Osnovna taksa biće 430 dinara, dok pojedine dozvole i saglasnosti za privredu premašuju milion dinara zbog usklađivanja sa inflacijom

Od 1. jula 2025. godine iznosi republičkih administrativnih taksi biće povećani u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama i godišnjim indeksom potrošačkih cena, potvrđeno je u zvaničnom dokumentu. Usklađivanje se vrši na osnovu indeksa inflacije za period od 1. maja 2025. do 30. aprila 2026. godine, a obuhvata širok spektar administrativnih postupaka koje građani i privreda obavljaju pred državnim organima, uključujući izdavanje potvrda, uverenja, dozvola, licenci i drugih upravnih akata.

Prema novoj tarifi, osnovna republička administrativna taksa iz Tarifnog broja 1 iznosiće 430 dinara. Cena pojedinih uverenja i potvrda kretaće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara, dok određene specijalizovane dozvole i saglasnosti za privredu dostižu iznose od više desetina hiljada dinara. Najviša propisana taksa prema aktuelnoj tarifi iznosi 1.137.250 dinara.

Svi novi iznosi taksi usklađeni su sa godišnjim indeksom potrošačkih cena objavljenim od strane Republičkog zavoda za statistiku. Za određene takse, koje su uvedene izmenama zakona krajem 2025. godine, obračun je vršen za kraći period od 1. januara do 30. aprila 2026. godine. Ovakvo usklađivanje predviđeno je zakonom i sprovodi se svake godine kako bi iznosi taksi pratili rast troškova i inflacije.

Nova tarifa obuhvata više od stotinu tarifnih brojeva i pokriva sve oblasti državne uprave, uključujući izdavanje potvrda, uverenja, dozvola, licenci, registracija, saglasnosti i drugih upravnih akata koje izdaju ministarstva, agencije i drugi državni organi. Građani i privreda plaćaće nove iznose taksi prilikom podnošenja zahteva za usluge za koje je propisana republička administrativna taksa.

XXI Svetski kongres ekonomista traje od 22. do 26. juna, fokus na zagađenju i ljudskom kapitalu

U Beogradu je 22. juna počeo XXI Svetski kongres ekonomista, okupljajući više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući dobitnike Nobelove nagrade i vodeće naučnike. Tokom pet dana biće održano 12 plenarnih sesija i više od 200 paralelnih panela, a centralne teme su ekonomski razvoj, klimatske promene, zagađenje i ulaganje u ljudski kapital.

Na plenarnoj sesiji „Pravedna ekonomija: Bolji okvir za dobrobit ljudi i očuvanje planete“, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Ester Diflo poručila je da zemlje koje teže višem nivou razvoja ne smeju da posmatraju privredni rast odvojeno od klimatskih promena, zagađenja, zdravlja stanovništva i ulaganja u ljudski kapital. “Ne može se reći da rast treba slediti po svaku cenu, čak i po cenu zagađenog vazduha, jer zagađen vazduh ubija veliki broj ljudi”, izjavila je Diflo.

Diflo je naglasila da zagađenje vazduha ima direktne posledice po zdravlje, smrtnost i produktivnost, te da pokazatelji koji se odnose na emisije i zagađenje treba da budu deo ciljeva javnih politika jednako kao i privredni rast. “Mislim da indikatori onoga što se dešava sa emisijama i zagađenjem treba da budu deo ciljeva javnih politika koliko i rast”, istakla je Diflo.

Poseban akcenat stavljen je na obrazovni sistem i potrebu prilagođavanja nastave stvarnom nivou znanja dece, kroz pristup “Teaching at the Right Level” – podučavanje prema nivou znanja učenika. Diflo je istakla da bi ovakav pristup mogao znatno da unapredi obrazovne rezultate, posebno u zemljama u kojima veliki broj dece prolazi kroz školovanje bez dovoljno razvijenih osnovnih veština.

U panel diskusiji o izazovima srednjeg dohotka u Aziji, Diflo je govorila i o uticaju klimatskih promena, navodeći da se predviđa da će klimatske promene izazvati deset puta više smrti u siromašnim zemljama nego u bogatim. Izveštaji o uticaju porasta temperature na smrtnost stanovništva ističu potrebu za ciljanim ulaganjima kako bi se pomoglo ljudima i zajednicama, posebno tokom ekstremnih toplotnih talasa.

Kongres se održava u Sava centru, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, uz podršku Vlade Srbije. Među najvažnijim temama su budućnost globalizacije, odnos globalizma i nacionalizma, kao i pitanja multilateralizma, demokratije i autokratije.

(Foto: Nenad Ilić i Aleksandar Anđić)

Brent dostigao 77 dolara, benzin 191 dinar po litru, evro na 1,14 dolara, indeksi na berzama u padu

Cena sirove nafte na svetskim tržištima pala je na 73 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednja tri meseca, dok je cena brent nafte iznosila 77 dolara po barelu. U istom periodu, cena dizela na srpskim pumpama iznosi 217 dinara po litru, a benzin 191 dinar po litru.

Prema ekonomskim analizama, prethodni put kada je prosečna nedeljna cena brenta bila ispod 80 dolara, dizel se na domaćem tržištu prodavao za 200 dinara, dok je benzin koštao 181 dinar po litru. Najnoviji pad cena nafte pripisuje se napretku u američko-iranskim mirovnim pregovorima koji su smanjili zabrinutost u vezi sa snabdevanjem.

Na berzama, pad cene nafte nije uticao na rast indeksa – nemački DAX pao je za 1,03 odsto, moskovski MOEX za 0,32 odsto, francuski CAC 40 za 0,55 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,66 odsto. Na valutnim tržištima, evro je danas vredeo 1,14 dolara.

Američki Dow Jones indeks juče je zabeležio rast od 0,29%, što je rezultat pre svega skoka sektora zdravstva i industrije. S druge strane, S&P 500 pao je za 0,37%, dok je Nasdaq Composite zabeležio pad od 1,32%.