Kolekcija okuplja radove 68 umetnika, sa više od 600 dela, uz akvizicije tokom 15 godina i fokus na savremenu umetnost

Wiener Art kolekcija otvorila je izložbu pod nazivom „Između dva daha: od avangarde do digitalnog“ u Salonu Muzeja grada Beograd na prostoru od oko 1.000 kvadratnih metara. Izbor od 200 umetničkih dela, potpisanih od strane 68 umetnika, predstavlja razvoj savremene srpske umetnosti kroz tradicionalne i digitalne forme. Izložba je raspoređena na sva tri nivoa Salona i obuhvata ključne segmente Wiener Art kolekcije savremene umetnosti, koja je osnovana 2011. godine.

Posle devet godina, beogradska publika ima priliku da sagleda radove umetnika koji su svojim stvaralaštvom išli ispred ili paralelno sa evropskim i svetskim umetničkim tokovima. Kolekcija se razvijala kroz kontinuirane akvizicije i danas obuhvata više od 600 umetničkih dela od preko 100 renomiranih domaćih autora. Ova izložba objedinjuje slikarstvo, crtež, skulpturu, objekte, fotografiju, video, instalacije i savremene digitalne forme, pokazujući kako umetnici odgovaraju na promene društva i tehnologije.

Između dva daha: od avangarde do digitalnog

Naziv izložbe „Između dva daha: od avangarde do digitalnog“ jasno oslikava prelaz između dva vremena i dva pogleda na umetnost. Kroz tri generacijske celine, izložba prikazuje umetnike koji su razvijali angažovane prakse, uvodili nove medije i spajali digitalne forme sa iskustvom prethodnih generacija. Među izloženim autorima su Vladan Radovanović, Ana Bešlić, Mira Brtka, Milena Čubraković, Dragoljub Raša Todosijević, Nedeljko Neša Paripović, Mrđan Bajić, Mileta Prodanović, Milica Tomić, Mihael Milunović, Zoran Naskovski, Ana Knežević, Olivera Parlić i drugi.

Izložba obuhvata širok spektar medija, od tradicionalnih do digitalnih, naglašavajući transformaciju umetničkog izraza i stalnu potrebu za istraživanjem novih značenja. Posebnu pažnju privukao je performans umetnika Aleksandar Dimitrijević „Hvala na poseti / Thanks for Visiting“, koji je oslikavanjem i zatim uklanjanjem murala otvorio pitanje vrednosti umetničkog dela.

Uloga korporativnih kolekcija u umetničkom sektoru

Wiener Art kolekcija nastala je kao deo strategije Vienna Insurance Group (VIG) i Wiener Städtische osiguranja da podrže kulturu u zajednicama u kojima posluju. Ova kolekcija već 15 godina podstiče razvoj domaće umetnosti i afirmaciju novih pravaca. Takođe, kolekcija sadrži tradicionalne i proširene medije – slike, skulpture, grafike, crteže, fotografije, kao i instalacije i digitalnu umetnost, čime doprinosi vidljivosti savremene umetničke scene.

„Wiener Art kolekcija je od svog osnivanja zamišljena kao dinamična platforma koja podržava umetničku produkciju i prati promene na savremenoj umetničkoj sceni. Ova izložba povezuje nasleđe avangarde sa savremenim umetničkim i digitalnim praksama i pokazuje kako se kolekcija tokom 15 godina razvijala i širila. Kao neko ko je od početka učestvovao u njenom stvaranju, posebno mi je značajno što danas predstavlja prostor susreta različitih generacija, medija i umetničkih pogleda i što na taj način doprinosi vidljivosti savremene srpske umetnosti“, izjavila je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Uticaj izložbe na umetničku scenu i zajednicu

Kolekcija je prvo javno predstavljanje imala 2012. godine izložbom „O’zvučenje“, dok je samostalno predstavljanje usledilo 2017. izložbom „Collecting is Connecting“. Danas, kolekcija ima više od 600 dela, što je čini jednom od najznačajnijih korporativnih zbirki u Srbiji. Izložba „Između dva daha: od avangarde do digitalnog“ naglašava važnost korporativnih investicija u umetnost i doprinosi raznolikosti kulturne ponude Beograda, kao i celokupnog umetničkog sektora.

Kompanija iz Loznice sa 300 zaposlenih i više od 100 proizvoda beleži rast zahvaljujući modernizaciji i širenju na međunarodna tržišta

Nelly iz Loznice dostigla je godišnju proizvodnju veću od 2.000 tona čokolade i konditorskih proizvoda. Kompanija trenutno zapošljava 300 radnika, a njeni proizvodi su prisutni na 22 tržišta, potvrđujući tako značaj domaćeg brenda u konditorskoj industriji. Proces širenja i modernizacije trajao je više od dve decenije, a ključni ekonomski podaci pokazuju rast proizvodnih kapaciteta i diverzifikaciju portfolija.

Rast proizvodnje i diverzifikacija portfolija

Kompanija Nelly iz Loznice započela je svoj razvoj 1994. godine sa jednim zaposlenim i jednom prodavnicom. Danas, zahvaljujući kontinuiranim ulaganjima u tehnologiju i automatizaciju, fabrika u Loznici predstavlja savremenu proizvodnu jedinicu sa više od 100 različitih proizvoda. Nelino linija obuhvata čokolade za decu, premium proizvode, velike formate, praline, kao i specijalizovane linije poput Dubai Style, sa kombinacijama čokolade, pistaća i kadaifa. Kompanija planira dalje proširenje portfolija kroz sportske i proteinske čokolade, kao i proizvode bez dodatog šećera, što odgovara savremenim trendovima i promenjenim navikama potrošača. Uporedo sa tim, Nelly iz Loznice povećava prisustvo na međunarodnim tržištima, što dodatno podiže standarde proizvodnje i kontrole kvaliteta.

