sa rastom proizvodnje od 9 odsto

Kina je tokom 2024. godine proizvela devet milijardi galona piva, što iznosi oko 34,07 milijardi litara, zadržavši vodeću poziciju na svetskom tržištu sa udelom od 18,2 odsto u ukupnoj globalnoj proizvodnji. Ova cifra znači da je gotovo svako peto pivo na svetu proizvedeno u Kini, iako je njen udeo u svetskoj proizvodnji opao u poređenju sa 25,7 odsto iz 2013. godine. Kina je time proizvela više piva nego Sjedinjene Američke Države i Brazil zajedno.

SAD su zauzele drugo mesto na svetskoj listi sa 4,9 milijardi galona proizvedenog piva tokom godine, dok su Brazil i Meksiko sledeći najveći proizvođači. Zajednički, ove tri države proizvele su više od 12,5 milijardi galona piva u 2024. godini. Na američkom tržištu zabeležen je pad proizvodnje od 4,8 odsto, što je povezano sa činjenicom da je prvi put od 2005. godine broj zatvorenih kraft pivara premašio broj novootvorenih. Meksiko je proizveo 3,8 milijardi galona piva i postao jedno od ključnih izvoznih čvorišta za globalne brendove.

U Evropi, Rusija je u 2024. godini proizvela 2,4 milijarde galona piva, što je za devet odsto više nego ranije, i pretekla Nemačku kao najveći proizvođač piva na kontinentu. Ovaj rezultat je posledica povlačenja zapadnih pivara sa ruskog tržišta i nacionalizacije kompanije Baltika. Nemačka je 2024. godine zauzela šesto mesto na svetskoj listi sa 2,2 milijarde galona proizvedenog piva. Srbija se nalazi na 65. mestu sa 85.000.000 galona, odnosno 321.760.000 litara, što predstavlja 0,2 odsto svetske proizvodnje.

Afrika je tokom 2024. godine bila najbrže rastući pivski region sa rastom proizvodnje od 6,7 odsto. Južnoafrička republika je ostala lider na kontinentu sa 977 miliona galona piva i zauzela deveto mesto na svetskoj listi. Među 25 najvećih proizvođača našle su se i Nigerija sa 506 miliona galona i Angola, gde je proizvodnja skočila za 35 odsto i dostigla 428 miliona galona.

Prema ekonomskim analizama, ovi podaci ukazuju na promene u globalnoj raspodeli pivske industrije i nova tržišna kretanja u 2024. godini.