Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje, isplata osiguranih sredstava fizičkim licima i privredi sledi u skladu sa zakonom

Narodna banka Srbije saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd. Istovremeno je donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom. Upravljanje bankom sada je preneto na Agenciju za osiguranje depozita, a protiv akcionara i rukovodstva pokrenuti su odgovarajući postupci. Na ovaj način, imovina banke ostaje pod nadzorom i sprečava se njeno rasipanje. Depoziti zaštićeni do 50.000 evra su prioritet, a klijenti će u što kraćem roku biti obavešteni o podizanju sredstava.

Depoziti zaštićeni do 50.000 evra

Prema Zakonu o osiguranju depozita, osigurani iznos iznosi do 50.000 evra po deponentu, bez obzira na to da li su depoziti u dinarima ili devizama. Dinarski depoziti se preračunavaju po zvaničnom srednjem kursu na dan pokretanja stečaja. Devizni depoziti u evrima, kao i oni u drugim valutama, preračunavaju se u evre prema važećem kursu. Kao rezultat, država garantuje isplatu ovih sredstava svim fizičkim licima, preduzetnicima i malim, mikro i srednjim pravnim licima. Isplata će se sprovoditi putem banke koju odredi Agencija za osiguranje depozita, o čemu će štediše biti blagovremeno obaveštene.

Redosled isplate i obaveze dužnika

Agencija za osiguranje depozita ima ulogu stečajnog upravnika i sprovodi postupak u skladu sa zakonom. Posle unovčenja imovine čija kumulativna vrednost pređe 5.000.000 dinara, poverioci se namiruju bez odlaganja. Vlada, uz saglasnost Narodne banke Srbije, uređuje detalje postupka unovčenja imovine i namirenja poverilaca. Međutim, otvaranje stečaja ne oslobađa dužnike banke od obaveza. Svi klijenti koji su uzeli kredit u Alta banci moraće da nastave sa izmirenjem svojih obaveza. Instrukcije o načinu izmirenja biće im dostavljene nakon pokretanja stečaja.

Stabilnost finansijskog sistema i zaštita klijenata

Ove mere preduzete su radi očuvanja stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog tržišta. Osim toga, prioritet je zaštita prava svih poverilaca, posebno fizičkih lica i privrede. Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita najavile su da će postupak sprovesti u najkraćem mogućem roku, transparentno i uz uvažavanje svih učesnika na tržištu. Pravilna primena zakona omogućava da klijenti što pre raspolažu svojim sredstvima do osiguranog iznosa. Na taj način, očuvana je sigurnost depozita i poverenje u domaći bankarski sistem.

Ukupna razmena dostigla 59,44 milijarde evra, izvoz porastao brže od uvoza, a pokrivenost uvoza izvozom porasla na 82,6 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla 6,7 odsto u prvih devet meseci ove godine. Ukupna vrednost razmene iznosila je 59,44 milijarde evra, što je rast u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je smanjen za 10,9 odsto i sada iznosi 5,66 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci.

Izvoz robe iz Srbije dostigao je 26,89 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz robe iznosio je 32,55 milijardi evra, odnosno rast od 4,9 odsto u istom vremenskom okviru. Pokrivenost uvoza izvozom, koja je ključan pokazatelj ravnoteže razmene, porasla je na 82,6 odsto, dok je prošle godine bila 79,6 odsto.

Struktura i regionalna raspodela spoljnotrgovinske razmene Srbije

Najveći udeo u izvozu Srbije ostvaren je u regionu Vojvodine sa 29,9 odsto. Sledi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25,5 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 24 odsto. Beogradski region učestvuje sa 19,8 odsto ukupnog izvoza, a još 0,8 odsto izvoza nije teritorijalno razvrstano.

Kada je reč o uvozu, Beogradski region ostvario je najveći udeo od 41,9 odsto. Region Vojvodine doprinosi sa 30,4 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 16,6 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije ima udeo od 9,1 odsto. Nerazvrstan uvoz iznosi 1,9 odsto ukupnog uvoza. Kao rezultat, jasno se vidi značaj glavnih privrednih centara u međunarodnoj trgovini Srbije.