Međunarodni standardi i uticaj na lokalnu zajednicu

Modernizacija proizvodnih linija omogućila je veću preciznost i ujednačen kvalitet, dok je ulaganje u razvoj novih receptura dodatno unapredilo konkurentnost. „Ono što danas vidite nije nastalo preko noći. Nelly je rastao korak po korak, kroz ulaganje u ljude, znanje, tehnologiju i proizvodne kapacitete. Posebno smo ponosni što naši proizvodi stižu do potrošača na 22 tržišta i što iza svakog od njih stoje ljudi iz Loznice“, izjavio je Mitar Obradović, vlasnik kompanije. Pored toga, kompanija ulaže u lokalnu zajednicu kroz podršku crkvama i sponzorisanje sportskih klubova. To pokazuje širi značaj rasta proizvodnje – ne samo ekonomski, već i društveni doprinos.

Kvalitet i budući razvoj

„Kvalitet ne počinje na kraju proizvodne linije, već od izbora sirovina i precizno definisane recepture. Naš cilj je da u svakom proizvedenom komadu zadržimo isti standard“, istakao je Marko Alvir, glavni tehnolog. Kontinuirana kontrola kvaliteta i bezbednosti hrane prate svaki korak u procesu. Kao rezultat međunarodnih iskustava, kompanija Nelly usvojila je visoke standarde i u domaćoj proizvodnji. Dugoročno, kompanija se oslanja na spoj znanja, ulaganja i inovacija, što joj omogućava da zadrži konkurentnost na sve zahtevnijem konditorskom tržištu. Nelly iz Loznice planira da dodatno učvrsti poziciju u lokalnoj zajednici i ostane pouzdani partner, dok nastavlja razvoj portfolija i širenje na nova tržišta.

Bernar Arno ispao iz top 10, američke tehnološke kompanije beleže rast bogatstva zbog investicija u veštačku inteligenciju

Američki tehnološki milijarderi sada zauzimaju svih 10 pozicija na najnovijoj svetskoj listi najbogatijih ljudi, prema podacima Bloomberg Billionaires Index-a. Prvi put otkako se vodi ova lista, nijedan Evropljanin nije među deset najbogatijih. Bernar Arno, osnivač luksuznog giganta LVMH (Moët Hennessy Louis Vuitton), više nije u top 10, dok je njegovo bogatstvo palo na 143 milijarde dolara. Pad bogatstva iznosi čak 65 milijardi dolara ove godine, što je najveći pojedinačni pad među 500 najbogatijih ljudi na svetu.

Na vrhu liste nalazi se Ilon Mask sa bogatstvom od 918,8 milijardi dolara. Njegova prednost u odnosu na ostale je značajna, a iza njega slede Lari Pejdž, Džef Bezos, Sergej Brin i Majkl Del – svi iz sektora tehnologije. Dominacija američkih tehnoloških milijardera na listi bogatstva rezultat je ogromnog talasa ulaganja u veštačku inteligenciju i rasta vrednosti akcija tehnoloških kompanija.

Pad bogatstva luksuznog sektora i rast američke tehnologije

Dok je LVMH suočen sa slabijom potražnjom, posebno u Kini, kao i neizvesnošću zbog američkih carina i smanjenju potrošnje alkohola na pojedinim tržištima, američke tehnološke kompanije beleže značajan rast. S&P 500 indeks ove godine porastao je 11 odsto, uz to što su tehnološke kompanije prednjačile u rastu kapitalizacije. Kao rezultat ovakvih promena, odnos snaga između tradicionalnog luksuza i američke tehnologije se potpuno promenio u poslednjih nekoliko godina.

Bernar Arno je bio deo najbogatijih deset ljudi na svetu od 22. marta 2017. godine, a tokom decembra 2022. čak je bio i najbogatiji čovek na svetu. On je bio prvi predstavnik van Severne Amerike koji je došao na sam vrh liste, kao i jedini iz sektora tradicionalne potrošačke industrije. Sada, njegov izlazak iz top 10 jasno pokazuje kako tehnologija preuzima „klub bogatih“.

Nasledstvo i izazovi za LVMH

Osim gubitka pozicije na listi, za Arnoa se otvara i pitanje nasledstva. Sva njegova deca rade u LVMH-u, a prvi put su svi zajedno učestvovali na skupštini akcionara u aprilu. Ipak, Arno nije precizirao ko će naslediti upravljanje kompanijom. Sa smanjenim bogatstvom, izazovnijim tržištem i rastućom konkurencijom iz tehnološkog sektora, luksuzni konglomerat ulazi u novu fazu.

U međuvremenu, američki tehnološki milijarderi nastavljaju da jačaju svoje pozicije zahvaljujući rastu interesovanja za veštačku inteligenciju i širenju tehnoloških inovacija. Promene na svetskoj listi milijardera pokazuju globalni pomak – od tradicionalnih industrija ka digitalnoj ekonomiji i tehnološkoj dominaciji.