Od početka rata u Iranu, računi za fosilna goriva u EU porasli su za 22 milijarde evra, dok Mađarska naglašava diversifikaciju bez prekida saradnje sa Rusijom

Budući premijer Mađarske Peter Mađar izjavio je nakon pobede svoje partije Tisa na parlamentarnim izborima da će nova vlada nastaviti da nabavlja rusku naftu, uz napore na diversifikaciji energetskih izvora. Mađar je istakao da se Mađarska neće potpuno odvojiti od Rusije, naglašavajući prioritet energetske bezbednosti i nabavke sirovina po najnižim mogućim cenama.

Prema njegovim rečima, važnost naftovoda Družba i trenutna situacija u Iranu ukazuju na rizike za snabdevanje, zbog čega je diversifikacija označena kao najjeftiniji način obezbeđivanja sirovina. Mađar je izrazio očekivanje da rat neće potrajati godinama i da će Evropska unija, po njegovom mišljenju, nakon rata ukinuti sankcije Rusiji, jer bi kupovina sirovina po višim cenama dodatno ugrozila konkurentnost evropske industrije.

“Uvek ćemo nabavljati naftu što jeftinije i što bezbednije moguće. Niko neće braniti ljudska prava bolje od mene, ali nemojmo sebi pucati u nogu”, izjavio je Mađar.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da su troškovi za fosilna goriva u EU porasli za 22 milijarde evra od početka rata u Iranu, pozivajući države članice na koordinaciju kada su u pitanju cene energije. Najavila je da će Evropska komisija 22. aprila predstaviti predloge mera za regulisanje cena energije, o kojima će se razgovarati na neformalnom samitu lidera EU sledeće nedelje.

Fon der Lajen je naglasila da će se raditi i na koordinaciji punjenja skladišta gasa i zajedničkom puštanju zaliha nafte, kako bi se izbeglo simultano nastupanje više članica na tržištu i postigao maksimalan efekat. Takođe je najavila predstavljanje strategije elektrifikacije pre leta, u okviru mera za dugoročno smanjenje cene energije.

“Plaćamo veoma visoku cenu za našu globalnu zavisnost od fosilnih goriva, a sumorna realnost za naš kontinent je da će energija iz fosilnih goriva ostati najskuplja opcija u godinama koje dolaze. Naša strategija za dekarbonizaciju nije samo potvrđena u poslednjim godinama, već je svakog dana njen značaj sve veći”, izjavila je Fon der Lajen.

Ona je dodatno naglasila da je obnavljanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu od najveće važnosti za EU, dok je američki predsednik Donald Tramp najavio blokadu pomorskog saobraćaja prema i iz iranskih luka nakon neuspešnih pregovora u Islamabadu.

U 13 sela registrovano 1.500 ležajeva, broj turista utrostručen na skoro 19.000 u poslednjih 15 godina

Gastronomski sektor u Pirotu beleži značajan ekonomski rast, oslanjajući se na seoska domaćinstva i preduzetnike, prvenstveno žene koje su započele sopstvene poslove tokom poslednje dve decenije. Najisplativijom delatnošću pokazala se proizvodnja mlečnih proizvoda, sa godišnjom zaradom do 50.000 evra, dok preduzetnice čine većinu u ovom sektoru, naročito one koje su ostale bez zaposlenja tokom privatizacije velikih industrija.

Na tržišnoj mapi Srbije, Pirot je poznat kao najveći proizvođač guma za izvoz kroz kompaniju Michelin, ali paralelno sa industrijskom proizvodnjom razvijena je i gastronomska ponuda kroz 13 seoskih domaćinstava. Ove aktivnosti podržavaju lokalni turizam organizovanjem manifestacija kao što su Sajam pirotske peglane kobasice, Ribolovački kotlić, Pirotska jagnjijada u selu Krupac, Dani hleba, Festival sira i kačkavalja i Festival staroplaninskih jela u Temskoj, dok selo Izvor svake godine organizuje Izložbu vina i rakije.

