Connect with us

Domaće

Javni dug Srbije dostigao 39,1 milijardu evra, učešće 41,5 odsto BDP-a na kraju februara

Ministarstvo finansija navodi da je javni dug na kraju januara iznosio 39 milijardi evra ili 41,3 odsto BDP-a, dok je krajem 2025. godine bio 39,3 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a

Published

3 hours ago

on

ga006ea55780fcd524dd46db4cf6a3181b41b083e8d3bdc04d03bd4445e60805849776a3c0590708d6e9972b49ee5888fef036a96fd6ef426f467d288eb62e23d_1280

Ministarstvo finansija navodi da je javni dug na kraju januara iznosio 39 milijardi evra ili 41,3 odsto BDP-a, dok je krajem 2025. godine bio 39,3 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Republike Srbije na kraju februara 2026. godine iznosio je 39,1 milijardu evra, što predstavlja 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove informacije potvrđuju novootvorene podatke o fiskalnoj poziciji države u ovoj godini.

Na kraju januara 2026. godine, javni dug Srbije iznosio je 39 milijardi evra, što je bilo 41,3 odsto BDP-a. U poređenju sa tim, na kraju 2025. godine javni dug je iznosio 39,3 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a, pokazuju zvanične brojke Ministarstva finansija.

Kretanje javnog duga tokom poslednjih meseci ukazuje na blagu promenu u odnosu ukupnog zaduženja prema BDP-u, dok je nominalni iznos ostao relativno stabilan. Ove cifre pružaju uvid u nastavak fiskalne politike Srbije i prateći trend javnih finansija u aktuelnom periodu.

Prema navodima Ministarstva finansija, „Javni dug Srbije na kraju februara iznosio je 39,1 milijardu evra, odnosno 41,5 odsto BDP-a. Javni dug je na kraju januara iznosio 39 milijardi evra, što je bilo 41,3 odsto BDP-a. Na kraju 2025. godine javni dug je bio 39,3 milijarde evra, odnosno 44,4 odsto BDP-a.”

Ovi podaci jasno pokazuju promene u odnosu javnog duga prema bruto domaćem proizvodu, čime se prati održivost fiskalnog okvira zemlje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cene vojvođanske oranicе rastu na 36.800 evra po hektaru, rekord u Sremu

Južnobanatski okrug ostvario 543 prodaje u kvartalu, srednja cena hektara 11.250 evra u 2025. godini

Published

14 minutes ago

on

April 7, 2026

By

Južnobanatski okrug ostvario 543 prodaje u kvartalu, srednja cena hektara 11.250 evra u 2025. godini

Tržište poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini beleži istorijske maksimume, sa cenom hektara koja je u Sremu dostigla 36.800 evra, što je najviša zabeležena vrednost na domaćem tržištu. Najniža cena hektara u južnobanatskoj oblasti iznosi 1.500 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda za 2025. godinu.

Najveću dinamiku beleži Južnobanatski okrug, gde je tokom jednog kvartala zaključeno 543 ugovora o prodaji zemljišta, dok je 2022. godine u ovom okrugu bilo 554 transakcije. U poređenju, u Beogradskom regionu realizovano je 155 ugovora. Srednja cena hektara u Južnom Banatu iznosi 11.250 evra, sa maksimalnom vrednošću od 27.600 evra i minimalnom od 1.500 evra. U Sremu je ponuda slobodnog zemljišta manja, ali potražnja raste, pa je srednja cena porasla na gotovo 15.000 evra. Broj ugovora u ovom okrugu ostaje stabilan na oko 386 po kvartalu, a minimalna cena iznosi 1.900 evra.

U Srednjobanatskom okrugu, sa 374 ugovora 2022. godine, beleži se kontinuirani interes za zemljište srednjeg cenovnog ranga. Medijalna cena je 9.800 evra, dok maksimalna vrednost nije prelazila 20.550 evra, a minimalna je 1.350 evra po hektaru. Južnobački okrug je zabeležio blagi pad broja transakcija, sa 497 u 2022. na 430 u 2025. godini. Ukupno, u regionu južne i istočne Srbije tokom kvartala proda se 862 njive, dok dva vojvođanska okruga – Južnobanatski i Južnobački – zajedno ostvaruju gotovo 1.000 prodaja u istom periodu.

Najvišu cenu po kvadratnom metru poljoprivredno zemljište dostiglo je u opštini Grocka (KO Vinča), gde je parcela od 5.805 kvadratnih metara prodata po 16 evra za kvadrat. Najvredniji ugovor za poljoprivredno zemljište u Srbiji realizovan je na teritoriji opštine Šid (KO Adaševci), gde je za 18 parcela ukupne površine 591 hektar i 38 ari plaćeno 5,94 miliona evra.