Struktura proizvoda i partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije

U izvozu Srbije preovlađuju proizvodi za reprodukciju, sa udelom od 59,3 odsto. Zatim slede roba za široku potrošnju sa 28,6 odsto i oprema sa 12,1 odsto. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 55,3 odsto. Roba za široku potrošnju čini 20,8 odsto, a oprema 11,2 odsto ukupnog uvoza.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije najizraženija je sa državama sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje Evropske unije učestvuju sa 58,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Ovaj podatak potvrđuje stratešku orijentaciju Srbije ka tržištima EU i značaj regionalne ekonomske integracije.

Makroekonomski značaj rezultata spoljnotrgovinske razmene Srbije

Povećanje izvoza i smanjenje deficita doprinose makroekonomskoj stabilnosti i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veći izvoz u odnosu na uvoz pozitivno utiče na platni bilans zemlje. S druge strane, rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuje na poboljšanje konkurentnosti domaće privrede.

Ovi rezultati odražavaju napore Srbije da unapredi izvozni potencijal i diverzifikuje strukturu trgovinskih partnera. Struktura razmene pokazuje ulogu industrijskih proizvoda i robe za široku potrošnju u ukupnom izvozu i uvozu. Investitori i ekonomski analitičari prate ove pokazatelje, jer oni direktno utiču na ocenu kreditnog rejtinga i atraktivnost zemlje za strane investicije.

Finansijsko stanje banke pogoršalo se, Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje, isplate deponenata u roku od sedam dana

Narodna banka Srbije donela je odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a.d. Beograd. Prema zvaničnom saopštenju, ključni razlog bila je ugrožena likvidnost banke. Ova odluka objavljena je 31. oktobra 2026. godine, posle kontrolnih aktivnosti usmerenih na povećanje likvidnosti, a Agencija za osiguranje depozita preuzeće ulogu stečajnog upravnika na osnovu rešenja suda.

Protekli period obeležio je značajan pad finansijske stabilnosti Alta banke. Izvršni odbor Narodna banka Srbije naveo je da je finansijsko stanje banke znatno pogoršano, što je dovelo do rizika od dodatnog pogoršanja likvidnosti i potencijalnog ugrožavanja interesa deponenata. Odluka o oduzimanju dozvole za rad doneta je u skladu sa Zakonom o bankama, sa ciljem zaštite depozitora i stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Oduzimanje dozvole za rad Alta banci i posledice po deponente

Imajući u vidu pogoršanje likvidnosti, Narodna banka Srbije odlučila je da zaštiti interese deponenata i očuva stabilnost sektora. Prema zvaničnom saopštenju, Agencija za osiguranje depozita biće imenovana za stečajnog upravnika, što je standardna procedura u ovakvim slučajevima. Kao rezultat toga, isplata osiguranih depozita biće omogućena u roku od sedam radnih dana, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.

Odluka o oduzimanju dozvole za rad Alta banci može imati šire implikacije na bankarski sektor Srbije. Povlačenje dozvole za rad banke je retka mera koja se preduzima isključivo u situacijama kada su interesi deponenata ozbiljno ugroženi. Osim toga, ovakvi potezi centralne banke pokazuju važnost redovnih kontrola likvidnosti i solventnosti banaka.

Stabilnost finansijskog sistema i zaštita deponenata

Pre svega, Narodna banka Srbije naglasila je da je ispunila sve zakonske uslove pre donošenja ove odluke. Kontrolne aktivnosti prethodile su oduzimanju dozvole, a fokus je bio na pokušaju povećanja likvidnosti Alta banke. Međutim, zbog pogoršanja finansijskog stanja, centralna banka je ocenila da postoji rizik po interese deponenata.

Uporedo sa tim, Agencija za osiguranje depozita preuzima odgovornost za sprovođenje isplata osiguranih iznosa. To znači da će deponenti Alta banke moći da preuzmu svoja sredstva u zakonskom roku. Ova mera ima za cilj da očuva poverenje u bankarski sektor, spreči destabilizaciju i omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema Srbije.