Broj turista u Pirotu i okolnim selima utrostručen je u poslednjih 15 godina, dostižući skoro 19.000 gostiju prošle godine. U ponudi je 1.500 registrovanih ležajeva, a najviše stranih posetilaca dolazi iz Bugarske, kao i iz Austrije, Nemačke i Grčke. Gastronomska ponuda bazira se na prirodnim resursima – ovčjem, kozjem i kravljem mesu i mleku, žitaricama i samoniklom bilju. Prepoznatljivi proizvodi su pirotski sir, kačkavalj, peglana kobasica, staroplaninsko jagnje i tradicionalna jela ovog kraja.

Prema terenskom istraživanju, 35% preduzetnika proizvodi peglane kobasice, 30% mlečne proizvode, a 20% staroplaninsku hranu. Tek 31% anketiranih nasledilo je posao, dok je 69% prva generacija preduzetnika u gastronomiji, a firme koje su nasledili posluju oko 35 godina, uz porodičnu tradiciju dugu od 50 do 75 godina. Većina ispitanih bavi se proizvodnjom hrane kao osnovnim zanimanjem, dok je za lokalna udruženja to dopunska delatnost.

Gastronomski sektor u Pirotu, naročito zahvaljujući angažovanju žena, ne samo da obezbeđuje ekonomski opstanak domaćinstava, već i čuva lokalnu tradiciju i kulturu, oslanjajući se na resurse karakteristične za područje Stare planine.

Pobeda Petera Mađara otvara pristup milijardama evra iz EU fondova, dok se cilj za oslobađanje od ruske zavisnosti postavlja za 2035.

Pobeda Petera Mađara i njegove partije Tisa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj predstavlja veliku političku i ekonomsku promenu, posebno nakon 16 godina vlasti Viktora Orbana. Nova vlada najavljuje hitno pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), što je prethodna administracija odbijala, sa ciljem obračuna sa korupcijom. Ključni prioritet je i odmrzavanje milijardi evra iz fondova Evropske unije, koji su bili blokirani zbog problema sa vladavinom prava, što je od presudnog značaja za stabilizaciju visoke inflacije i budžetskog deficita u Mađarskoj.

Kao bivši član Fidesa, Peter Mađar pokušava da premosti jaz između ruralne, konzervativne Mađarske i liberalne Budimpešte, zadržavajući deo konzervativnih vrednosti uz proevropski kurs. Za Evropsku uniju, ovo je najvažnija politička vest u poslednjih nekoliko godina, jer se očekuje da Mađarska prestane sa čestim korišćenjem prava veta na ključne odluke, od sankcija Rusiji do pomoći Ukrajini, čime bi se proces donošenja odluka u EU ubrzao.

Pobeda Mađara slabi osovinu „neliberalnih“ lidera u Evropi i oduzima podršku liderima poput Roberta Fica u Slovačkoj. Nova vlada je jasno najavila nameru da Mađarsku uvede u evrozonu čim se ispune ekonomski uslovi, signalizirajući dublju evropsku integraciju.

Sa druge strane, za Rusiju je ovo značajan geopolitički gubitak. Viktor Orban je bio viđen kao saveznik Vladimira Putina unutar EU; gubitak te podrške znači da Rusija ostaje bez glasa koji bi zagovarao ublažavanje sankcija ili prekid vojne pomoći Ukrajini. Nova vlada planira postepeno smanjenje uticaja ruskog gasa i nafte, uz jasan cilj da se do 2035. godine potpuno prekine uvoz ruskih energenata, dok je Brisel postavio rok do 2027. godine.

Analitičari upozoravaju da nova mađarska administracija neće biti lak partner za Brisel. Stranka Tisa se i dalje protivi evropskom paktu o migracijama i azilu, a Muk u Kremlju ne znači potpuni raskid veza sa Moskvom. Premda će finansijska pomoć Kijevu biti odblokirana, vojna pomoć i oružje neće biti poslati Ukrajini. Svi ovi koraci ukazuju na novu fazu u mađarskoj spoljnoj i ekonomskoj politici, sa direktnim uticajem na odnose sa EU i Rusijom.