U južnoj i istočnoj Srbiji cene hektara varirale su od 410 do 28.550 evra, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji zemljište prometovano po cenama od 400 do 30.000 evra po hektaru. Beogradski region je zabeležio 155 ugovora, a cene su se kretale od 1.000 do 33.200 evra po hektaru.

Pročitaj još

Domaće

AikBank omogućila potpuno online otvaranje računa za 15 minuta, bez mesečne naknade

Klijenti mogu do 31. maja 2026. dobiti 5.000 dinara dobrodošlice i 0 RSD mesečnog održavanja za Aik Start račun

Published

18 minutes ago

on

April 7, 2026

By

Klijenti mogu do 31. maja 2026. dobiti 5.000 dinara dobrodošlice i 0 RSD mesečnog održavanja za Aik Start račun

AikBank, najveća domaća privatna banka, uvela je mogućnost 100% online otvaranja svih paketa tekućih računa, omogućavajući klijentima da račun otvore za svega 15 minuta putem računara ili mobilnog telefona. Ova digitalna usluga dostupna je od 7. aprila 2026. godine i omogućava korisnicima da bez odlaska u filijalu izaberu i otvore Aik Start, Aik Advance ili Aik Supreme paket računa, u vreme i sa mesta koje im najviše odgovara.

Proces otvaranja računa je pojednostavljen i pokreće se izborom željenog paketa na zvaničnom sajtu banke. AikBank je među retkim bankama u Srbiji koje nude potpuno online otvaranje računa, što predstavlja deo šire strategije digitalizacije i unapređenja korisničkog iskustva. Banka je najavila dalju ekspanziju digitalnih usluga i u narednom periodu.

Za klijente koji online otvore račun do 31. maja 2026. godine, banka je pripremila posebne pogodnosti: 5.000 dinara dobrodošlice, 0 RSD mesečnog održavanja za Aik Start račun, kao i 6 meseci bez troškova održavanja za one koji odaberu Aik Advance ili Aik Supreme pakete. Pored toga, korisnici mogu aplicirati za keš kredit sa fiksnim iznosom od 100.000 dinara, uz uslov prenosa zarade na online otvoreni račun.

U okviru redovne ponude, AikBank nudi i uslugu Platu unapred, koja je dostupna uz Aik Advance i Aik Supreme pakete, omogućavajući korisnicima da im zarada bude dostupna do 7 dana pre zvaničnog datuma isplate.

Paketi računa AikBank su kreirani tako da odgovore na različite potrebe klijenata, naglašavajući brzinu, fleksibilnost i kontrolu troškova. Celokupan proces otvaranja računa može se završiti online za samo 15 minuta. Više informacija dostupno je na zvaničnoj internet stranici AikBank.

Pročitaj još

Domaće

Cene stanova u Evropskoj uniji porasle 64,9 odsto od 2015. do 2025. godine

Stanarine veće za 21,8 odsto, Mađarska beleži rast cena stanova od 290 odsto

Published

19 minutes ago

on

April 7, 2026

By

Stanarine veće za 21,8 odsto, Mađarska beleži rast cena stanova od 290 odsto

Cene stanova u Evropskoj uniji porasle su za 64,9 odsto u periodu od 2015. do trećeg kvartala 2025. godine, dok su stanarine zabeležile rast od 21,8 odsto, pokazuje izveštaj Evrostata. Samo u četvrtom kvartalu 2025. godine, cene stanova su na nivou EU porasle za 5,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su stanarine skočile za 3,2 odsto.

Na kvartalnom nivou, cene nekretnina su u četvrtom kvartalu 2025. bile više za 0,8 odsto u poređenju sa trećim tromesečjem, a stanarine za 0,6 odsto. U većini članica Evropske unije, tačnije u 25 zemalja, rast cena stanova je bio veći od rasta stanarina od 2015. do kraja 2025. godine.

Najveći rast cena stanova zabeležen je u Mađarskoj, gde su za deset godina porasle za 290 odsto. Slede Portugalija sa rastom od 180 odsto, Litvanija sa 168 odsto i Bugarska sa 157 odsto. Suprotan trend ima Finska, jedina članica u kojoj su cene stanova u tom periodu pale, i to za tri odsto.

Kada je reč o stanarinama, porast je zabeležen u svim državama članicama EU. Najveći rast beleži Mađarska, gde su stanarine više za 109 odsto. U Litvaniji je rast stanarina iznosio 88 odsto, dok su u Irskoj i Poljskoj stanarine porasle za po 76 odsto.

Prema podacima Evrostata, tržište nekretnina u Evropskoj uniji nastavlja uzlazni trend, a izveštaj ukazuje na nastavak rasta cena i u poslednjem kvartalu 2025. godine.

Pročitaj još

U Trendu